Koliko je Evropa ranjiva

Dok talas finansijske krize polako ali sigurno stiže preko Atlantika u Evropu, Brisel tvrdi da se ovde neće ponoviti američki scenario, iako je zabrinut zbog zastarelog ekonomskog sistema. Bankarski propisi u Evropskoj uniji nalikuju zakrpama pa se moraju hitno menjati, ali se nova pravila u sistemu tržišta novca moraju uskladiti u čitavom svetu.

Francuski predsednik i predsedavajući EU Nikola Sarkozi pozvao je 27 vlada evropskog bloka u hitnu akciju unapređenja kontrole banaka.

On je upozorio da Evropa neće moći da izbegne šok ekonomske krize koja je pogodila SAD gde je „upravo plaćena nerazumna cena” za nedostatke u regulative bankarskog sistema utemeljenog davne 1944. godine na monetarnoj konferenciji Bretona Vudsa.

Konferencija je pre 64 godine ustanovila američki dolar kao referentnu valutu razmene na naftnom tržištu i zadovoljila tadašnje težnje za postratovskom monetarnom stabilnošću.

Sada je tome došao kraj, najavio je rotirajući predsedavajući EU.

– Ne možemo više upravljati ekonomijom 21. veka služeći se instrumentima prošlog veka – slikovito je objasnio Sarkozi.

Kada se obraćao kao predsednik Francuske bio je još nadahnutiji: „Dragi moji zemljaci, okruženi ovim teškoćama mi moramo povesti svetski marš, a ne ići za njim”.

Francuska je usaglašena sa Nemačkom u pogledu reagovanja na preteću finansijsku krizu, a to znači izmenu pravila igre na svetskom nivou. SAD nisu više svetska finansijska supersila, zaključio je nedavno nemački ministar finansija Peter Štajnbrik predskazavši kraj „Anglosaksonskog” modela kapitalizma.

Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel složili su se da je gotovo sa tržištem koje će se starati samo o sebi i da su na putu nova pravila kojima će se ono precizno ustrojiti na svetskom nivou.

– Moramo regulisati banke, kako bismo regulisali sistem – kazao je Sarkozi. Kada je Francuska u pitanju, rizik od propasti banaka nije uporediv sa američkim, jer je kontrola banaka znatno efikasnija, iako nesavršena. On je napomenuo da banke moraju izmeniti način nagrađivanja trgovaca i zaposlenih. Takođe, nova pravila treba da sačuvaju sistem od razuzdanih spekulacija.

„Bilo je previše obmanjivanja i skandala”, kazao je Sarkozi.

Da je kriza sistemska i svetska, a ne samo američka potvrđuju i izjave Dominika Štrausa Kana, glavnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda. On je pozvao na multilateralne konsultacije u koje će biti uključene SAD, EU, Kina i ostale ekonomske sile.

– Suočeni smo sa sistemskom krizom, a to zahteva sistematski odgovor. MMF je pravo mesto za organizaciju globalnih mera protiv slabosti globalnog sistema – kazao je Kan.

Međutim, iako je kriza svetska, neke zemlje su u većem riziku da joj podlegnu.

Prema Kanovim rečima kriza izazvana smanjenjem priliva kapitala preti državama od Baltika do Afrike, jer one zavise od stranog novca kojim pokrivaju sopstveni deficit.

„Mnogo je zemalja u kojima se može primetiti bojazan od zastoja u prilivu kapitala. Kada pogledate njihov trenutno visok deficit, centralna i istočna Evropa izgledaju prilično ranjivo”, objasnio je Tomas Majer, vodeći evropski ekonomista Dojče banke u Londonu.

U drugoj kategoriji su države koje izvoze naftu i njene derivate, a one su osetljive na pad cena nafte, što će se dogoditi ako se kriza bude produbljivala, tvrde ekonomisti.

„Ako svetska ekonomija bude iskusila nešto slično globalnoj recesiji u narednoj godini, te zemlje će biti u velikom riziku”, kazao Majkl Musa iz Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju.

Zapadnoevropski ekonomisti tvrde da će njihove zemlje biti pošteđene najdrastičnijih posledica krize, ali procenjuju da su najvećem riziku od krize od zemalja Unije izložene Bugarska, Estonija i Rumunija. U sličnoj situaciji je i kandidat za članstvo, Turska. U Africi su to Južnoafrička Republika i Nigerija, a u Latinskoj Americi Venecuela i Ekvador.

Prema rečima Kana, lista ne uključuje četiri najveća tržišta u usponu, Kinu, Rusiju, Brazil i Indiju, jer ove zemlje ostvaruju visok trgovinski suficit, ili poseduju stotine milijardi deviznih rezervi, ali on napominje da je Rusija osetljiva na pad cene nafte.

Kan je najavio savetodavnu ulogu MMF-a u postupku izmene sistema i u borbi protiv krize.