Ruski manastir kod Berlina

Glavni hram Sveto-Đorđevskog muškog manastira u mestašcu Getšendorf blizu Berlina dobiće krst. Građevinski radovi u ruskom pravoslavnom manastiru su skoro pri kraju. 14. septembra podizanje krsta na kupolu saborne crkve će okupiti neviđeni broj gostiju, i to ne samo iz Rusije i Nemačke.

Podizanje krsta je važan istorijski događaj, i to ne samo za pravoslavne vernike, koji žive u Nemačkoj. – istakao je u intervjuu Glasu Rusije nastojatelj manastira iguman Danilo Irbits.

- Arhiepiskop Berlinski i Nemački Teofan će osvetiti podizanje na kupolu novog krsta. Doći će i mnogi nemački političari, koji žele da postanu svedoci te akcije. To su, naprimer, bivši premijer savezne pokrajine Brandenburga Matijas Platcek i, verovatno, novi premijer Brandenburga, nedavno imenovani. Doći će takođe ambasador Rusije u Nemačkoj g-n Grinjin. Očekujemo mnoge goste iz političke i društvene elite Nemačke i Rusije. Svakako, doći će i naši parohijani, kao i hodočasnici iz Poljske.

Toliko veliki interesovanje i pažnja prema radovima na podizanju Sveto-Đorđevskog muškog manastira i od strane pravoslavnih vernika, i od strane mesnih vlasti su potpuno razumljivi. Prvo, taj je manastir jedini muški manastir u čitavoj Berlinskoj i Nemačkoj eparhiji RPC. Neobičan je i istorijat njegovog podizanja. Budući manastir se nalazi u posedu porodice fon Arnim, - nastavlja otac Danilo.

- Zamak i posed su 1905. godine pripadali veoma poznatoj u Nemačkoj plemičkoj porodici. U vreme nacističke Nemačke ovde se nalazila rezidencija za goste Geringa. Ovamo su dolazili na odmor i ribolov njegovi gosti. U vreme DDR-a ovde se nalazio sanatorijum za narodnu armiju zemlje. Doduše, tokom poslednjih 15 godina sam zamak i parcela nisu imali gazdu, zato su veoma oronuli. Posed su pružili RPC za simboličku platu 1 evro. Doduše, pod uslovom da bi do 2015. godine uložila tamo 4 miliona evra.

Odmah posle kupovine poseda 2006. godine Sveti sinod RPC je odredio da će se tamo nalaziti Sveto-Đorđevski manastir. Radovi na izgradnji i rekonstrukciji počeli su praktično odmah. Doduše, zbog svetske finansijske krize 2008. godine burna delatnost na stvaranju manastira je bila obustavljena. Radovi su bili obnovljeni tek posle 3 godine. Danas je skoro završen glavni manastirski hram, u manastiru danas ima 5 monaha. To je samo početak, uveren je iguman Danilo.

- Prvu fazu izgradnje smo već završili. Hram je sagrađen. Od 14. septembra će početi radovi unutar hrama. Čekamo arhitekte iz Kijeva, koji će raditi na ikonostasu. On će biti izrađen od belog mramora, kao i pod. Mramor će biti naručen u Italiji, ali će raditi pravoslavni arhitekti. Uskoro ćemo s njima razmotriti pitanje daljih radova na ukrasu hrama.

Otac Danilo je posebno istakao da vlasti savezne pokrajine Brandenburg, kao i vlasti Nemačke, čine sve, što od njih zavisi, da ne bi izgradnja pravoslavnog manastira bila odugovlačena.

- Vlasti Brandenburga su izdvojili dotaciju od 900 hiljada evra za rekonstrukciju zamka, jer je on spomenik arhitekture. Doduše, od tog iznosa treba odbiti ono, što moramo da uložimo mi i obavezan porez. Savezna pokrajina Brandenburg je jedna od siromašnih pokrajina Nemačke. Vlada zemlje prema zakonu ne sme da pomaže nikakvim crkvama. Oni ne žele da stvore presedan, te se pridržavaju neutralnog stava. Međutim, g-đa kancelar zna o našem manastiru. Nedavno smo o njemu razgovarali. Ona je dobro informisana o nama. Njen pokojni otac je često dolazio ovamo, danas dolazi njena mama. Često posećujemo mamu Angele Merkel, koja verovatno priča svojoj kćeri o nama. Što više, ona živi u komšiluku, svega 3 kilometra odavde. Ovde se prema nama dobro odnose i podržavaju nas.

Svi građevinski radovi u manastiru se planira završiti u proleće 2014. godine. Iguman Danilo je uveren da će manstir postati ruski duhovni centar i mesto susreta pravoslavlja sa zapadnom kulturom.

Milena Faustova,