Patrijarh Teodor II: "Dao sam srce Rusiji"

U Rusiji, Ukrajini i Belorusiji su završene proslave posvećene 1025. godišnjici Krštenja Rusa. Na obeležavanje važnog datuma na teritoriji pod jurisdikcijom Ruske pravoslavne crkve, stiglo je osam patrijarha. Među uvaženim gostima se našao i poglavar jedne od najstarijih crkava na svetu – Aleksandrijske patrijaršije i čitave Afrike, Teodor II.

Njegovo Blaženstvo papa i patrijarh velikog grada Aleksandrije, Libije, Pentapolja, Etiopije, Egipta i cele Afrike - otac otaca, pastir pastira, arhijerej arhijereja, Trinaesti apostol i sudija Vaseljene... Patrijarh Teodor II ima mnogo titula. Usled gustog rasporeda proslave, ekskluzivni intervju za „Glas Rusije“, poglavar Aleksandrijske crkve je dao u vozu, u kome je on, zajedno sa drugim patrijarsima i predstavnicima svetskog Pravoslavlja putovao istorijskim teritorijama Svete Rusije: od Moskve do Kijeva, a zatim u Minsk. "Veoma sam impresioniran i dirnut ovim putovanjem", izjavio je Teodor II.

- Prisustvovao sam proslavi hiljadugodišnjice Krštenja Rusa 1988. Tada sam službovao u Odesi, gde sam bio arhimandrit Aleksandrijske Pravoslavne Crkve pri Moskovskoj patrijaršiji. Tada naš patrijarh Parfenij nije mogao doći i ja sam ga predstavljao. Sećam se još patrijarha Pimena. On je već tada bio u kolicima. Liturgiju je služio sad već pokojni Antiohijski patrijarh Ignjatije. Dobro se sećam da je dan bio veoma tmuran, da je na nebu bilo mnogo oblaka. Imao sam osećaj da samo vreme podseća na patnje kroz koje je ruski narod prošao do onog svetlog dana, hiljadugodišnjice Krštenja. I kad smo krenuli za Kijev, pao je jedan od najjačih pljuskova, koji sam ikada video. I Bog je hteo da ja posle 25 godina dođem na proslavu 1025. godišnjice, sad već kao patrijarh Aleksandrijske crkve. Zahvaljujem Bogu i patrijarhu Kirilu, mom dragom bratu, za tu sreću. I ja se nadam da ćemo još proslaviti i 1050. godišnjicu Krštenja Rusa.

Patrijarh Teodor često, po navici, prelazi na ruski jezik. Za njega je on, kako kaže, iako ne maternji, a ono najdraži. O Rusiji i ruskom narodu, poglavar Aleksandrijske crkve može da govori satima. To ne iznenađuje. U '80-im, on je dugo godina bio egzarh Aleksandrijske patrijaršije pri Ruskoj pravoslavnoj crkvi sa sedištem u Odesi. "U godinama Sovjetskog Saveza, niko se nije delio na Ruse i Ukrajince. Za nas je to sve bila Rusija. I njoj sam dao svoje srce", smeje se aleksandrijski patrijarh.

- Kada sam studirao teologiju na Univerzitetu u Solunu, pročitao sam knjigu o ruskom prepodobnom Serafimu Sarovskom. I sedam godina zaredom sam svake noći molio Svetog Serafima da mi pomogne da upoznam Rusku zemlju. I uvek govorim da mi srce od tada i zauvek pripada Rusiji. Bog me je konačno uslišio, i proživeo sam 10 godina u Odesi. U to vreme sam učio ruski jezik, i nisam mogao ni pomisliti da će danas ceo svet govoriti na ruskom i da će on postati jezik od globalnog značaja. Veoma sam zahvalan Rusiji i ruskim narodu, jer sam upravo ovde naučio mnogo toga što mi danas pomaže u mojoj patrijarhalnoj službi.

Već 9 godina Teodor II se nalazi na čelu Aleksandrijske crkve, jedne od najstarijih u svetu. Pre toga, nekoliko godina se nalazio na čelu pravoslavne misije u Kamerunu, Zimbabveu, Mozambiku, Bocvani i Angoli. Misionar, ljubitelj umetnosti i čuvar pravoslavne tradicije i istočne duhovnosti, Patrijarh Teodor II polaže velike nade u Rusiju i Rusku pravoslavnu crkvu.

- Drago mi je da smo među nizom drevnih patrijaršija, mi, verovatno - jedini sa kojom je Rusija uvek bila u veoma bliskim i prijateljskim odnosima. Zahvalan sam patrijarhu Kirilu, koji je blagoslovio da se u Rusiju pošalje nekoliko ljudi iz Afrike, da se ovde obrazuju i nauče ruski jezik. Uvek mi je drago da u Africi, tokom susreta sa predsednicima, premijerima, razgovaram sa njima na ruskom. Zato što su se mnogi od njih obrazovali u Rusiji.

Skorašnje putovanje Teodor II u posetu Ruskoj pravoslavnoj crkvi za vreme obeležavanja 1025. godišnjice Krštenja Rusa, došlo je u teško vreme za afrički kontinent i bliskoistočni region. Jačanje radikalnog islama primorava Pravoslavce da napuštaju teritoriju na kojoj je rođeno Hrišćanstvo.

- U Egiptu, mi, predstavnici Aleksandrijske Patrijaršije, najmanja smo zajednica u zemlji. U Egiptu je snažnija Koptska crkva – oni imaju 15 miliona sledbenika. Sada moje srce posebno plaši to što su pre nekoliko dana u Egiptu ponovo izbili neredi. Fanatični konzervativni muslimani, koji se pridržavaju striktnog islamskog režima, sukobljavaju se sa onima koji se zalažu za moderan način života. U čestom kontaktu sa ljudima, shvatio sam da "Muslimanska braća" nemaju ni kapacitet, niti želju da urade nešto dobro za svoj narod. Na kraju krajeva, oni ne rade za opšte dobro, već slede svoje sopstvene interese. Naravno, treba napomenuti da nijednog od patrijarha, ni mene lično, niko nikada niko dirao. Oni nas poštuju. Svi nas znaju. Nazivaju nas "Grcima" i ne osećamo agresiju od strane muslimana. Ja često uveče izlazim u šetnju po gradu samo u mantiji i sa brojanicama u rukama. I često me pozivaju u goste obični muslimani.

Prema rečima poglavara Aleksandrijske crkve, odmah po povratku u Egipat, on namerava da se sastane sa Šeikom muslimanske zemlje i poglavarom koptske crkve. Teodor II je uveren da će duhovni lideri zajedno uspeti na iznađu kako da se spreči krvoproliće u zemlji.

Milena Faustova,