Feđa Dimović: Slučaj Ilje Gorjačeva je klasičan primer kako Srbija poltronski postupa u odnosu na Rusiju

Feđa Dimović zajedno sa Goranom Petronijevićem radi u pravnom timu koji brani ruskog novinara, balkanistu i političara Iliju Gorjačeva, u ekstradiciji, a kojeg traži Rusija. Portal Modus Agendi zamolio je advokata Dimovića da nešto kaže o slučaju i nekim interesantnim stvarima iz njegovoj biografije.

- Poštovani gospodine Dimoviću, vi ste član tima advokata Ilije Goračeva, koji je trenutno izložen u Rusiji političkom progonu na političkoj osnovi. U međuvremenu, znamo Vas ne samo kao advokata, već i kao jednog od osnivača popularne hip-hop grupe iz Beograda «Beogradski sindikat». Da li možete da nam kažete nešto o tom periodu svog života?

Feđa Dimović: Advokatura je moja profesija, dok Beogradski sindikat predstavlja ideju i princip koji me opredeljuje kao čoveka. Sindikat prožima sve što radim u životu, pa tako i samu moju profesiju. O Beogradskom sindikatu se danas puno toga zna, iako nas mediji vrlo često bojkotuju. Mi smo grupa koja postoji već 15 godina i koja iza sebe ima 3 studijska albuma, nekoliko singlova, puno značajnih spotova i koncerata. Prošle godine smo uspeli da napunimo Beogradsku arenu, koja predstavlja najveću zatvorenu dvoranu u Srbiji sa kapacitetom od 20.000 mesta. U Srbiji ima puno ljudi koji nas vole, ali isto tako i onih koji bi nas rado izbrisali gumicom. Ono što mi radimo često ostavlja dubok trag u ljudskim srcima, jer mi sve radimo iz srca, a ne iz neke računice. To pravi ljudi umeju da prepoznaju i da se sa time poistovete. S druge strane, oni koji u životu samo gledaju kako da profitiraju, pa su u ostvarivanju svojih ciljeva spremni i da gaze preko leševa, ne razumeju Beogradski sindikat. Zbog tog svog neznanja mnogi od njih nas mrze i spremni su da o nama šire najgore neistine. U svakom slučaju, nikoga ne ostavljamo ravnodušnim. Ono što je još važno reći je da Sindikat nije samo obična muzička grupa, već jedna vrsta društveno angažovanog pokreta. Mi nemamo bilo kakve političke aspiracije, već samo želju da menjamo svet oko sebe na bolje. Ugledamo se na naše međusobno prijateljstvo i zajedništvo i želimo da ga prenesemo na celokupno društvo u Srbiji. Naš je slogan SVIZAJEDNO – koji je zbog simbolike namerno napisan sa pravopisnom greškom.

Beogradski sindikat pokreće politička pitanja. Kakva su vaša politička uverenja ili možda ste zauzeli neutralan stav?

Feđa Dimović: Naš moto je “Ni levo, ni desno, već pravo u meso” – što smo objasnili u našoj pesmi “Oni su”, koja je inače veoma popularna u Rusiji. Mi sa politikom imamo veze samo u smislu da kritikujemo njene loše strane, kao i ljude koji se bave politikom. Mnogo se više bavimo sistemom vrednosti, koji bi trebalo da bude univerzalan za sve ljude, bez obzira na njihovo političko ubeđenje. Ljubav, prijateljstvo, solidarnost, rodoljublje, požrtvovanost, poštenje…to su vrednosti za koje bi trebalo da se svi zalažemo. Svesni smo da mnogi misle da smo mi politički bend, jer smo u nekoliko pesama oštro kritikovali skoro sve srpske političare. Međutim, Sindikat ima mnogo više pesama koje promovišu neke lepše stvari, o kojima sam prethodno govorio. Pogotovo smo na poslednjem albumu “Diskretni heroji” potpuno izašli iz okvira dnevno-političkih dešavanja i direktno se obratili ljudima, sa porukom da su najvažnije one promene koje dolaze iz samog čoveka. Mi smo za revoluciju duha, a ne za krvave revolucije koje nikada nisu donele nešto dobro. Trudimo se da damo izlaz iz mraka koji nas godinama okružuje. Nudimo drugačiji pogled na svet od onog koji trenutno forsira liberalni kapitalizam i potrošačka kultura, koja čoveka doživljava kao resurs, a ne kao slobodno biće koje je Bog stvorio da bi dalje stvaralo i činilo dobra dela.

Zašto ste odlučili da postanete advokat?

Feđa Dimović: Kada sam završio studije prava u Beogradu, želeo sam da izaberem zanimanje koje će mi ostaviti slobodu da zastupam ideje za koje se bori Beogradski sindikat. Upravo je advokatura jedna od retkih slobodnih profesija, koja ti omogućava da kritikuješ loše strane sistema, bez straha da će se to odraziti na tvoju profesionalnu karijeru. Kao samostalni advokat ja odgovaram za svoju stučnost i profesionalnost i ne moram da pravim trule kompromise sa ljudima koji su na vlasti. Načela Beogradskog sindikata sledim i u advokaturi. Borim se za ljude i njihova prava koja su vrlo često ugrožena od strane aparata državne sile. Svaki okrivljeni kao pojedinac je pred sudom u podređenom položaju, budući da protiv sebe ima celokupan sistem oličen u tužilaštvu, policiji, a često i samom sudu. U toj situaciji okrivljeni na svojoj strani ima samo advokata, koji se bori za njega. Zbog toga biti advokat znači živeti i boriti se za druge, kao što se i Beogradski sindikat bori za ljude.

Zaštita Ilije Goračeva podnesi žalbu u Apelacionom sudu po drugi put. Po vašem mišljenju, zašto je prvostepeni sud ignorisao naređenje Apelacionog suda? Možda razlog leži u činjenici da Rusija na taj način vrše pritisak na sudstvo u Srbiji?

Feđa Dimović: Glavni problem je što Srbija nema dovoljno snage da bude prava nezavisna država. Zbog loših poteza svoje političke elite u prošlosti, Srbija danas na svetskoj političkoj sceni ima podređenu ulogu. Odatle potiče i snishodljiv stav našeg državnog vrha u odnosu na Evropsku uniju, SAD, Rusiju i svakoga ko je od nje moćniji. Mi danas potpuno zavisimo od stranih investicija i kredita, umesto da razvijamo sopstvene kapacitete. Dopustili smo da nam propadne industrija, poljoprivreda, finansije itd. Da bi nas sada stranci kupili za male pare. Zbog tih političkih interesa i dugova, oni koji vode državu su vrlo često spremni da pogaze sopstveni pravni poredak. Rusija je vrlo bitan ekonomski i politički partner Srbije. Mnogi ljudi u Srbiji (u koje i sam spadam) su veoma zahvalni Rusiji za njenu podršku u vezi sa Kosovom i Metohijom. Međutim, smatram da je pogrešno da Srbija svoju zahvalnost Rusiji izražava tako što će postupati suprotno svom Ustavu, Zakonu i međunarodnim konvencijama čiji su potpisnici i Srbija i Rusija. Na žalost, slučaj Ilje Gorjačeva je klasičan primer kako Srbija poltronski postupa u odnosu na Rusiju.

Iako je Apelacioni sud u Beogradu već jednom ukinuo rešenje prvostepenog suda i naložio da se od Moskve zatraže dodatna pojašnjenja o slučaju Gorjačev, prvostepeni sud se oglušio o obavezne naloge Apelacionog suda, pa je ponovo doneo isto rešenje kao ono koje je već bilo ukinuto. Jasno je da Viši sud u Beogradu odbija da od Moskve zatraži odgovore na određena pitanja, iako je reč o tehničkim pitanjima od kojih zavisi ispunjenost uslova za ekstradiciju. Očigledno je da neko iz izvršne vlasti vrši pritisak na prvostepeni sud da se ovaj postupak što pre okonča i da Ilja Gorjačev bude izručen. Odbrana nema saznanja ko tačno vrši taj pritisak, ali se njegovo prisustvo oseća. Ukoliko Apelacioni sud u Beogradu u drugom navratu bude potvrdio prvostepeno rešenje, koje je isto kao ono koje je prethodno ukinuo, onda smo ubeđeni da je ovaj predmet rešen po političkoj liniji, a ne u skladu sa zakonom. Po meni je pogrešno da se država Srbija tako ponaša. Mislim da bi nas Rusija mnogo više cenila ukoliko bismo u odnosu na nju zauzeli jedan normalan partnesrski stav, umesto da se nepotrebno ulagujemo. Srbija i Rusija su duhovno, nacionalno, kulturno, istorijski izuzetno povezani, da se odnos naše dve države sigurno neće poremetiti zbog Ilje Gorjačeva. Uostalom, naši odnosi se nisu pokvarili ni kada Rusija nije izručila Srbiji članove porodice Milošević, iako su mnogi u Srbiji priželjkivali njihovo suđenje.

30. avgusta bila je sednica Apelacionog suda. Koji su glavni argumenti odbrane?

Feđa Dimović: Argumenti su isti kao i na prethodnoj sednici Apelacionog suda od 18.07.2013., obzirom da je Viši sud u Beogradu ponovo doneo isto rešenje kao i ono od 05.06.2013. Smatramo da Ruska Federacija nije dala garancije da Ilja Gorjačev neće biti osuđen na smrtnu kaznu. U Rusiji je 2003. uveden moratorijum na smrtnu kaznu, ali ona i dalje egzistira u Krivičnom zakoniku Ruske Federacije. Takođe sam upoznat da je smrtna kazna u Rusiji u pojedinim slučajevima izricana i nakon uvođenja moratorijuma 2003.god. (slučajevi: Andrej Volhov, Aleksandar Greba, Nur-Paši Aburgkašević Kulajev). Iz tih razloga su u slučaju Gorjačev potrebne posebne pisane garancije da nakon njegove ekstradicije u Moskvu on neće biti lišen života. Takođe smo u žalbama ponovo istakli da Ruska Federacija nije dostavila ni jedan dokaz da postoji osnovana sumnja da je Gorjačev izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret. Pored toga smo naveli, da krivično delo Organizacija ekstremističke zajednice iz člana 282. stav 1. Krivičnog zakonika RF ne egzistira u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Takođe smatramo da je Ilja Gorjačev žrtva političkog progona, pa da samim time neće imati fer suđenje nakon što bude izručen Rusiji. Sve su to ključni uslovi od kojih zavisi odluka o ekstradiciji, a koji po našem uverenju nisu ispunjeni.

Ruski advokat Gorjačeva Mark Fejgin napisao je pismo predsedniku Srbije, Tomislavu Nikoliću, u kojem je apelovao ne samo kao advokat, već kao ruski dobrovoljac koji je učestvovao u ratu u Bosni 90-ih. Mnogi smatraju da je Nikolić nacionalista. Kako biste ga opisali?

Feđa Dimović: Po mom mišljenju, predsednik Nikolić više nema nikakve veze sa stavovima koje je zastupao dok je bio potpredsednik Srpske Radikalne Stranke. On je doživeo potpuni politički preobražaj iz nacionaliste u evropejca. On zastupa politiku pridruživanja Evropskoj uniji po svaku cenu, na isti način kao i pre njega Boris Tadić. Potpisivanja Briselskog sporazuma sa Hašimom Tačijem je najbolji primer kako je ova vlast žrtvovala nacionalne interese zarad izmišljene priče o evropskom Eldoradu. Cenim potez koji je učinio kolega Mark Fejgin, ali na žalost njegovo pismo je ostalo bez odgovora. Mislim da ljudi u Srbiji nisu svesni koliki je autoritet Fejgina. To je jedan od najpoznatijih advokata u Moskvi, koji iza sebe ima puno velikih političkih slučajeva. Velika je sramota što ni jedan mediji u Beogradu nije iskoristio njegovo prisustvo u Beogradu da sa njime uradi veliki intervju.

Po vašem mišljenju, koliko je nezavisno pravosuđe Srbije?

Feđa Dimović: Srbsko pravosuđe na žalost nije nezavisno. Ono je u znatnoj meri pod uticajem izvršne vlasti, odnosno političkih partija koje sve kontrolišu. Reizbor sudija koji je sproveden za vreme mandata prošle vlade je bio veliki udarac za nezavisno sudstvo. Poslata je jasna poruka sudijama da samo poslušne sudije mogu biti i stalne sudije. Trenutno se u pravosuđu mnogo osluškuju izjave vodećih političara, kao i pisanje pojedinih medija koje su pod kontrolom vlasti. Političari su sudijama uterali strah u kosti. Političari javno prete hapšenjima i presudama, što formalno nije u njihovoj nadležnosti. U stvarnosti se ni jedan veći predmet neće pokrenuti ako prethodno ne stigne direktiva sa vrha vlasti. Na snazi je jedna atmosfera opšteg straha, gde se svaki postupak pokreće prvo medijskim linčom, a glavni cilj je dobijanje političkih poena. Obzirom da je ekonomija u potpunom kolapsu, sadašnja vlast nudi hapšenja kao jedini sedativ za uspavani narod. U takvoj situaciji nema mesta za vladavinu prava, jer su politički interesi mnogo bitniji od zakonitog vođenja postupka i poštovanja ljudskih prava.

Vi ste posetili Rusiju. Kakav je vaš utisak o našoj zemlji? Ilja mi je rekao da ste bili ste opljačkani ovde.

Feđa Dimović: Nikada nisam krio da izuzetno volim Rusiju i ruski narod. U Moskvi sam bio nekoliko puta i uvek sam se osećao dobrodošao. To je jedna od retkih zemalja gde je biti Srbin privilegija i gde te zaista svi tretiraju kao brata. Rusija je dala takve umove kao što su Dostojevski, Tolstoj, Puškin, Čehov, Gogolj, Majakovski, Jesenjin itd., koji su za mene neka vrsta životnog uzora. Međutim, Rusija je u svojoj istoriji dala i  Staljina, Višinjskog, NKVD i sibirske gulage, koji nisu ništa dobro doneli ni Rusiji ni njenom narodu. Žao mi je kada u nekim postupcima ruske vlasti danas vidim refleksiju tih mračnih vremena o kojima je pisao Solženjicin. Braneći Ilju Gorjačeva, imao sam prilike da se upoznam sa trenutnim stanjem u ruskom pravosuđu i vidim da je mnogo toga ostalo isto kao za vreme komunizma. Razumem geopolitičku poziciju Rusije u svetu, koja je prinuđena da se stalno brani od napada neprijatelja sa Zapada, pa samim time mora da svoju unutrašnju situaciju drži u maksimalnom redu. Međutim, taj maksimalni red vrlo lako sklizne u diktaturu ukoliko se ne poštuje vladavina prava. Takođe sam na svojoj koži osetio veliki problem koji u Moskvi postoji sa kriminalcima sa Kavkaza, budući da sam bio žrtva lopova koji su najverovatnije bili iz Čečenije ili Dagestana. Slušajući tragične priče iz Moskve, shvatio sam da sam jeftino prošao što sam samo bio pokraden, jer se često dešava da pri napadu neko bude izboden nožem ili upucan iz vatrenog oružja.

Kakvu muziku preporučujete za rusku patriotsku publike?

Feđa Dimović: Srbija je uvek imala dobru muzičku scenu, koja je u nekim trenucima bila rame uz rame sa svetskim trendovima. Danas je muzička scena na globalnom nivou u velikoj krizi, pa je tako i u Srbiji. Mladima u Rusiji bih zato preporučio nešto staro a dobro, kao što je legendarna rok grupa “Partibrejkers”. Od novijih stvari bi preporučio naše dobre prijatelje “THCF” iz Beograda. To je retko dobar hip-hop bend, koji na veoma interesantan i iskren način opisuju trenutnu situaciju u Srbiji iz ugla mladog čoveka sa beogradskog asfalta.