Putin sprečio tuču

Prilikom potpisivanja gasnog sporazuma i aranžmana za prodaju NIS-a u Moskvi došlo do skandala. Koštunica i Velja su bili već ugovorili osnovne parametre tog sporazuma sa kojima se složio i Dinkić pošto je sedeo u istoj toj Vladi sa Koštunicom i Veljom, ali su Tadiću i Dinkiću kasnije stigle drugačije zapadne instrukcije pa je Tadić pokušao da „minira“ ceo sporazum.

Mlađan Dinkić sa svojim glavnim nalogodavcem američkim ambasadorom Kameronom Manterom. Na toj relaciji stoje stalni nesporazumi sa ruskim investitorima i većim obimom ruskih investicija u Srbiju.

U javnost isplivava sve više "prljavih detalja" o žestokoj svađi Tadića i Koštunice prilikom potpisivanja gasnog sporazuma u Moskvi. Tadićevi i Koštuničini ljudi gurali su se, pretili batinama. Predsednik Putin nije mogao da veruje šta se događa, pa je sam prekinuo srpsku bruku, kaže Velimir Ilić.

Potpisivanje energetskog sporazuma u Moskvi između Rusije i Srbije za malo se završilo tučom u srpskom timu! U srpsku javnost isplivava sve više i više "prljavih detalja" iz Moskve koji bacaju novo svetlo na netrpeljivost koja postoji između predsednika Borisa Tadića i tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice! Istina, Tadić i Koštunica prepustili su obračune najbližim saradnicima.

Bivši ministar infrastrukture Velimir Ilić, koji je bio i potpisnik srpske strane, ističe da je prava dramu među našom delegacijom nastala pred uključenje televizijskih kamera.

- Članovi Tadićevog i Koštuničinog kabineta vršljali su okolo na svoju ruku, postavljali i sklanjali mikrofone. Sami su određivali protokol - ko može da se obrati, a ko ne može. Pale su i teške reči! Jedan drugog su gurali, izbacivali, a međusobno su pretili i batinama. Predsednik Putin nije mogao da veruje šta se događa i autoritativno je prekinuo tu srpsku bruku - kaže Ilić. Lider Nove Srbije tvrdi da je Putin sa osmehom prekinuo srpsku svađu, napomenuvši da u Velikoj Rusiji bar ima dovoljno mikrofona i da će se javnosti obratiti i Tadić i Koštunica kako se glasači u Srbiji ne bi doveli u nedoumicu i u zabludu oko toga za koga je neutralna Rusija.

Bivši ministar kaže da je naša delegacija u tom trenutku veoma važnom za budućnost Srbije trebalo da zaboravi na sve dnevno-političke nesuglasice. Odmah se videlo, objašnjava dalje Ilić, da među nama ništa nije u redu. Ove nemile scene iz Moskve ilustracija su još neizgrađene srpske demokratije i političkog života koji je još u samom povoju.

- Zato sam ja prijateljski dočekao svog naslednika u ministarskoj fotelji Milutina Mrkonjića i najiskrenije mu poželeo da uradi više od mene - rekao je Ilić.

GAZETA je već ranije pisala da je zbog zahteva srpske strane promenjen strogi protokol u Kremlju. Običaj je da u salu u kojoj čekaju obe delegaciju uđu samo predsednici država. Ipak, posle insistiranja Koštuničinih ljudi, kroz vrata Sale ordena Svete Jekaterine pored Putina i Tadića ušao je i Koštunica. Takođe, za stolom je sedeo i Dmitrij Medvedev, tada potpredsednik ruske vlade, ali samo iz razloga što je srpska delegacija bila "u paru".

Jedan ruski izveštač bio je čak svedok kada je deo srpske delegacije "uporno molio" kolege iz Rusije da se na sto ispred Koštunice takođe stavi mikrofon, dok je drugi deo bio izričito protiv toga.

- Kada bi jedni sa ruskom stranom nešto dogovorili, odmah bi našoj delegaciji prilazili drugi i ubeđivali ih da ne čine rizične postupke koji mogu da pomrače pregovore - pisali su ruski mediji.


Dinkić: Za 51 odsto NIS-a najmanje dve milijarde evra

BEOGRAD - Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić izjavio je juče da privatizacija NIS-a treba da bude odvojena od gasnog aranžmana Srbije i Rusije i da je minimalna cena za 51 odsto te kompanije dve milijarde evra. On je u intervjuu Beti naglasio da je Srbiji potreban dobar međudržavni gasni aranžman sa Rusijom, ali da cenu za NIS treba odrediti na osnovu tržišnih kriterijuma, a ne direktnom pogodbom. Ako se NIS privatizuje po tržišnoj ceni, svaki punoletni građanin će, prema njegovim rečima, dobiti akcije te kompanije u vrednosti od oko 200 evra, dok bi dobio svega 30 evra ako bi se prihvatila „ponižavajuće niska ponuda“ ruske delegacije, izjavio je Dinkić i dodao da bi prihvatanje takve ruske ponude oštetilo budžet za najmanje 1,6 milijardi evra, što je iznos koji je dovoljan da se izgrade oba nedostajuća autoputa na jugu Srbije, kompletna obilaznica oko Beograda i tri nova mosta u Beogradu.

„Tenderskom prodajom NIS mogla bi da se postigne pet do osam puta veća cena od one koju su ponudili Rusi“, istakao je Dinkić i naveo da novi većinski vlasnik NIS-a treba da u tu kompaniju u naredne tri godine investira najmanje 300 miliona evra. U pregovorima sa Rusima o gasnom aranžmanu, prema njegovom mišljenju, Srbija treba da nastoji da dobije tranzitni gasovod tri puta većeg kapaciteta od ponuđenog, sa protokom od 30 milijardi kubika godišnje, poput onoga koji su Rusi već dogovorili sa Bugarskom, kao i da Banatski dvor umesto lokalnog postane regionalni centar za skladištenje gasa.

On je naglasio da prodaja NIS-a, mimo tendera, sa sobom neizbežno nosi opasnost od korupcije, kao i da bi to moglo potpuno da uruši transparentnost celokupnog sistema privatizacije, jer već ima onih koji su počeli da zagovaraju da bi direktnom pogodbom trebalo da se prodaju i nacionalni avioprevoznik „Jat“, kao i Aerodrom „Nikola Tesla“.

Plan Ministarstva ekonomije je, kako je rekao Dinkić, da se tenderi za NIS i „Jat“ raspišu u aprilu, a da se pre toga, od 28.januara do 31. marta, evidentiraju sadašnji i bivši zaposleni u tim kompanijama, kako bi ostvarili pravo na besplatne akcije u vrednosti od 200 evra po godini radnog staža, obračunato na procenjenu tržišnu vrednost NIS-a i „Jata“ pre privatizacije.

Od 31. marta do 31 maja u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljivali bi se bivši i sadašnji radnici „Telekoma“ i „Galenike“ i od 31. maja do 31. jula radnici EPS-a i Aerodroma „Nikola Tesla“.

Građani koji imaju pravo na besplatne akcije mogu da očekuju da će prve uplate u gotovini od prodaje postojećih akcija iz Privatizacionog registra dobiti početkom naredne godine, dok će akcije javnih preduzeća moći da prodaju šest meseci posle utvrđivanja tržišne cene za svako pojedinačno preduzeće, odnosno šest meseci nakon njihovog pojavljivanja na Beogradskoj berzi, objasnio je Dinkić.