Svetska kriza izazvala pad cene nafte

Vozači u Srbiji će bar u naredne dve nedelje uživati u blagodetima pada cene sirove nafte na svetskoj berzi. Uralsko crno zlato čija cena poslednjih nedelja pada, pa je juče došla na nivo od oko 62 dolara za barel, više je nego dovoljan razlog da se gorivo na pumpama u Srbiji od naredne nedelje toči po ceni za oko sedam dinara nižoj nego do sada.

Za koliko će tačno gorivo biti jeftinije znaće se u ponedeljak kada Ministarstvo rudarstva i energetike napravi tačan presek stanja. Ukoliko bi i u naredna tri dana nafta nastavila da pada, cena goriva bi mogla biti još niža.

Tako bi se bezolovni motorni benzin od 95 oktana umesto po 96,7 dinara koliko sada košta točio za oko 89 dinara po litru, dok bi dizel bio oko 74 dinara.

Iako su vozači posle najave premijera Mirka Cvetkovića, da je vlada odlučila da poveća akcize u ceni goriva za oko četiri dinara, počeli da negoduju, shvativši da će za toliko biti uštinuti, odnosno da će u tom slučaju pojeftinjenje goriva biti upola manje, vlada je juče odlučila da pitanje akciza odloži za dve nedelje. Verovatno kada budu usvajali budžet za narednu godinu.

Da li će u času kada Skupština izglasa izmene i dopune Zakona o akcizama najavljeno povećanje akciza za četiri dinara uticati na povećanje ili smanjenje cene goriva zavisiće isključivo od kretanja cene sirove nafte na svetskom tržištu u narednom periodu.

Interesantno je, međutim, da je u aprilu prošle godine s istom ovom cenom sirove nafte, gorivo u Srbiji bilo još jeftinije nego što će biti pošto se cena koriguje od nedelje. Tada se ono prodavalo za čak 16 dinara jeftinije nego danas i točilo po ceni od 80 dinara, danas je 96,70 dinara!

Ekonomisti tvrde da se i nije moglo očekivati da izmena Zakona o akcizama tako brze prođe Skupštinu da bi se novo povećanje državnog nameta ukalkulisalo već u prvu narednu korekciju cena goriva. Pitanje je i da li će taj Zakon uopšte proći u Skupštini a i kada, a do tada se vozači mogu upravljati samo prema kretanju cena sirove nafte na svetskoj berzi, za koju se prognozira da će nastaviti dalje da pada.

U ovom času država na svakom litru benzina zarađuje 35,91 dinar, a dizela 19,1 dinar. S novim povećanjem od četiri dinara i porezom na dodatu vrednost od 18 odsto, to povećanje će biti oko 4,75 dinara, dakle na benzinima skoro 40, a na dizelima oko 23 dinara.

Kada se to pomnoži sa oko 2,8 miliona tona belih derivata – benzina i dizela dobijenih u domaćim rafinerijama – jasno je koliko država ubere para samo od akciza. Tako je NIS godišnje punio državnu kasu samo po osnovu akciza i poreza sa oko 20 odsto, što je prevedeno u dinare minimalno oko 120 milijardi dinara!

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže za „Politiku” da država ni sa novim povećanjem akciza neće uspeti da popuni sve praznine u budžetu pogotovo posle povećanja penzija od 10 odsto i znatno manjeg priliva para od privrede, carina i PDV.

Država je, dodaje, odlukom da hitno izmeni Zakon o akcizama pokazala da joj gori pod nogama. Budući da je vlada već jednom u martu ove godine povećala akcize za oko tri dinara na benzine i 1,5 dinar za dizele, to nije mogla ponovo da uradi dok se Zakon ne izmeni. A za to će trebati vremena. Zašto bi, međutim, građani bili ti koji će budžetski deficit namirivati iz svojih džepova, pita on pogotovo, ako im se stalno ponavlja da cene energenata zavise od kretanja cene sirove nafte na svetskoj berzi.

Država je, kaže, htela da iskoristi ovaj međuprostor kada je nafta na svetskoj berzi drastično pala, da poveća svoja zahvatanja u ceni goriva i time i priliv u budžet. Iako je to praksa i zemalja u okruženju da koriguju akcize, sve te vlade su spremne i da smanje svoja zahvatanja u ceni goriva u času kada cena sirove nafte drastično skače.

To, međutim, Srbija nije učinila ni jednom ove godine, iako je gorivo tokom poslednjih šest meseci drastično poskupljivalo. Naprotiv, oni su u martu 2008. još dodatno povećali svoja zahvatanja u ceni goriva. Sa ovim pojeftinjenjem Srbija se izjednačila po cenama sa zemljama u regionu, ne računajući, pri tom, da je kvalitet našeg goriva takav da ne može nigde da se izvozi.

Interesantno je, međutim, da se nikada u javnost nije izašlo s podacima koliko para od akciza zaista završi u putnoj infrastrukturi zbog čega, kako je objasnio Cvetković, državni nameti i ovoga puta treba da budu povećani.

Novi zakon će pokazati da li će se akcize ubuduće usklađivati kvartalno ili dva puta godišnje. Ili će ovaj zakon biti fleksibilan i vlada ga prilagođavati sebi po potrebi i prazninama u budžetu.