Velike gazde ne vole sindikate

BANJALUKA - Ovo je moje preduzeće, nemate šta da tražite - jedna je od najčešćih reakcija na koju nailaze predstavnici Saveza sindikata RS pri pokušajima da formiraju sindikate i u privatnim firmama. Predsednica SS Ranka Mišić priseća se slučaja jednog banjalučkog preduzeća tekstilne industrije u kome je kompletan Sindikalni odbor dobio otkaz kad je formirao sindikat. Akcijom Sindikata radnici su ipak ostali na poslu.

Međutim, kaže Mišićeva, upornost već daje rezultate, pa je u poslednjih nekoliko meseci formirano oko 5.000 novih sindikalnih organizacija u privatnim preduzećima tekstilne industrije i obućarstva. Napredak je i u metalskoj industriji gde je pre dva meseca formirano oko 3.000 novih članova, najviše u regijama Doboj i Gradiška.
„Nailazimo na problem takozvanog žutog sindikata, koga, forme radi, osnuje poslodavac, da bi se borio za njegove interese, a ne za radnike”, rekla je Mišićeva i pozvala sve radnike da se sindikalno organizuju jer se jedino tako može stvoriti neophodna snaga za socijalni dijalog.
Ona je na dvodnevnoj radionici o temi sindikalnog organizovanja, koja se održava u Banjaluci uz učešće nekoliko sindikalnih saveza iz okruženja, podsetila da je prošlo vreme sindikata koji su organizovali letovanja i zimnice. Ovo je, kaže, vreme kada sindikat vodi socijalni dijalog, prodajom rada kroz partnerstvo sa poslodavcima i Vladom. Sindikat u privatnim preduzećima umnogome je još san i u Makedoniji, kaže predsednik makedonskih Nezavisnih sindikata Slobodan Antovski. Problemi su, kaže, kao i u regionu, nastupili raspadom velikih preduzeća i privatizacijom njihovih delova, u kojima se novi vlasnici ponašaju kao diktatori.
„Naši privatnici koji su izašli iz nekadašnjeg sistema postali su velike gazde, ljudi koji raspolažu novcem, ulažu u svoje obezbeđenje pa nam nimalo nije lako ući u takva preduzeća”, kaže Antovski i dodaje da je problem i u slaboj organizaciji sindikata u Makedoniji.
Prema rečima Ante Malovana iz hrvatskog Saveza samostalnih sindikata, Hrvatska je umnogome prešla put sindikalnog organizovanja u privatnim preduzećima. To je, kaže, postalo moguće tek onda kada su „velike gazde” posustale tokom oštre tržišne selekcije, iako je pre toga ulazak u „njihovo preduzeće” bio gotovo nemoguć.
„Dok su se tražili radnici, sindikati su bili u mnogo boljoj poziciji, jer su tada poslodavci lakše pristajali na naše zahteve. Sada postoji mnogo radne snage, a radnih mesta je malo. Očekujem da će se stanje i u RS veoma brzo promeniti i da će poslodavci shvatili da im sindikat može pomoći”, kaže Malovan. Solidan uspeh, sindikat u Hrvatskoj, dodaje, treba zahvaliti i masovnom učlanjenju radnika, kao i kolektivnim ugovorima kojima rešavaju više od 90 odsto radničkih problemima.

Vođe „na noge” radnicima
Direktor Centra za obrazovanje i istraživanje privatizacije granskih sindikata Srbije Zoran Ristić upozorava da stopa sindikalnog organizovanja u regionu pada, a u Srbiji trenutno iznosi oko 39 odsto. „Sindikalne vođe moraju ići ‘na noge’ radnicima, jer je svaki od njih veoma bitan, oni moraju osetiti da im sindikat može pomoći”, objašnjava Ristić, te dodaje da je kompromis sa poslodavcima moguć, pod uslovom da se ne radi o minimalnim, zakonskim pravima.