Cnogorske svađe zbog priznavanja Kosova

Cetinje, 3. oktobra – Kosovo je realnost i šta god mislili pravno, nemamo pravo da zatvaramo oči pred tom činjenicom. Srbija je istorijski, geografski i na svaki drugi način Crnoj Gori najbliža. Zato je za obe države od vitalnog interesa nastavak najboljih političkih i sveukupnih odnosa. Verujemo da prihvatanjem realnosti i ovakvim pristupom kosovskom pitanju Crna Gora pomaže i Srbiji – rekao je juče crnogorski ministar inostranih poslova Milan Roćen na zasedanju Skupštine Crne Gore na Cetinju.

Predsednik parlamenta Ranko Krivokapić je u nekoliko navrata poslanicima poručio da je rezolucija „prilika da se Crna Gora okupi oko nečega što će je trajno čuvati”.

– Ja nisam osetio nijedan pritisak sa strane da Crna Gora prizna Kosovo osim u izjavi predsednika Srbije. Srbija nema interesa da ponovo integriše kosovski prostor – ustvrdio je Krivokapić. – Zašto ne kazati Srbiji da zatvori kosovsku priču? Srbiji možemo pomoći ako priznamo Kosovo dan pre nje.

Nakon ovakvih i sličnih stavova predstavnika vlade i poslanika iz redova vladajuće Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije počele su da sevaju varnice iz redova poslanika opozicionih partija koji su saopštili „da bi priznanje Kosova bila bruka, sram, crn obraz Crne Gore” i zatražili da se o pitanju Kosova raspiše referendum kako bi „narod odlučio o tom sudbonosnom pitanju, ne samo po Srbiju već i po Crnu Goru”.

Poslanici crnogorskog parlamenta raspravljaju o Predlogu rezolucije o neophodnosti ubrzanja evropskih i evroatlantskih integracija koja je u suštini dokument kojim vlada premijera Mila Đukanovića „dobija zeleno svetlo za priznavanje nezavisnosti Kosova i ulazak u NATO”.

Sednici na Cetinju prisustvuju crnogorski predsednik Filip Vujanović i premijer Milo Đukanović sa ministrima. Raspravi o rezoluciji, koju direktno prenosi Televizija Crne Gore, prisustvuju i sve opozicione stranke osim Pokreta za promjene.

U Predlogu rezolucije, koji je potpisao 41 poslanik vladajuće koalicije,navodi se da je Crna Gora spremna da uvaži političku realnost koju zastupaju članice Evropske unije i NATO, te da će to biti „osnov i za opredeljenje Crne Gore prema pitanju Kosova”.

„Rezolucija, imajući u vidu i njenu pravnu prirodu, nije konačno odluka ni o čemu, niti bežanje od tema koje su značajne za našu zajedničku budućnost”, ocenila je potpredsednik vlade Gordana Đurović.

Crnogorski ministar inostranih poslova Milan Roćen rekao je da, sviđalo se to nekome ili ne, svima mora biti jasno da bez napretka u evroatlantskim integracijama nema ni članstva u EU niti evropske budućnosti Crne Gore.

Prema njegovim rečima, Crna Gora, kao zemlja koja želi da bude članica EU i NATO-a, mora poštovati i ozbiljno uzimati u obzir spoljnu politiku, bezbednosne procene i stavove i kada se radi, pre svega, o regionu.

Roćen je rekao da je bezbroj puta ponovljeno da će se Crna Gora u odnosu na Kosovo, „to teško pitanje”, odrediti vođena strateškim, evropskim i evroatlantskim ciljevima.

„Većina članica EU i NATO procenili su da je od ključnog značaja za bezbednost i evropsku perspektivu Balkana prihvatanje realnog stanja kada je u pitanju status Kosova”,rekao je Roćen. „Crna Gora nije žurila sa određenjem o toj novoj političkoj realnosti na svojim granicama.”
Roćen je istakao da je crnogorska vlast vodila „računa o svojoj unutrašnjoj situaciji, izborima u Srbiji i rezultatima koji su od izuzetnog značaja za evropsku perspektivu Srbije i regiona u celini”.

Šef poslaničkog kluba Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković, obrazlažući rezoluciju, kazao je da taj dokument nije odluka Skupštine Crne Gore o priznavanju Kosova i da se u crnogorskom ustavu navodi da o proglašenju drugih država odlučuju drugi državni organi.
Po oceni poslanika Srpske liste Zorana Žižića, „rezolucija je priznanje Kosova i sada se za taj nelegitimni čin jednostranog proglašenja Kosova traži podrška crnogorskog parlamenta”.
„Time crnogorska vlast plaća cenu usluga međunarodne zajednice”, ocenio je Žižić.

Lider Socijalističke narodne partije Srđan Milić smatra da je idejni tvorac rezolucije crnogorski premijer Milo Đukanović i da se tim dokumentom ruši konsenzus, obesmišljava dijalog i šalje jasna poruka:„Predlagač hoće nemire, nestabilnosti i pokušava da ima kontrolisani haos. Ali, za svađu je uvek potrebno dvoje. Kosovo i Metohiju Crna Gora može da prizna samo dan nakon Srbije”.

Poslanik Socijaldemokratske partije Ivan Brajović je rekao da je ponuđena rezolucija neophodna „zbog optužbi opozicije da pojedini delovi vlasti koče evropske integracije”.
Za predsednika Narodne stranke Predraga Popovića Crnoj Gori ne treba članstvo u NATO-u u ovom trenutku i „ne sme da prizna Kosovo, jer bi ostavio trajan beleg na našem obrazu, čega bi se stidele generacije”.

Da li neko može smatrati, pitao se Popović, „činom prijateljstva ako im otimaš deo teritorije”. „Neću brata da udarim da bi meni bilo bolje, bez obzira na to šta Evropa nudila Crnoj Gori. Imamo li bar malo moralne hrabrosti da kažemo da nećemo priznati Kosovo”, poručio je Popović.

Predstavnik Bošnjačke stranke Kemal Purišić je podsetio da je opozicija tražila da se rezolucija povuče iz skupštinske procedure, kako bi se o ovim pitanjima ostvario konsenzus.
Po oceni Vaselja Siništaja iz Albanske alternative, vlada kasni sa odlukom u vezi sa Kosovom, „zbog toga smo podneli amandman kojim se daje podrška priznanju Kosova”.

Goran Danilović iz Srpske liste je istakao da priča vlasti i njihovih poslanika može stati samo u rečenicu kako je „potpuno ekonomski opravdano da je Juda iz ekonomskih razloga izdao Hrista”.

„Ako je cilj Crne Gore da se ogledne u ogledalu Hašima Tačija i Agima Čekua, neka se ogledne, a ja hoću da branim dostojanstvo svog srpskog naroda u Crnoj Gori. Nakon ove rezolucije sledi lov na Crnu Goru”, precizirao je Danilović, dok je predsednik njegove stranke Andrija Mandić zatražio da se povuče rezolucija, jer nezavisnost Kosova ne želi preko 90 odsto građana, „ni Srba, ni Crnogoraca, ni Bošnjaka”.

Prvak Demokratskog saveza Mehmed Bardhi je rekao da je vlast „pogodila metu” time što je ovo pitanje pokrenuto „na pravom mestu – na Cetinju, nakon referenduma kako je obećano”.

„Vlada je i pre ove sednice mogla priznati Kosovo”, poručio je on, i podsetio da na „Kosovu žive i Crnogorci, ali, naravno, kao kolonisti”.

„Dosta je Crna Gora ginula za druge i nikada više neće učestvovati u ratovima koji se vode do poslednje kapi crnogorske krvi”, poručio je poslanik DPS-a Božidar Vuksanović, upravnik zatvora u Spužu kod Podgorice, podsećajući da su se „i moji preci za hlebom bili odselili na Kosovo”.