„Granice Palestine se ne mogu odrediti bez razmatranja problema Jerusalima“

Sastanci u Vašingtonu između izraleske i palestinske delegacije nisu bili pregovori, već samo priprema za njih. Ministar inostranih poslova Palestine Rijad Maliki je u ekskluzivnom intervjuu za „Glas Rusije“ govorio o značaju pregovora i o ulozi posrednika

MIP Rusije je pozdravio nastavak pregovaračkog procesa između Izraelaca i Palestinaca. Međutim, stručnjaci se čude tome što će pregovori biti obavljeni uz posredništvo samo Amerikanaca. Šta je s kvartetom posrednika u koji ulaze Rusija, Evropska unija i UN?

- Naravno, ova činjenica može izazvati zabrinutost. Ali, u svakom slučaju nisu Palestinci uzrok tome. Sami članovi kvarteta snose odgovornost za to. Svi su videli kakvu aktivnost ispoljava državni sekretar SAD Džon Keri. Ostali posrednici bi takođe mogli nešto da preduzmu i da odrede svoju ulogu u budućem pregovaračkom procesu. Međutim, na veliku žalost, svi su samo posmatrali ove napore državnog sekretara Kerija u očekivanju čime će se to završiti.

A Amerikanci su, kad su njihovi napori doveli do izvesnog pozitivnog rezultata, uzeli ovaj proces pod svoju kontrolu. Objavljeno je da će to biti direktni pregovori između Izraelaca i Palestinaca uz učestvovanje i pod rukovodstvom SAD. Zaista, postavlja se pitanje: da li to podriva ulogu kvarteta? Međutim, SAD su jedan od članova ovog kvarteta, tako da kasnije mogu priključiti i ostale.

Nije isključeno da će učestvovanje ostalih članova kvarteta takođe biti potrebno, posebno ukoliko bude bilo napretka. Već je razmatrana uloga koju bi mogao da odigra specijalni predstavnik kvarteta, bivši britanski premijer Toni Bler u rešavanju ekonomskih problema, između ostalog, onih koji su vezani za pružanje pomoći Palestini.

Odnosno, kvartetu će preostati ekonomija?

- Smatram da kvartet ne treba da se ograniči samo ekonomskom tematikom, već treba da se bavi svim političkim pitanjima. To su i granice, i bezbednost, i status Jerusalima, i jevrejska naselja, i palestinske izbeglice i podela vodenih resursa. Za uspeh pregovora između Izraelaca i Palestinaca biće potrebni napori cele međunarodne zajednice, pre svega kvarteta. Bar zbog toga što će, što više budu napredovali pregovarači, tim više posla biti i za najrazličitije međunarodne stručnjake i specijaliste.

Da li konkretno od Rusije očekujete neke korake?

- Odnose s Rusijom smatramo veoma važnima. Uvek smo informisali rusko rukovodstvo o toku pregovora. Želeli bismo da razvijamo ove odnose i smatramo važnim da Rusija i u buduće bude u toku onoga što se dešava na pregovorima. Sa svoje strane, rusko rukovodstvo bi sad želelo, koliko shvatamo, da imenuje svoje specijalne predstavnike koji bi pratili tok ovog procesa.

Prvi sastanci izraelske i palestinske delegacije održani su ovih dana u Vašingtonu. A kad i gde će biti sledeća runda?

- To su zasad bili samo sastanci, a ne pregovori. Na ovim sastancima je razmatrano kako i gde će se održati pregovori, po kojoj šemi, kakva će biti američka uloga. Odnosno, razmatrana je logistika. Odlučeno je da će pregovori početi posle završetka muslimanskog posta u mesecu ramazanu. Odmah posle posta biće nekoliko prazničnih dana. Slobodni dani povodom praznika trajaće od sledeće srede do 11. avgusta. Pregovori između Izraelaca i Palestinaca će početi 11. avgusta.

Pregovori će se odvijati u Jerusalimu ili Jerihonu. Ili naizmenično u Jerusalimu i Jerihonu. Na primer, razmatrano je, ako budu u Jerusalimu, gde će tačno biti – u zapadnom ili istočnom delu. Važno je da se sastanci naizmenično odvijaju i na izraelskoj i na palestinskoj teritoriji.

Pomenuli ste toliko spornih pitanja da teško da je moguće da sva ona budu rešena. Očigledno, glavna pažnja će biti posvećena problemu budućih granica Palestine?

- Na pregovorima će se razmatrati sva sporna pitanja. Dogovorili smo se da će se u prvoj fazi razmatrati pitanja granica i bezbednosti. Međutim, granice Palestine se ne mogu definisati bez razmatranja problema Jerusalima i jevrejskih naselja! Postoji preliminarni dogovor o tome da će se svako konkretno pitanje rešavati u vezi s ostalima.

A kakva je pozicija palestinskog Islamskog pokreta otpora (HAMAS), koji se tradicionalno s nepoverenjem odnosi prema takvim pregovorima?

- HAMAS je izrazio svoj odnos prema nastavku pregovora i mi se s poštovanjem odnosimo prema poziciji pokreta. Međutim, predsednik Palestine Mahmud Abas ima sva ovlašćenja da vodi ove pregovore u ime palestinskog naroda. U vezi s tim postoji principijelan dogovor s Haledom Mašalom, rukovodiocem Političkog biroa pokreta HAMAS. Ipak, pod uslovom da svaki dogovor koji bude postignut na pregovorima s Izraelcima bude iznet na svenarodni referendum u Palestini. Nameravamo da se pridržavamo ovog dogovra.

Da li su se Palestinci odrekli namere da izdejstvuju punopravno članstvo u UN?

- Nastavljamo rad na tome da država Palestina bude primljena u UN. Međutim, shvatamo da u Savetu bezbednosti ima poteškoća u vezi s tim. Protiv članstva Palestine zalažu se SAD. Neki drugi članovi Saveta bezbednosti zasad ne podržavaju ovaj korak, a potrebno nam je minimum devet glasova „za“ od 15. Sad se pojavila nada da će nastavak pregovora omogućiti stvaranje povoljnih uslova za to.

Jelena Suponjina,