Sto godina istraživanja Vinče

Navršilo se 100 godina od početka istraživanja Vinče, našeg najreprezentativnijeg arheološkog lokaliteta. To je povod da se, narednih mesec i po dana, Beograđani i gosti Beograda, u Galeriju SANU upoznaju se sa predmetima, načinom života i energijom koju je lokalitet pružio kulturi Balkana i kulturi Evrope.

"Kada je 1906. godine prof. Miloje Vasić, posredstvom svog prijatelja geologa Jovana Žujovića prvi put video predmete sa Vinče odmah je bio načisto da je reč o veoma značajnom lokalitetu. Ipak, trebale su pune dve godine da 1908. počne sa sistematskim istraživanjima", kaže za RTS Onlajn , profesor Nenad Tasić, koji se poslednjih deset godina posvetio istraživanju Vinče.

On podseća da je Vasić u početku Vinču smatrao grčkom kolononijom, pošto u bližem vidokrugu nije imao nijedan neolitski lokalitet, i pošto su predemeti koje je tamo pronašo bili "tako kvalitetno izrađeni da su podsećali na savremene predmete ili tada savremenu ruralnu arhitekturu".

Kasnije kada se za Vinču zaintersovala kompletna svetska arheologija i Vasiću i sveukupnoj nauci postalo je jasno da je to mnogo originalniji, stariji i značajniji lokalitet nego kakvo grčko trgovačko naselje.

Ratovi, prvo balkanski, pa Prvi svetski rat, u kome je stradala i kompletna do tada prikupljena zbirka iz Vinče, nisu dozvolili da se o njoj progovori na pravi način.

Tek 1924. godine Miloje Vasić se ponovo vraća na Vinču.

Tada postaje jasno da je uz samu obalu Dunava, dvadesetak kilometara od centra Beograda, smešteno jedno od moćnijih naselja neolita Evrope i da je na prostoru dimenzija 100 puta 400 metara u punom saglasju sa prirodom i sa sobom u periodu od najmanje 1000 godina živelo preko 30 genaracija, ostavivši iza sebe 10 metara debeo sloj sastavljen od temelja kuća, keramike i ostataka svetilišta.

Ostavili su i dokaze o pripitomljavanju životinja, kultivisanju biljaka, razvijenom ribolovu, trgovini, gotovo savršenom zanatstvu, kultu vezanom za ženu, plodnost, ognjište i porodicu i kulturnom uticaju, koji se merio stotinama godina a u geografskim odrednicama, obuhvatao područje od centralne Mađarske do Makedonije i od Transilvanije do Srednje Bosne.

Rekavši da prvi put radi pod gotovo uzornim uslovima za istraživanje, profesor Nenad Tasić, je upozorio na zaštitu lokaliteta, koji je na takvom mestu da je permanento izložen rečnoj eroziji, i svakodnevnom spiranju po par kubika zemlje punih najdragocenijeg arheološkog materijala.

On je upozorio da je zahvat na zaštiti lokaliteta isto tao prioritetatan kao i istraživanje i apelovao na opštinu Grocka, grad Beograd i Ministrastvo kulture Srbije da pomogne u rešavanju tog u suštini banalnog promlema, koji se može podvesti pod katastrasko- vlasničke odnose i raseljavanje nekoliko porodica sa samog lokaliteta.

Profesor Tasić je za RTS otkrio i ideju, koja je u šali nazvana "total-retro" i koja bi najprostije kazano pokušala da rekonstruše vinčansku muziku. Nju bi nosili: Rambo Amadeus, Ivana Komadina, Nanad Jelić i sam Tasić.

To, kako kaže, profesor Tasić, nikako ne bi bila nekakva ozviljna nauka, nego pokušaj da se na lokalitet privuče što veći broj ljudi, priušti im se "neolitska žurka" i time populariše lokalitet.

No, prilika za popularizaciju Vinče biće i reprezentativna izložba u Galeriji SANU, na kojoj će posetioci sem više od dvesta pedest eksponata imati prilku da vide i dožive, rekonstrukciju vinčanske kuće u izvedbi nedavno preminulog scenofgrafa Aleksandra Gavrika, dokumentarene filmove i video radove, 3D rekonstrukciju načina života ondašnjih ljudi ali druge muzeloške novine, prvi put urađene od strane naših ljudi a neke i prvi put viđene na našim prostorima.

Izložbu "Vinča, praistorijska metropola" organizovali su: SANU, Narodni muzej u Beogradu, Muzej grada Beograda i Filozofski fakultet.