Naši proizvodi jeftiniji napolju nego u Srbiji

Mlečna čokolada „galeb“ od 100 grama u crnogorskim radnjama košta između 51 i 57 dinara, u prodavnicama u Republici Srpskoj od 45 do 49, dok u radnjama u Srbiji ova poslastica košta od 72 do 82 dinara po tabli. To je samo jedan od primera koliko su proizvodi poreklom iz Srbije jeftiniji na tržištima drugih zemalja nego kod nas.

A upravo tu razliku u cenama plaćaju ovdašnji potrošači, jer proizvođači sa visokim cenama u Srbiji nadoknađuju „gubitke“ sa susednih tržišta.
Nastavak teksta ▼

„Blic“ patrola ovih dana obišla je nekoliko trgovinskih lanaca u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Tom prilikom zabeležili smo cene nekoliko proizvoda poreklom iz Srbije, koje smo uporedili sa cenama ovdašnjih supermarketa. Od 13 izabranih proizvoda samo dva su najjeftinija kod nas i to „dijamantovo“ ulje i „Karneksova“ stišnjena šunka u crevu. S druge strane, „Topolina“ izletnička salama najjeftinija je u crnogorskom „Super Maksiju“ gde košta 1.191,08, dok je kod nas ta salama skuplja za 166 do 189 dinara po kilogramu. Susedi iz Crne Gore u odnosu na nas „Imlekovo“ trajno mleko u „Super Maksiju“ plaćaju od tri do osam dinara jeftinije, a pola kilograma margarina „dobro jutro“ od pet do 15,52 dinara. Slične cene mleka nude i banjalučki „Maksi“ supermarketi.
 

Kliknite ovde za celu tabelu
U odnosu na građane Srbije, susedi iz Republike Srpske jeftinije plaćaju i sir gauda „selekšn“ koji u tamošnjem „Intereksu“ košta 502,76, dok se kod nas cena ovog sira kreće od 533,90 do 634,99 dinara po kilogramu. Jeftiniji su im i „Fidelinkini“ makaroni i to za četiri do šest dinara po pakovanju, ali i „plazma“ keks od 150 grama koji se u banjalučkom „Maksiju“ prodaje za 49,45, dok u radnjama u Srbiji ovaj keks košta od 64,66 do 74,99 dinara. Najniže cene srpskih čokolada takođe se mogu pronaći u Banjaluci, gde 300 grama mlečne čokolade „najlepše želje“ košta od 164,42 do 168,54 dinara, dok kod nas za tu istu čokoladu treba izdvojiti od 244,50 do 272,90 dinara.
Sličnih primera ima još mnogo pa se mnogi s pravom pitaju kako je moguće da su naši proizvodi jeftiniji u susednim zemljama kada logika govori da za to nema računice. Naime, i te države imaju PDV koji je doduše za jedan odsto manji nego kod nas i, iako nema carinske zaštite, tu su troškovi transporta, skladištenja, trgovačke marže... Pravi odgovor, međutim, leži u niskim proizvođačkim cenama.
- Sve su to izvozna tržišta gde da biste bili konkurencija bez marketinga, morate da idete sa nižom cenom kako biste se izborili za tržišne pozicije i zadržali ih. To sve radite na ivici rentabilnosti u nadi da ćete se izboriti sa konkurencijom i doći na viši nivo pa to onda naplatiti više - objašnjava Rade Pribićević, izvršni direktor „Salford grupe“, u čijem sastavu posluju mlekare „Imlek“ i „Subotička mlekara“.
Na pitanje da li to, gledano sa stanovišta cena, znači da u Srbiji kada je mlekarstvo u pitanju nema jake konkurencije, s obzirom na to da su kod nas cene mleka najveće, Pribićević odgovara da konkurencije ima i da je ona prilično jaka. Druga je stvar, kaže, što bez obzira na to što je naše tržište vrlo otvoreno na njemu nisu prisutni i proizvođači iz drugih zemlja.
- Ali čak i kada bi ih bilo, naše cene mleka u Srbiji ne bi bile niže jer su ove cene realne s obzirom na koštanje inputa u proizvodnji. Tu je, pre svega, otkupna cena mleka, naše mleko je u krajnjoj ceni skuplje jer mi našim potrošačima nudimo kvalitet - kaže Pribićević.
Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača, kaže da je ova priča proizvođača samo bacanje prašine potrošačima u oči.
- Niske cene sa kojima proizvođači nastupaju na susednim tržištima na kraju plaćaju potrošači u Srbiji i na taj način im nadomešćuju „gubitke“. Te priče da ovdašnji potrošači plaćaju kvalitet su više nego smešne jer ispada da u drugim zemljama ljudi piju nekvalitetno mleko i jedu nekvalitetnu hranu. Krajnje je vreme da proizvođači i trgovci prestanu da vređaju intelekt potrošača u Srbiji - kaže Papović.
On dodaje da su cene na tržištu Srbije odraz monopolističkog ponašanja proizvođača i trgovaca što samo potvrđuje da je tržište u Srbiji zatvoreno i da kod nas ne postoji konkurencija.
- Komentar odgovornih u državi da je tržište otvoreno i da oni ne mogu da utiču na cene administrativnim putem takođe je zavaravanje građana, jer oni sve rade da nove lance i proizvođače odbiju. Da nije tako, procedure za ulazak na naše tržište bile bi kraće, skinuli bi carinske stope i smanjili PDV. Od toga niko ništa do sada nije uradio, pa bi bilo krajnje vreme da nova struktura vlasti to konačno i prekine - naglašava Papović.
Sličnog stava je i Saša Đogović iz Instituta za ispitivanje tržišta koji objašnjava da, ukoliko proizvođači istupaju na susedno tržište sa cenama nižim od stvarnih, onda moraju imati profit u zemlji iz koje dolaze.
- Neko mora da plaća ceh, a u ovom slučaju to je naše tržište. Zbog toga nama treba liberalno oštra konkurencija, a ne zaštita postojećih proizvođača koji ne moraju da se bore za kupce, koji imaju liderski položaj na tržištu i u skladu s tim i monopolističko ponašanje - kaže Đogović.

Milosavljević: Dolazi konkurencija
- Porastom kupovne moći stanovništva naše tržište je sve atraktivnije stranim trgovinskim lancima i Ministarstvo čini sve da dovede nove investitore kako bi sektor trgovine postao konkurentniji i efikasniji, a potrošači dobili niže cene i bolju uslugu - kaže ministar trgovine Slobodan Milosavljević.