Najveće plate direktora najvećih gubitaša

Predsednik Upravnog odbora „Železnica Srbije“ Branislav Ristivojević, koga je DSS kao svog visokog funkcionera i savetnika lidera stranke postavio na to mesto, organizovao je juče telefonsku sednicu UO da bi se raspravljalo o „izmenama plana poslovanja za 2008. godinu“. Očigledno da ni plata od više nego tri prosečna dohotka u Srbiji nije dovoljan razlog da o poslovanju srpskog gubitaša ovaj partijski kadar raspravlja duže nego što se mora - telefonom.

Ovo je samo jedan od primera kako se partijski funkcioneri odnose prema poslu u javnim preduzećima koja su im dodeljena kao partijska apanaža. Kako stoji na sajtu „Železnica Srbije“, ovo preduzeće je 2007. godinu završilo sa gubitkom od milijardu dinara, nadoknađeno iz budžeta, mada taj podatak ne treba uzimati zdravo za gotovo s obzirom na to da su nezavisni revizori zaključili da se ne može kontrolisati poslovanje ove firme i odbili da daju svoje mišljenje o tome. Ovo, naravno, ne sprečava Ristivojevića da redovno podiže svoju platu od oko 120.000 dinara.
Milanko Šarančić
- Mi smo zadovoljni načinom na koji radi Upravni odbor, a što se tiče telefonske sednice, ona je ranije zakazana i tu nema ništa spo­rno - kaže za „Blic“ direktor „Železnica Srbije“ Mi­lanko Šarančić i otkriva da je njegova plata sada 148.000 dinara.
Država javna preduzeća ne tretira kao sva druga, „normalna“ preduzeća koja posluju po tržišnom principu. Ona godinama odugovlači sa njihovom rekonstrukcijom i privatizacijom da bi mogla da ih koristi kao izvor partijskih prihoda. Recimo dugogodišnji gubitaši „Putevi Srbije“ i „Železnice“ finansiraju se iz budžeta, a ona stranka koja tu ima svoje ljude kontroliše samim tim i najveći deo javnih investicija. U mogućnosti je i da državne poslove „budžetskih“ preduzeća prebaci na firme koje poseduju stranački kadrovi.
- Najveći problem je što kod nas ima jako mnogo firmi čiji je rad direktno ve­zan za budžet. Problem je takođe i da li stranke postavljaju kvalitetne ljude
Branislav Ristivojević
na rukovodeća mesta u tim preduzećima. One više gledaju političku nego stručnu kompetentnost kada biraju kadrove. To je sve zato što su javna preduzeća i plate za rukovodeće ljude jedan od modela kako se pune stranačke kase - kaže za „Blic“ Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a.
Kada se pogleda poslovanje javnih preduzeća, minusi koje prave i koji se pokrivaju iz budžeta, pada u oči da rukovodioci nekih od najvećih gubitaša imaju najviše plate. Recimo plata generalnog direktora Elektroprivrede Srbije, inače kadar DSS, prošle godine iznosila je 297.740 dinara, iako je EPS 2007. godinu završio sa minusom od 100 milijardi. Direktor „Jat“ primao je 348.000, njegov zamenik 142.000, a ovo preduzeće imalo je u 2006. godini gubitak od 7,3 milijarde veći od ukupnog kapitala preduzeća. „Putevi Srbije“, gde direktor ima platu 144.000 dinara, ima gubitak, višegodišnji dug, od 30 milijardi dinara.
- Plate rukovodilaca javnih preduzeća bi morale biti javne. To se sve plaća od novca koji građani izdvajaju i ne smeju plate biti neumerene. Ko god od rukovodioca nema dobre rezultate, treba ga odmah smeniti - kaže za „Blic“ profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić.