Raste napetost u Savetu bezbednosti

Vašington, 5. juna – Svetska kretanja podsećaju trenutno na strateški semafor, nalik spravi u zakrčenim ulicama: otegao se red pred crvenim signalom i raste nestrpljenje da se gužva bar donekle rastereti paljenjem dugo ugašenog zelenog svetla. Takva nervoza se bar oseća u ovim krajevima – u njujorškom sedištu UN i Vašingtonu: u oba centra globalnog odlučivanja se iščekuje da iz dijaloga predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina stigne „novi znak” kojim bi se „deblokirali važni pravci internacionalnog saobraćaja”.

Ponajviše interesovanja se, pri tom, ispoljava za vojne rakete i Kosmet. Iako su ta dva pitanja sasvim različita, u oba se ističe slična želja: da i projektili i pokrajina dobiju novi status.

Situacija je trenutno takva da izmiče iskustvima stečenim posle hladnog rata. Rusija i SAD su opet u neposrednom sučeljavanju. Vašington insistira, tako, da bi se „nezavisnošću Kosova pod međunarodnim nadzorom” kao izuzetkom od univerzalnih pravila, kao i postavljanjem raketnog štita u centralnoj Evropi protiv eventualnih projektila iz otpadničkih zemalja (pri čemu se apostrofira Iran) ojačala međunarodna bezbednost, dok Moskva tvrdi suprotno – da bi se tako podrili temelji globalnog poretka koji podrazumeva neprikosnovenost teritorijalnog integriteta država (Srbija) i „ravnotežu snaga” među silama.

Kako se saznaje iz diplomatskih izvora, u Savetu bezbednosti UN „sve je spremno za svaku (ne)priliku oko Kosova”. Zapadne zemlje, predvođene Amerikom, spremne su da svakog časa podnesu na glasanje nacrt rezolucije kojom bi se usvojili predlozi Martija Ahtisarija. Rusija, a po svemu sudeći i Kina i Južnoafrička Republika, protive se takvom forsiranju – uz zahtev da rešenje treba da bude prihvatljivo i Beogradu (koji je odbacio Ahtisarijeve predloge) i Prištini.

U međuvremenu se razrađuje mnoštvo varijanti. Ako do glasanja ipak dođe, pretpostavlja se da će Rusija, a možda i Kina, staviti veto. Da bi se to izbeglo, Evropljani, kako se čuje, dorađuju nacrt kako bi, ipak, „prošao”. Ako ni to ne uspe – mogućno je svođenje stavova na neku vrstu „tehničke” ili rezolucije kojom bi se nadležnost sa UN prenela na misije Evropske unije. Ako se pak nastavi kurs zaoštravanja, koji bi „mogli” da zaustave Buš i Putin, nije isključeno – „jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova”, koja ne bi dobila priznanje Beograda, Moskve…

Diplomate najzainteresovanijih zemalja pripremile su, kako se priča,  planove za svaku eventualnost. Sednica za glasanje Saveta, kojem sada predsedava Belgija, može da se, kažu, zakaže u roku od 24 sata, što bi verovatno izazvalo vanredne transporte pojedinih aktera.

SAD i Rusija su zbog Kosova, procenjuju pojedini posmatrači, ušle u fazu izrazitog ulaganja sopstvenih kredibiliteta. Nijednoj sili ne bi odgovaralo da izgubi od postojećeg ili planiranog nivoa sopstvenog prestiža. Može li „novi signal” iz najavljenog dijaloga Buša i Putina na samitu Grupe osam, u kojoj su i sve članice Kontakt grupe, da stvari usmeri u pravcu mimo krupnih neprijatnosti po neku od njih – pitanje je na čiji odgovor mora još da se pričeka.

U međuvremenu se povećala napetost zbog pomenutog raketnog štita. Kao uzvratnu meru šef Kremlja je najavio preusmeravanje ruskih raketa prema Evropi, što su predstavnici Bele kuće i Stejt departmenta ocenili kao „pojačavanje retorike” i kao „potez koji nije koristan”. „Odnosi među velikim silama su uvek komplikovani” – istaknuto je, tim povodom, u glavnim spoljnopolitičkim institucijama Vašingtona. Postoje oblasti u kojima se slažu i druge, kako se dodaje, u kojima se razilaze.

Kao jedna od tačaka saradnje navedena je ovde, pri tom, akcija za „obuzdavanje” nuklearnih ambicija Irana. Ali, dok SAD tvrde da nuklearni štit u centralnoj Evropi postavljaju „kao preventivu protiv eventualnih projektila iz Irana”, Rusija smatra da se tako narušava balans snaga koji preti njoj. Zeleno svetlo jednoj strani je crveno drugoj, dokle god im se putevi – ukrštaju…

Savet bezbednosti čeka rezultate G8

Ujedinjene nacije – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija neće preduzimati nikakve korake u vezi sa novom rezolucijom o Kosovu dok se ne okonča Samit G8 koji danas počinje u nemačkom gradu Hajlengendamu, rekao je juče američki ambasador pri UN Zalmaj Kalizad. „Čekamo da vidimo šta će se dogoditi u Nemačkoj”, rekao je Kalizad novinarima u sedištu UN u Njujorku. Američki diplomati su, takođe, još jednom istakli da SAD žele da glasanje o novoj rezoluciji, koju su zajednički načinile države članice Evropske unije i Amerika, bude obavljeno do kraja sedmice, ali da će razvoj događaja zavisiti od susreta najviših zvaničnika Vašingtona i Moskve, koji će se danas sastati u Nemačkoj.

U predlogu rezolucije, koji je krajem prošle sedmice podeljen ambasadorima država članica Saveta bezbednosti, nezavisnost Kosova nigde se eksplicitno ne pominje, ali se otvaraju vrata sprovođenju Ahtisarijevog plana, kojim je status te pokrajine opisan kao „međunarodno nadgledana nezavisnost”.

Takvom predlogu oštro se usprotivila Rusija, koja zastupa stav da je neophodno osigurati potpuno sprovođenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i nastaviti pregovore između Srba i kosovskih Albanaca do postizanja obostrano prihvatljivog rešenja.