MSP RF: Kosovo je deo srpske teritorije

Ekskluzivni komentar o balkanskoj problematici za «Glas Rusije» je dao direktor Četvrtog Evropskog departmana Ministarstva spoljnih poslova Rusije Andrej Maslov, kojem se zahvaljujemo na pažnji prema interesima našeg auditorijuma.

Srbski narod čini sve što je u njegovoj moći kako bi sačuvao Kosovo i Metohiju, bez obzira na nameru zapadnih država da ovu teritoriju izdvoje iz sastava Srbije. Kakva je pozicija Rusije u vezi s ovim problemom?

- Stav Rusije o regulisanju kosovskog pitanja ostaje bez promena. Čvrsto i dosledno se oslanjamo na temeljne principe međunarodnog prava, poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država u njihovim međunarodno priznatim granicama. Privrženost Moskve i Beograda ovim principima se ističe i u deklaraciji o strateškom partnerstvu, koje su 24. maja ove godine potpisali predsednici Rusije i Srbije.

Iskustvo svetske, a još više balkanske istorije poslednjih decenija svedoči o opasnosti pokušaja da se jednostrano promene granice među državama. Ključni međunarodno-pravni dokument u kosovskom regulisanju predstavlja rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244. Rusija dosledno podržava prijateljsku Srbiju po pitanju očuvanja njenog teritorijalnog integriteta. Sličan stav zauzimaju mnoge države, uključujući neke članove Evropske unije i NATO. Polazimo od toga da Srbi najbolje mogu da odrede svoje nacionalne interese. Uz posredovanje Evropske unije Beograd vodi pregovore s Prištinom na političkom nivou o regulisanju kosovskog problema i za nas će biti prihvatljiva svaka odluka o kojoj se međusobno dogovore.

Rusija i Ruska Pravoslavna Crkva ne priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. U toku prve zvanične posete Rusiji poglavar Srpske Pravoslavne Crkve patrijarh Irinej je zamolio Moskovsku patrijaršiju za pomoć u očuvanju pravoslavlja na ovoj teritoriji. Da li smatrate da je učestvovanje Moskovske patrijaršije u kosovskom pitanju važno?

- Teško je u pravoj meri oceniti doprinos Ruske Pravoslavne Crkve i Srpske Pravoslavne Crkve u jačanju viševekovnih veza koje povezuju naše zemlje. Jasno je da u teško vreme koje doživljava srbsko pravoslavlje u pokrajini Kosovo i Metohiji Ruska Pravoslavna Crkva ne može da ostane ravnodušna prema patnji pripadnika iste vere u Srbiji. O tome kako tačno Moskovska patrijaršija treba da sarađuje sa srbskim pravoslavljem, uključujući i ono na Kosovu i Metohiji, najbolje je da se dogovore sami predstavnici sestrinskih Crkava.

Problem na Kosovu ne predstavlja samo uništavanje srbskih pravoslavnih svetinja, to su i terorističke grupe albanskih separatista i nezakonita trgovina oružjem i drogom, o čemu «Glas Rusije» često govori. Da li SAD, EU i RF imaju «putnu kartu» za izlazak iz kosovskog ćorsokaka, da li je moguće postići to u vidljivoj budućnosti?

- Zaista, ono što se dešava u delu pokrajine koji kontroliše Priština – od uništenja kulturnog nasleđa čitavog čovečanstva, a ne samo pravoslavnih vernika do otvorenog kriminala međunarodnih razmera – predstavlja direktnu opasnost po susedne zemlje i celu Evropu. Na primer, došljaci sa Kosova su se pojavili u redovima nepomirljive opozicije u Siriji. Za pružanje otpora sličnim pojavama treba da budu zainteresovani svi ozbiljni igrači na međunarodnoj areni. Razume se da se zalažemo upravo za tako usklađen pristup Rusije, Evropske unije i SAD, održavamo redovne konsultacije u vezi s balkanskom tematikom s kolegama iz zapadnih spoljnoekonomskih nadleštava.

Što se tiče «putne karte», kao što sam već rekao, vlada Srbije i vlasti Prištine su izabrali pregovarački put uz pomoć Evropske unije, kao što je to formulisano u poznatoj rezoluciji Generalne skupštine UN iz septembra 2010. godine. Na kraju krajeva, Kosovo je pravno deo srpske teritorije i vlada Srbije ima prava da sama odlučuje kako će postupiti.

Kakva je uloga zapadnih medija u rešavanju kosovskog problema? Poznato je da su obrada javnog mnjenja u Evropi i SAD i optužbe na adresu Srbije uoči napada NATO na Beograd bili apsolutno bez presedana. Kako Rusija i Srbija treba da se bore za uticaj na svetsko javno mnjenje?

- Odgovornost sredstava za masovno informisanje u tako osetljivim pitanjima kao što su «goruće tačke» i međunacionalna napetost je bezuslovno velika. Nedopustova je zamena objektivne slike dešavanja šemom po kojoj se čitave zemlje i narodi unapred dele na loše i dobre. Primer odmerenog pristupa temama koje osvetljavaju predstavljaju mediji kao što je «Glas Rusije» i televizijski kanal Russia Today, koji brzo stiče popularnost međunarodnog auditorijuma.

Predsednik «Glasa Rusije» Andrej Bistricki je predložio da se osnuje zajednički balkanski internet-portal radi izlaganja mišljenja političara i stručnjaka o problematici ovog složenog regiona. Na koji način će po Vašem mišljenju biti koristan takav poligon?

- Pre svega time što će omogućiti da se uzburkane strasti na Balkanu usmere mirnijim kolosekom, da postoji puno međusobnog poštovanje i naravno, stručna razmatranja. Nadam se da za analizu regionalnih problema biti angažovani stručnjaci koji su spremni da podele profesionalne stavove o balkanskim dešavanjima.

Veliko Vam hvala na Vašim iscrpnim, korisnim i informativnim odgovorima.

Hvala Vama. Uvek će mi biti drago, i do novih susreta.

Sergej Veljev,