POBROZICE I POTURICE

Sad ću ja da pametujem, ali moram vam reć' da me Milovo priznanje Kosova nije ni zateklo ni iznenadilo! Ja nešto ne mogu da se sjetim ko bi to moga' prije priznat' Kosovo od „crnogoraca“, mada bolje da ja njih, ka' vazda, zovem pobrozice, da ne izazivam zabunu! Što da ne priznaju da je Kosovo šiptarsko a ne srpsko, kad su mogli priznat da su oni samo Crnogorci a ne i Srbi! To se do, tamonjih, nije odvajalo - moglo je, ali kada se kazalo da si Crnogorac podrazumijevalo se Srbin, i to ne makar kakav! Koliko je onih koji, nema pritiska pod kojim bi to odvojili, pokazao je miting! Odrekli se srpstva a neće Kosova!? Aaajde čaaasti ti! Što bi im to Kosovo bilo bitnije od njih samih! Meni to nekako ide u paketu! Bolje reći, jedno bez drugog ne ide, a vi iznenađeni!?

Ne kažem, i mene je mnogo što-šta iznenadilo, ali ovo - kakvi! Ja se samo čudim kako to da su, tamooni, 49-ti, umjesto prvi! E, to sebi nijesu smjeli dozvolit'! Malo su me tu zatekli, mada, tajming ih vadi! Ura, koju su odabrali, jača je no da su prvi! Od kad' ih je Broz napravio, vazda su znali utrefit, ili mjesto, ili vrijeme, uglavnom - zvonilo je, i ostavljalo traga! I smrdljiv trag je trag, ali je zato čist globalizam! Važna je reklama - ružna ili lijepa, zar je bitno! A tek nezaboravni likovi; Đido, Tempo, Milatović, Kapičić, Sekula Drljević, i na kraju, ili na početku (sve zavisi da li će Crna imati sreće) - Milo! Nijedan okupator s polja, nije, s toliko lakoće, ubijao Crnu Goru ka' oni iznutra! Što ti znači zauzeti pravo mjesto u pravom trenutku! Koja moć!? Nije da se nijesu namučili - ovi do Mila! Znao je Broz biti zahtjevan! Nije to baš ni bilo tako lako od Njegoševe Crne Gore napravit njihovu! Jes da nijesu birali sredstva, ali se i isplatilo! Pogotovo se isplatilo Milu! Nema toga „junaka“ danas, na zemljinoj kugli, koji je jednu državu, ma koliko bila mala, svu savio u cigar duvana i „ispušio“! Koja su to „pluća“! Koji je to kapacitet - ne mislim ljudski, čojek se s tom kategorijom ne opterećuje! Sredstvo, i tako i tako, ali lakoća sa kojom je to učinio - to je, ili za Ginisa, ili za Nobela! Mada posle nagrađenog Martija Ahtisarija Nobelovom nagradom, sva je prilika da je Milo sledeći! Što ne Milo ako može Marti! Što je to pa Ahtisari zaslužniji za šiptarsko Kosovo od Mila! Po mojoj procjeni, Milo je tu jači...!

Što nekad ima sramnih vremena!? Najbolje ih čojek prepozna kad za njih nema riječi! Muk ih prepozna! Ako su ikada bila sramna, i ako je ikada čojek ostajao nijem, to je danas! Ništa tako, ka' sramna vremena, ne napravi oštru liniju između ljudi i fukare! Nijedan tektonski poremećaj nema takvu snagu ka' što ona imaju, da sve izlome i na površinu izbace one koji zbog svoje male specifične težine, plutaju po površini! Neka što plutaju, no dignu glavu! S te „visine“, nema ni Kosova ni Crne Gore - ne vide se! U Crnoj Gori, onoj, ne ovoj, ima jedna izreka: „Diga' glavu ka' da mu je govno za pas“! A kako tek digne glavu kad ostane samo pojas i „ono“, a čojeka - niđe! Odavno nijesam čitala Gorski vijenac! Zaboravi se to, a nekad' sam ga napamet znala! Neću ni sada - ne mogu od stida! Znam, svi smo u njemu - i oni i mi! „Moje pleme snom mrtvijem spava“(!?) - priznajem, ti smo! A ono, „Bog vas kleo pogani izrodi...“(!) - e, ovako, ka vas pobrozice (svejedno pobrozice-poturice, razlika je u okupatoru, ne u vama), nikoga utrefio nije! Neka što vas je utrefio, no što je imao sreće! Umrijet, a ovo ne dočekat, nije mala stvar!