Alhemija pomirenja

Niko da mi više nije dirao „mog predsednika"!

Sad je on neprikosnoveni vladar „sila mraka" i „sila svetle budućnosti"! Bio je i pre, sad se to i u Deklaraciju spakovalo! Nema više dileme! Sad nam je budućnost - mrak!
Ma neka su se samo oni nama pomirili! Dosta je glava palo od Osme sednice! Pucalo je na sve strane! Udario „junak na junaka" - ko' kad se dobro poznaju! Popustiše oni koji su bili devedeset pet posto komunisti! Normalno! Nikad im ovo drugo krilo nije oprostilo ono pet posto „izdaje"! I ne treba! „I posle Tita - Tito"! Što se nas tiče, ne znam kad nam je bilo bolje, kada su u ljubavi, ili kada se „pokomedijaju"! Davno li je bila Osma sednica! Volim što se to desi na ovu osmu, mislim na godinu! Što oni vole „osme"(!) - ja se smrznem kad Zemlja na tu godinu osvane; dvadeset osma, četrdeset osma, šezdeset osma... Svaku „osmu" su skoro obeležili, u poslednjem stoleću!? Mada, ruku na srce, i ostali datumi, svi su njihovi - više u ljubavi, no u svađi, ali njihovi! Od kad' su se oni nama primili, (a neprimili se, koliko ih spolja zalivaju), Srbija ga jednoga datuma zabeležila nije - svaki je njihov?!

A ove dileme, oko ovoga sad pomirenja - te jes`, te nije, istinski dogovor(?) - evo ja vam garantujem - jes`! Zar niste već osetili koliko nam je bolje od kada su nam oni u ljubavi: „Kada sam rekao da će se SPS i DS pomiriti, dinar je za dva dinara ojačao! Eto, koliko to ima značaja! Ja verujem da je dinar i danas ojačao", obradova nas „moj predsednik" na dan pomirenja, i ne trepnu! Nemojte vi meni sad kolutat očima! Ja sam ga gledala i ušima slušala, kad je to izgovorio! Mojoj sreći nije bilo kraja! Evo rešenja svetskoj ekonomskoj krizi! Jeste li vi videli u čemu je kunst da nam dinar bude zdrav i jak! Izem ti sve stručnjake, i njihove savete za tržište novca i celokupnu ekonomiju na zemljinoj kugli, pri ovome! Znala sam ja da će nama biti dobro kad se oni pomire, ali ovako...?! Skače narod, skaču cene, skaču penzije, skače pritisak, a tek gas - on je toliko skočio, plašim se da svi ne odletimo u vazduh! Srećni oni - srećni i mi! Kad sam ih videla onako zagrljene i nasmejane ispod slike pokojnika, ali samo jednog, drugi pokojnik je na drugoj adresi, užitak je bio kompletan! Oni zajedno, a pokojnici - svak` o svoj „ekser" neka visi! Ništa prošlost - samo budućnost, i Europa, naravno! Dogovor i blagostanje su tu, a sad plan u ruke, pa redom, da se vidi je li se šta, zbog „osme", preskočilo, i šta još ima da se uradi, pa da podvučemo crtu do sledećeg plana!? Nema odustajanja! Nisu oni mi!? Kad su sebe oni, još '28. na Drezdenskom kongresu, i to u prisustvu Vatikana i Kominterne, stisli ruku i presudu nam potpisali - odma` je bila izvršna! Nema te „osme" koja bi ih sa ovoga Kongresa pomerila! Ne daje se tek tako „časna komunistička"! Dogovoreno - urađeno! Ostala je još sitnica - Raška! Brzo će to! Vojvodinu ne pominjem, ona je tako reći završena! Spakovali su je u Statut, evo ja joj ovom prilikom šaljem pozdrave - na ispraćaj joj ne bih dodila!