Pedeset godina Moskovskog ugovora

Ugovoru o delimičnoj zabrani nuklearnih proba 5. avgusta navršava se 50 godina. Posle dugogodišnjih pregovora Ugovor je bio potpisan u Moskvi između predstavnika SSSR, SAD i Velike Britanije. Sporazum koji se naziva Moskovski ugovor, zabranio je da se vrše eksperimentalne nuklearne eksplozije u atmosferi, kosmosu i pod vodom. To je bila prva prepreka na putu trke u naoružavanju.

Prve nuklearne probe izvele su SAD. U državi Nju Meksiko 1945. godine aktivirana je bomba čije punjenje je iznosili 20 kilotona u trotilskom ekvivalentu. Nije prošlo ni mesec dana, a razorne mogućnosti novog oružja su bile demonstrirane čitavom svetu u japanskim gradovima Hirošima i Nagasaki. Četiri godine kasnije probe su započele u Sovjetskom Savezu, zatim u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Kini. Najjača eksplozija izvedena je na arhipelagu Nova Zemlja u Svernom Ledenom okeanu 1961. godine.

Sovjetska, kako su je nazivali na Zapadu, car-bomba snage sto megatona odjeknula je tada sa pola snage. Ali eksplozija, prema proračunima naučnika, deset puta je prevazišla sve sumarne eksplozije Drugog svetskog rata, uključujući američke bombe u Japanu. Atomska pečurka se popela na visinu od 67 kilometara, a eksplozivni talas je tri puta obišao zemljinu kuglu. Eksperimenti sa nuklearnim oružjem obavljani su u vazduhu, ispod zemlje, pod vodom. U kosmičkom prostoru, sudeći po saopštenjima štampe, bila su aktivirana 4 sovjetska i 5 američkih nuklearnih punjenja. Troškovi za pripremu i izvođenje serije nuklearnih proba u bezvazdušnom prostoru iznosili su na milijarde dolara. O ekološkim posledicama ove neumorne trke može samo da se nagađa. Posle mnogobrojnih javnih protesta zemlje nuklearne petorke ozbiljno su se zamislile da prekinu probe. 1963. godine predstavnici SSSR, SAD i Velike Britanije u Moskvi su potpisali dokument koji je označio početak kontrole procesa proizvodnje nuklearnog oružja. Po mišljenju direktora Centra za društveno-politička istraživanja Vladimira Jevsejeva:

- Ugovor je imao neosporan značaj. Opasnost radioaktivne kontaminacije zemlje i vazduha bila je bitno smanjena. Posle toga probe su imale podzemni karakter.

Međutim Francuska, koja nije priznala ugovor, nastavila je kopnene probe sve do 1974. godine, Kina do 1980. godine. 1996. godine bio je potpisan novi ugovor – o opštoj zabrani nuklearnih proba. U Rusiji do tog doba one su bile već potpuno prekinute. Indija i Pakistan koji nisu potpisali ni jedan od dva ugovora, izveli su svoje poslednje nuklearne probe 1998. godine. Severna Koraja svoju treću podzemnu nuklearnu probu izvela je ove godine. Trenutno tehnički razvijene zemlje nemaju potrebu za nuklearnim probama. Kako smatra član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Vladimir Averčev, njih zamenjuje visokoprecizno kompjutersko modelovanje.

- Na tome je izgrađeno usavršavanje nuklearnih punjenja. Jasno je da to još više uvećava razliku u tehničkim mogućnostima onih zemalja koje poseduje nuklearno oružje i onih koje ne poseduju. I to je dodatna garancija i sredstvo sprečavanja rasprostiranja nuklearnog naoružanja.

Tema izvođenja nuklearnih proba ostaje aktuelna za zemlje koje tek nameravaju da uđu u nuklearni klub. Na primer, za Severnu Koreju. Prekid probi je moguć tek posle ratifikacije Ugovora o opštoj zabrani, podvlači Vladimir Jevsejev:

- Ali prvi korak treba da učini ne Severna Koreja, već SAD koje su potpisale, ali nisu ratifikovale ukazani ugovor. NJkihov primer očigledno prate Kina i druge države.

Američki eksperti u poslednje vreme skloni su tome da odustajanje od probi neće naneti štetu nacionalnoj bezbednosti zemlje. Predsednik Barak Obama, kao što se zna, smatra pitanje prioritetnim. To uliva nadu da će u skorijoj perspektivi Ugovor koji zabranjuje nuklearne probe biti dat Kongresu na ratifikaciju.

Mihail Aristov,