BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Ekologija Kaspijskog mora u opasnosti

Ekologija Kaspijskog mora u opasnosti
13.08.2013. god.


12. avgusta se obeležava Dan Kaspijskog mora. Upravo tog dana 2006. godine stupila je na snagu Okvirna konvencija za zaštitu morske sredine Kaspijskog mora. Potpisali su je u Teheranu predstavnici pet kaspijskih zemalja: Azarbejdžana, Irana, Kazahstana, Ruske Federacije i Turkmenistana.

Cilj konvencije je zaštita morske sredine Kaspijskog mora od zagađenja, uključujući zaštitu, očuvanje, obnovu, stabilno i racionalno korišćenje njegovih bioloških resursa. Ipak danas ekolozi sa zabrinutošću govore o tome da su biološka bogatstva Kaspijskog mora i dalje u opasnosti. Zaštita je potrebna kaspijskoj foki, jesetri, mnogim vidovima ptica.

Raste tehnogeno opšterećenje na more, uvećava se obim otpadnih i neprečiišćenih voda, raste krivolov. Kaspijski region sadrži ogromne rezerve nafte i gasa, po razmerama uporedive sa bliskoistočnim. Eksploatacija nafte i gasa u moru raste i to pogoršava ekologiju, ističe glavni urednik lista Ekologija.Ru Vadim Hominski:

- Eksploatacija i transport nafte direktna su pretnja vodenom basenu. Znamo za razlivanje nafte, proboje, bušenje i slično. Industrijska ekonomska neophodnost i rezerve nafte istražene u Kaspijskom moru kose se sa potrebom da se očuvaju jedinstveni vidovi jesetre i drugi biodiverzitet kaspijskog basena. Tu treba tražiti politički i ekonomski konsenzus.

Potrebna je zajednička kontrola naftnih operacija u Kaspijskom moru, uveren je ekspert. Stručnjaci takođe upozoravaju: Kaspijsko more je veliko zatvoreno jezero, a ne Meksički zaliv. U slučaju zagađenja ono ne može samo da se očisti. Na primer, prilikom razrade gigantskog naftnog nalazišta Kašagan u kazahstanskom sektoru Kaspijskog mora bilo je postavljeno na hiljade kilometara cevi, napravljeno 40 platformi. I ako se desi havarija, ona će teško moći da se sanira. U ruskom sektoru Kaspijskog mora radi za sada jedina platforma komapnije Lukojl. I mada je eksploatacija započela pre svega dve-tri godine, stručnjaci vrše monitoring vodenih bioresursa već tokom 10 godina. Za sada, uzimajući takozvano nulto zagađenje koje se praktikuje na toj platrofmi, ozbiljno negativno delovanje na sredinu se ne beleži.

Po mišljenju eksperta, rastuća eksploatacija nafte predstavlja ozbiljnu pretnju po čuvenu kaspijsku jesetru, koja daje delikatesni crni kavijar. U poslednjih 10 godina populacija jesetri je smanjena 35-40 puta. Populacija može da se podrži uz pomoć uzgoja ribe. Najviše u tom pravcu čini Rusija, ističe zamenik direktora Kaspijskog naučno-istraživačkog instituta za ribarstvo Valerij Paljcev.

- Ukupno radi 21 ribnjak za jesetru, deset u Rusiji, četiri u Azarbejdžanu, dva u Kazahstanu i pet u Iranu. Od 1954. godine, kada je SSSR počeo da proizvodi takozvanu mladicu iz ribnjaka, pušteno je oko 3 milijardi. Od toga udeo Rusije čini više od 70%. U poslednje vreme osim standardne mladice u Rusiji se praktikuje puštanje ribe veće težine. Ona ima 20 puta više izgleda da preživi nego standardna.

Kako bi se spasila jesetra treba prekinuti krivolov i potšovati moratorijum na ulov ove vredne ribe. Oba problema zahtevaju koordinisana dejstva zemalja kaspijskog regiona. Predlog Rusije da se uvede petogodišnja zabrana industrijskog lova jesetre oidržale su druge države regiona. Sama Rusija već nekoliko godina ne lovi jesetru u Kaspijskom moru.

Oleg Nehaj,



  • Izvor
  • Glas Rusije, foto: Interfase, ru.wikipedia.org/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.


Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Ostale novosti iz rubrike »