Rusija stimuliše vađenje nafte u Arktiku

Državna duma je usvojila zakon o stimulisanju vađenja energenata na epikontinentalnom pojasu. To će povećati privlačnost epikontinentalnih projekata i privući nove investitore, među njima i strane. Na takav način će se realizacija opširnih projekata osvajanja naftogasnih nalazišta na epikontinentalnom pojasu arktičkih mora odvijati mnogo brže.

Novi zakon određuje iznos poreza za vađenje korisnih ruda na epikontinentalnom pojasu. Takođe on predviđa uvođenje carinskih povlastica, oslobođenje od poreza na imovinu i od transportnog poreza. Beneficirani poreski režim se već primenjuje u nizu naftogasnih projekata, koji se realizuju u severnim regionima. U nalazištu Prirazlomno na epikontinentalnom pojasu Pečorskog mora deluje nulti iznos poreza na vađenje korisnih ruda. Država je obezbedila poreske povlastice za projekat Jamal komprimirani prirodni gas, koji ruski NOVATEK realizuje zajedno s francuskim i kineskim partnerima na poluostrvu Jamal. Ipak radovi prema epikontinentalnim projektima samo počinju, zato taj proces mora da se podstakne, što je cilj tog zakona. On predviđa državnu podršku razvoja vađenja sirovina u teškim klimatskim uslovima, - ističe član komiteta Državne dume za budžet i poreze Evgenij Fedorov.

- To su poreske povlastice i mehanizmi držvnog kofinansiranja tih projekata, pre svega infrastrukture, stimulisanje rada kompanija, kao i direktne državne investicije, koje se usmeravaju za te projekte preko privatno-državnog partnerstva. Razumljivo je da će u tim regionima vađenje prirodnih resursa biti znatno skuplje nego u drugim. To mora da nadoknadi državna podrška da bi kompanije-investitori bile zainteresovane da ulažu u vađenje i time bi se povećao obim izvađenih sirovina. Ukupan obim finansiranja tih projekata država planira u razmerima 6 mlrd rubalja (200 miliona dolara).

Danas pravo vađenja nafte i gasa na epikontinentalnom pojasu imaju samo dve kompanije – Gasprom i Rosneft, a pravo izvoza komprimiranog prirodnog gasa ima samo Gasprom. Ruski naftogasni džinovi za sada nemaju veliko iskustvo i tehnologije osvajanja nalazišta epikontinentalnih pojaseva. Zato je važno učešće u tome vodećih stranih kompanija. To će biti mnogo lakše, ako poreska klima bude povoljna, - ističe nezavisni ekspert Dmitrij Ljutjagin.

- Investicije su ogromne, dok će učinak biti vremenski olugovlačen, ako se ne pruže te povlastice. Ako ih ima, projekti postaju privlačniji. Prirodno je da će kompanije razmatrati projekte u kooperaciji s ruskim državnim kompanijama.

Model razvoja svetske naftne grane je podela finansijskih, geoloških i drugih rizika i zajedničko učešće u razradi nalazišta. Danas krupne kompanije pri osvajanju velikih nalazišta stvaraju konzorcijume, ta tendencija ima globalni karakter. Već su počeli zajednički rad u Karskom moru Rosneft i ExxonMobil. Prema procenama eksperata, zalihe nalazišta na epikontinentalnom pojasu Rusije iznose oko 100 milijardi tona uslovnog goriva. Međutim, da bi nafta i gas, koji se tamo vade, bili konkurentni, potrebno je smanjivati cenu koštanja proizvodnje. Ovde će poreske povlastice, bezuslovno, igrati svoju ulogu, dok će carinske povlastice omogućiti kompanijama, koje rade na epikontinentalnom pojasu, da uspešno konkurišu s onima, ko vadi sirovine na kontinentu.

Oleg Nehaj,