Japan kao prava vojna sila

Ministar odbrane Japana Icunori Onodera, komentarišući revidiranje principa odbrambene politike Japana koje se priprema, istakao je da će Japan težiti sticanju tehničkih mogućnosti odvraćanja raketne opasnosti i nanošenja uzvratnih udara. Japan raspolaže svim potrebnim sredstvima da postane prvoklasna vojna sila tokom nekoliko godina.

Japan se priprema da ukine zabranu na izvoz svoje vojne produkcije koja je važila nekoliko decenija. Konačno aktuelna japanska vlada namerava da unese izmene u stav koje se tiču oružanih snaga, kako bi zemlja dobila pravu armiju.

U slučaju realizacije planova japanske vlade mogu da se očekuju značajne promene vojno-političke situacije u Aziji, kao i u svetskoj trgovini naoružanjem. Mada se mogućnost promene principa vojne poltike Japana pojavila tek sada, tehnički uslovi za to su stvarani niz decenija.

Japan je potrošio ogormna sredstva za stvaranje prvoklasnog odbrambeno-industrijskog kompleksa, sprovodeći dugo vremena politiku oslanjanja na sopstvene snage u odbrambenoj industriji. Već sada potrebe nacionalnih oružanih snaga se zadovoljavaju uglavnom na račun sistema naoružanja u celini razrađenih ili proizvedenih u Japanu, ili proizvedenih u Japanu po američkim licencama.

Proizvedeni u Japanu sistemi naoružanja, između ostalog borbeni avioni, rakete, podmornice, brodski sistemi naoružanja i tenkovi odgovaraju savremenom svetskom nivou. Japan je decenijama podnosio velike finansijske žrtve kako bi razvijao odbrambenu industriju. Pri tome zbog malih razmera japanskih oružanih snaga samoodbrane i odustajanja od izvoza, japanski sistemi naoružanja su proizvođeni u malim serijama.

Cijena jedinice naoružanja japanske proizvodnje je bila ponekad dva-tri puta veća nego kod američkog analoga pri istim ili gorim karakteristikama. Na primer, japanski lovac F-2 košta oko 120 miliona po jedinici – skoro dva puta više nego savremena modifikacija lovca F-16 na čijoj osnovi je razrađen.

2000-ih godina dugotrajana stagnacija japanske privrede je dovela do toga da je vojni budžet prestao da skače, a kupovina novog naoružanja je neumitno jenjavala. Mnoga preduzeća japanskog odbrambeno-industrijskog kompleksa su se suočila sa ozbinljim finansijskim teškoćama. Sada se pojavila šansa za brzu promenu situacije.

Pre svega, japanska preduzeća odbrambene industrije mogu naglo da uvećaju svoje učešće u projektima koje realizuju američki i evropsk proizvođači naoružanja. Jedinstveno iskustvo Japanaca u elektronskoj industriji, industriji motora, savremenim materijalima, nesuminjvo biće traženo. I japanske firme će zauzeti važno mesto u svetskom podeli rada u sferi vojne industrije.

Japan nesumnjivo može da pokuša da pokrene i samostalni izvoz naoružanja. Uzimajući u obzir visoku cenu proizvodnje na teritoriji Japana, verovatno je da će saradnja Japana sa stranim zemljama često poprimati formu organizacije zajedničkih preduzeća sa prilično velikim nivoom lokalizacije proizovdnje na teritoriji zemlje-partnera. Perspektivni partneri Japana u sferi vojno-tehničke saradnje mogu da budu azijske zemlje, koje teže da razviju sopstvenu vojnu industriju i zabrinute su jačanjem Kine, na primer, Indonezija, Tajland ili Indija. Aktivno uključivanje japanske vojne industrije u međunarodnu saradnju u spoju sa rastućim interesovanjem vlade za vojna pitanja stvoriće uslove za modernizaciju i porast borbenog potencijala japanskih oružanih snaga.

Moguće je da će prvi japanski udarni istemi namenjeni za odvraćanje Severne Koreje i delimično Kine biti krstareće rakete srednjeg dometa, razrađene pomoću tehnologija kojim ase u Japanu sada proizvode protivbrodske krstareće rakete, na primer SSM-1. Upravo takvim putem je krenuo Tajvan koji je napravio krstareće rakete na bazi protivrodskih raketa Sjun Fen-2. Istovremeno, iskustvo koje je imao Japan u realizaciji sopstvenog kosmičkog programa i visoki potencijal japanske industrije čine u perspektivi mogućim i proizvodnju japanskih balističkih raketa.

Japan ima sve ekonomske i tehničke mogućnosti da postane prvoklasna vojna sila tokom nekoliko godina. To može samo da omete pacifičko raspoloženje većeg dela japanskog društva i opozicija SAD. Ali raspoloženja u japanskom društvu se postepenomenjaju. A SAD u kontekstu smanjenja sopstvenih resursa biće primorane da sve više koriste u svojoj politici jake regionalne saveznike.

Vasilij Kašin,