Početna stranica > Novosti
Njegova teorija nesvesnog u strukturi čovekove psihe izazivala je i izaziva mnogo žestokih sporova među naučnicima i filosofima u celom svetu.
Sigmund Frojd (1856-1939) je stvorio svoju, ateističku religiju : umesto Boga-libido, umesto Svetog duha –podsvest, umesto sveštenika –psihoanalitičar, umesto ispovesti-psihoanaliza,umesto grešnika koji se kaje-pacijent na kanabetu koji neprestano mrmlja besmislice kako želi da spava s majkom.
Podsvest ne obuzdavati, nego je oslobađati
Norbet Viner prekinuo kuru psihoanalize –i otkrio kibernetiku.
Sve je ipak zavisilo o kakavom pacijentu je reč.Norbeet Viner je po sosptvenom priznanju mnogo stradao od antisemitizma sopstvenih kolega.Ležao je na klinici da bi se izbavio od kompleksa inferirnosti, ali je uskoro shvatio kako žele da ga od čoveka preobrate u misleću kravu .Prekinuo je kuru pshioanalize i uskoro otkrio novu nauku-kibrernetiku.Zaklkučak je prost.
Marksu se u svemu priviđala ekonomija, Frojdu –potisnuti libido
Čovek bez tzv kompleksa -to i nije komplentan čovek nego neko stvorenje koje preživa sa rogovima ili bez njih. Sklonite te takzvane komplekse i svi junaci svetske književnosti od princa Hamleta do doktora Živaga raspašće se u zdravom optimizmu.
A šta tek reći o Edipovom kompleksu.Očevi u potaji žele da kastiraju svoje sinove.Sinovi pak taje i od samih sebe da žele poubijati svoje očeve. Ne govori li sve to o umetničkoj obdareosti tvorca psihoanalize. U tome što se beba slatko ispružila u kolevci, Frojd već vidi delić svetske seksualne enregije-libido.Marksu se u svemu priviđala ekonomija, Frojdu potisnuti libido.
Na šta liči krastavac ?
„Tata, na šta liči krastavac?“pita Frojda njegova kćerka.“Vidiš, kćeri,“ odgovara otac „ ponekad je krasatavac naprosto krastavac i to je tako „
.Ta zanamenita anegdota sve postavlja na svoje mesto.
Panseksulana mitologija Sigmunda Frojda fascinilara je mnoge.Ali ne i samog začetnika psihoanalize.Počevši da stiče seksulano iskustvo tek u 30.godini, „sudelovao je u „proizvodnji“ šestoro dece „ a već u 40. godini izjavljuje da su se kod njega seksualni impulsi potpuno ugasili .Šta se sve dogodilo u tom desetleću?
Uzdržani, hladni brak i lako podgrejiva neiživljena strast prema supruginoj sestri.Roman je buknuo, ali je ubrzo strast splasnula, što je svima donelo olakšanje.
Sanjao američke lepotane
Dok je bio u Americi jednom prilikom se požalio svom učeniku Jungu da mu u snu dolaze američki lepotani.Na Jungovu preporuku da pokuša snovi pretvoriti u javnst, Frojd je odgovorio:“Šta Vam je, ja sam oženjen čovek.“Zadivljujuće čista, celovita i detinjski naivna priroda velikog čoveka nije mu dozvolila da postane Nehljudov.A ukoliko bi od toga osdtupio, ne bi kao takav više ni postojao.
Prorok kokaina
Dvadeseti vek pošinje sa kokainom, a Frojd je bio jedan od njegovih proroka.U knjizi „Kokain“ on je časno priznao kako je u početku davao doze svojim pacijetima.Nije nimalo čudno što su ga onda rado upražnjavali očevi ugojne dece.I sam je Frojd upotrebljavao taj preparat tražeći u njemu izbavljenje od teških bolova od raka usne duplje konzumiajući trojne doze morfijuma, a faktički to je već bil eutanzija.
Ko je ustvari bio taj čovek?
Ko je u stavri bio Frojd? Lekar?Pisac? Prorok?Naučnik ?U tome i jeste stvar, što on nije bio ni prvo, ni drugo, a još manje treće ili čtvrto.Kao lekar nije imao realnog uspeha.Kao pisac bio je odveć „prenaučan „, a suviše je bio ateista da bi bio prorok, preterani maštalac i fanatazer za naučnika. Primera radi, učenje o sublimaciji, nekoj vrsti preobražavanja potinsutih seksualnih impulsa u stvaralački proces –ne može da izdrži nikakvu kritiku.Naprpotiv, oni neprestano i uporedo sa erotskim i stvaralačkim ekstazama idu ruku pod ruku. Kad je Franc List otišao u manstir s namerom da tamo postane redovnik, muza ga je sasvim napustila.Prosvećeni papa Pije IX savetavo mu je da se bavi muzikom.List se ponovo prepustio svojim starim navikama- ljubavnim i stvralačkim terevenkama.
Neuspeo pokušaj da odgonetne tri tajne:ljubavi, stvaralaštva i smrti
Biografske odrednice
Sigmind Frojd se rodio 6. maja 1856.g. u austrijsko-mađareskom gradu Frejburgu na garnici između Poljske i Pruske.Njegov otac, siromašni trgovac vunom, u to vreme već treći put oženjen mladom Amali Natanson koja mu je mogla biti kćerka, deca su im se rađala skoro svake godine, a Sigmund je bio prvenac.Dok je otac po ceo dan propadao na poslu, majka se sa decom patila u izjnamljenoj sobi nekog večito pijanog limara.Osiromašena porodica preseljava se najpre u Lajpcig, a zatim u Beč, ali im ni se u carskoj prestonici neće poboljšati životne prilike. „Beda i siromaštvo,oskudica i krajnja životna ubogaljenost“, sećao se kasnije Frojd tih prvih dana u Beču.Sećao se on i velikog uspeha u liceju, svog oduševbjenje za jezike, književnost i filozofiju, pohvale nastavnika i zavsist vrsnika koji su svojim podsmesima dovodili do suza kudravog učenika generacije.
Studirao pravo, pa filozofiju i „skrasio se „ na medicini
Privlačila ga je politika pa je počeo da studira pravo, zatim filosofiju, ali je na očevo insisitiranje upisao medicinski fakultet na kome su se predavači prema njemu odnosili skeptično pošto su ubrzo primetili njgovu nedoslednost u zanosima, površnost i stremljenja da brzo i lako postigne uspeh.Posle završetka fakuleteta stažirajući na Institutu fiziologije sa oduševljenjem je izučabvao sistem razmnožavanja jegulje, a zapamćeno je njegovo trujumfalno oglašavanja iz tog vremena:“Niko niakd dosad nije video jajašce jegulje !„,a njegovi učenici će kasnije za taj period reći „To nisu bili polni organi jegulje, nego začeci psihoanalize:“
S bradom bolja prođa kod devojaka
Kad mu je bilo 22 godine pustio je bradu kako bi imao „bolju prođu kod devojaka“,do 30. godine bio je bez iakvog praktičnog ljubavnog iskustva, sve dok svoju izabranicu, 21 godišnju Martu Vernej,bledu, omanju i krhku devojku koja će postati izabranica njegovg srca, nije sreo u banji.
“Znam da nisi lepa u onom smislu kako lepotu shvataju slikari i vajari“ pisao joj je kandidat –zaručnik dva meseca nakon poznanstva, još uvek nespreman za ženidbu zbog praznog novčanika. A jedina šansa da se, kako -tako obogati, pojavila se kroz dve godine, samo je i ona propala. Desilo se to ovako.
Pokušaj da se obogati –od kokaina
Godine 1884. Frojd je lično doneo u Beč tada malo poznati alkoloid –kokain i on je prvi počeo da izučava njegova svojstva, pa je okupio nekoliko prijatelja i poverio im da sprovedu istraživanja dok on bude sa verenicom na odmoru. Kad se vartio sa ubava puta, imao je šta i videti: istražvanja su i bez njega završena,i svet je saznao da je ovladao univerzalnim sredstvom za anesteziju.
Drugu šansu da se obogati Frojd je imao u Parizu dok je stažirao kod čuvenog doktora Šarka ,izumitelja kontrasnog tuša kojim je lečena histerija pa se budući utemeljivač psihoanalize nadao da će u tome postići veliki uspeh što bi mu donelo značajne prihode. Čak je svojoj dragoj najavio i triujumfalan povratak:
„Lečim nervna rastrojstva raznog tipa“.
I tako je sve počelo: pacijenti su nagrnuli, ali Frojd nije mogao s njima da radi po važećim pravilima medcine zato što se uvek plašio da ljudima pogleda u oči, pa zato nije ni izmislio ništa origanalno osim da ih posadi na kanabe, a sam se udalji do uzglavlji odatle im postavlja pitanja i pažljivo slušajući odgovore.
Pošto se ipak taj metod pokazao efiksanim, Frojd će uskoro u jednom medicinskom časopsiu prvi put upotebiti termin psihoanaliza,a posle toga, da ne bi traćio vreme i novac, ograničio je seanse na 50 minuta.
Stekavši dugo očekivanu slavu i novac, Frojd je 1923. g iznenada oboleo sa dijagnozom :rak usne duplje zbog preteranog pušenja. Posle dolaska nacista u Beč, uspeva da emigrira u London, i kad mu je stanje zdravlja postalo neizdrživo, 23. septembra 1939. leakr koji ga lečio uslišio je molbu i zapomagamje pacijenta da ga izbavi od nesnosnosnih bolova ubrizgavajući mu smrtonosnu dozu morfijuma.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
ATEISTIČKA RELIGIJA TVORCA PSIHOANALIZE
Godišnjica smrti Sigmunda Frojda
25.09.2013. god.
Na današnji dan, 23.septebra 1939. u 83. godini u Londonu je umro veliki naučnik koji je izvršio pravu revoluciju u nauci i umovima savremenika : Sigmund Frojd ( Sigmund Freud).
Njegova teorija nesvesnog u strukturi čovekove psihe izazivala je i izaziva mnogo žestokih sporova među naučnicima i filosofima u celom svetu.
Sigmund Frojd (1856-1939) je stvorio svoju, ateističku religiju : umesto Boga-libido, umesto Svetog duha –podsvest, umesto sveštenika –psihoanalitičar, umesto ispovesti-psihoanaliza,umesto grešnika koji se kaje-pacijent na kanabetu koji neprestano mrmlja besmislice kako želi da spava s majkom.
Podsvest ne obuzdavati, nego je oslobađati
Frojd je uveo nekoliko neočekivanih metoda:ne obuzdavati podsvest, nego, naprotiv, oslobađati je da se izrazi.Senase psihoanalize u trajanju školskog časa od 45 minuta na kojima su pacijenti podsticani lekarom teretili sebe bog zna kakvim krivicama i grehovima, objektivno nikoga ni od kakve boljke izlečile nisu.Ali subjektivno su pacijenti verovali da su se oslobodili nekih kompleksa.
Norbet Viner prekinuo kuru psihoanalize –i otkrio kibernetiku.
Sve je ipak zavisilo o kakavom pacijentu je reč.Norbeet Viner je po sosptvenom priznanju mnogo stradao od antisemitizma sopstvenih kolega.Ležao je na klinici da bi se izbavio od kompleksa inferirnosti, ali je uskoro shvatio kako žele da ga od čoveka preobrate u misleću kravu .Prekinuo je kuru pshioanalize i uskoro otkrio novu nauku-kibrernetiku.Zaklkučak je prost.
Marksu se u svemu priviđala ekonomija, Frojdu –potisnuti libido
Čovek bez tzv kompleksa -to i nije komplentan čovek nego neko stvorenje koje preživa sa rogovima ili bez njih. Sklonite te takzvane komplekse i svi junaci svetske književnosti od princa Hamleta do doktora Živaga raspašće se u zdravom optimizmu.
A šta tek reći o Edipovom kompleksu.Očevi u potaji žele da kastiraju svoje sinove.Sinovi pak taje i od samih sebe da žele poubijati svoje očeve. Ne govori li sve to o umetničkoj obdareosti tvorca psihoanalize. U tome što se beba slatko ispružila u kolevci, Frojd već vidi delić svetske seksualne enregije-libido.Marksu se u svemu priviđala ekonomija, Frojdu potisnuti libido.
Na šta liči krastavac ?
„Tata, na šta liči krastavac?“pita Frojda njegova kćerka.“Vidiš, kćeri,“ odgovara otac „ ponekad je krasatavac naprosto krastavac i to je tako „
.Ta zanamenita anegdota sve postavlja na svoje mesto.
Panseksulana mitologija Sigmunda Frojda fascinilara je mnoge.Ali ne i samog začetnika psihoanalize.Počevši da stiče seksulano iskustvo tek u 30.godini, „sudelovao je u „proizvodnji“ šestoro dece „ a već u 40. godini izjavljuje da su se kod njega seksualni impulsi potpuno ugasili .Šta se sve dogodilo u tom desetleću?
Uzdržani, hladni brak i lako podgrejiva neiživljena strast prema supruginoj sestri.Roman je buknuo, ali je ubrzo strast splasnula, što je svima donelo olakšanje.
Sanjao američke lepotane
Dok je bio u Americi jednom prilikom se požalio svom učeniku Jungu da mu u snu dolaze američki lepotani.Na Jungovu preporuku da pokuša snovi pretvoriti u javnst, Frojd je odgovorio:“Šta Vam je, ja sam oženjen čovek.“Zadivljujuće čista, celovita i detinjski naivna priroda velikog čoveka nije mu dozvolila da postane Nehljudov.A ukoliko bi od toga osdtupio, ne bi kao takav više ni postojao.
Prorok kokaina
Dvadeseti vek pošinje sa kokainom, a Frojd je bio jedan od njegovih proroka.U knjizi „Kokain“ on je časno priznao kako je u početku davao doze svojim pacijetima.Nije nimalo čudno što su ga onda rado upražnjavali očevi ugojne dece.I sam je Frojd upotrebljavao taj preparat tražeći u njemu izbavljenje od teških bolova od raka usne duplje konzumiajući trojne doze morfijuma, a faktički to je već bil eutanzija.
Ko je ustvari bio taj čovek?
Ko je u stavri bio Frojd? Lekar?Pisac? Prorok?Naučnik ?U tome i jeste stvar, što on nije bio ni prvo, ni drugo, a još manje treće ili čtvrto.Kao lekar nije imao realnog uspeha.Kao pisac bio je odveć „prenaučan „, a suviše je bio ateista da bi bio prorok, preterani maštalac i fanatazer za naučnika. Primera radi, učenje o sublimaciji, nekoj vrsti preobražavanja potinsutih seksualnih impulsa u stvaralački proces –ne može da izdrži nikakvu kritiku.Naprpotiv, oni neprestano i uporedo sa erotskim i stvaralačkim ekstazama idu ruku pod ruku. Kad je Franc List otišao u manstir s namerom da tamo postane redovnik, muza ga je sasvim napustila.Prosvećeni papa Pije IX savetavo mu je da se bavi muzikom.List se ponovo prepustio svojim starim navikama- ljubavnim i stvralačkim terevenkama.
Neuspeo pokušaj da odgonetne tri tajne:ljubavi, stvaralaštva i smrti
Frojd je javno pretendovao da će odgonetnuti tri tajne:tajnu ljubavi, tajnu stvralaštva i tajnu smrti. U tome nije uspeo.Zato je u knjizi „Ja i Ono „ blistavo razotkrio mehanizme totalitarne društvene psihoze.U njoj je sve verodostojno. I potisnuti na periferiju svesti seksualni impulsi. I njihova projekcija na ličnost vođe.I samo stremljenje ka apsolutnoj vlasti nad ljudima kao nezadovoljenu ličnu seksualnost.
Biografske odrednice
Sigmind Frojd se rodio 6. maja 1856.g. u austrijsko-mađareskom gradu Frejburgu na garnici između Poljske i Pruske.Njegov otac, siromašni trgovac vunom, u to vreme već treći put oženjen mladom Amali Natanson koja mu je mogla biti kćerka, deca su im se rađala skoro svake godine, a Sigmund je bio prvenac.Dok je otac po ceo dan propadao na poslu, majka se sa decom patila u izjnamljenoj sobi nekog večito pijanog limara.Osiromašena porodica preseljava se najpre u Lajpcig, a zatim u Beč, ali im ni se u carskoj prestonici neće poboljšati životne prilike. „Beda i siromaštvo,oskudica i krajnja životna ubogaljenost“, sećao se kasnije Frojd tih prvih dana u Beču.Sećao se on i velikog uspeha u liceju, svog oduševbjenje za jezike, književnost i filozofiju, pohvale nastavnika i zavsist vrsnika koji su svojim podsmesima dovodili do suza kudravog učenika generacije.
Studirao pravo, pa filozofiju i „skrasio se „ na medicini
Privlačila ga je politika pa je počeo da studira pravo, zatim filosofiju, ali je na očevo insisitiranje upisao medicinski fakultet na kome su se predavači prema njemu odnosili skeptično pošto su ubrzo primetili njgovu nedoslednost u zanosima, površnost i stremljenja da brzo i lako postigne uspeh.Posle završetka fakuleteta stažirajući na Institutu fiziologije sa oduševljenjem je izučabvao sistem razmnožavanja jegulje, a zapamćeno je njegovo trujumfalno oglašavanja iz tog vremena:“Niko niakd dosad nije video jajašce jegulje !„,a njegovi učenici će kasnije za taj period reći „To nisu bili polni organi jegulje, nego začeci psihoanalize:“
S bradom bolja prođa kod devojaka
Kad mu je bilo 22 godine pustio je bradu kako bi imao „bolju prođu kod devojaka“,do 30. godine bio je bez iakvog praktičnog ljubavnog iskustva, sve dok svoju izabranicu, 21 godišnju Martu Vernej,bledu, omanju i krhku devojku koja će postati izabranica njegovg srca, nije sreo u banji.
“Znam da nisi lepa u onom smislu kako lepotu shvataju slikari i vajari“ pisao joj je kandidat –zaručnik dva meseca nakon poznanstva, još uvek nespreman za ženidbu zbog praznog novčanika. A jedina šansa da se, kako -tako obogati, pojavila se kroz dve godine, samo je i ona propala. Desilo se to ovako.
Pokušaj da se obogati –od kokaina
Godine 1884. Frojd je lično doneo u Beč tada malo poznati alkoloid –kokain i on je prvi počeo da izučava njegova svojstva, pa je okupio nekoliko prijatelja i poverio im da sprovedu istraživanja dok on bude sa verenicom na odmoru. Kad se vartio sa ubava puta, imao je šta i videti: istražvanja su i bez njega završena,i svet je saznao da je ovladao univerzalnim sredstvom za anesteziju.
Drugu šansu da se obogati Frojd je imao u Parizu dok je stažirao kod čuvenog doktora Šarka ,izumitelja kontrasnog tuša kojim je lečena histerija pa se budući utemeljivač psihoanalize nadao da će u tome postići veliki uspeh što bi mu donelo značajne prihode. Čak je svojoj dragoj najavio i triujumfalan povratak:
“Mala moja princezo, vraćam se s novcem. Postaću veliki naučnik, dolazim u Beč sa sjajnim oreolom nad glavom i tada ćmo se venčati“.
U Parizu šmrkao kokain, pijuckao pelinkovac, okretao se za lepoticama
Umesto svega toga, on je u Parizu šmrkao kokain, pijuckao pelinkovac, lutao ulicima i okretao se za lepim Parižankama, a kad se vratio osiroteo u Beč, odmah je dao oglas u novinama:
„Lečim nervna rastrojstva raznog tipa“.
I tako je sve počelo: pacijenti su nagrnuli, ali Frojd nije mogao s njima da radi po važećim pravilima medcine zato što se uvek plašio da ljudima pogleda u oči, pa zato nije ni izmislio ništa origanalno osim da ih posadi na kanabe, a sam se udalji do uzglavlji odatle im postavlja pitanja i pažljivo slušajući odgovore.
Pošto se ipak taj metod pokazao efiksanim, Frojd će uskoro u jednom medicinskom časopsiu prvi put upotebiti termin psihoanaliza,a posle toga, da ne bi traćio vreme i novac, ograničio je seanse na 50 minuta.
Stekavši dugo očekivanu slavu i novac, Frojd je 1923. g iznenada oboleo sa dijagnozom :rak usne duplje zbog preteranog pušenja. Posle dolaska nacista u Beč, uspeva da emigrira u London, i kad mu je stanje zdravlja postalo neizdrživo, 23. septembra 1939. leakr koji ga lečio uslišio je molbu i zapomagamje pacijenta da ga izbavi od nesnosnosnih bolova ubrizgavajući mu smrtonosnu dozu morfijuma.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.