PUTIN: Primanje hrišćanstva odredilo je sudbinu i civilizacijski izbor Rusije

  RUSKI lider Vladimir Putin se sastao sa patrijarhom Moskovskim i Cele Rusi Kirilom i predstavnicima pomesnih pravoslavnih crkava koji su u Moskvu došli radi učešća u proslavi 1025-godišnjice Krštenja Rusi.

         U razgovoru su učestvovali poglavari i visoki duhovnici svih 15 postojećih pravoslavnih pomesnih crkava koje objedinjuju više od 227 miliona vernika: Konstantinopoljske, Antiohijske, Jerusalimske, Ruske, Gruzijske, Srpske, Albanske, Rumunske, Bugarske, Kiparske, Poljske, Čeških zemalja i Slovačke, kao i pravoslavne crkve u Americi.

         Fakti objavljuju stenogram Putinovog razgovora sa poglavarima pomesnih pravoslavnih crkava.

         Vladimir PUTIN: Vaša Svetosti,

         Dubokopošptovani predstavnici i visoki predstavnici pomesnih pravoslavnih crkava, dobro došli u Moskvu!

         Veoma sam srećan što mogu da u Kremlju pozdravim vas jerarhe petnaest pravoslavnih povesnih crkava. Takav susret se kod nas prvi put održava. Mi smo zbog toga veoma srećni.

         Ovih dana Ruska pravoslavna crkva i čitav pravoslavni svet obeležavaju 1025-godišnjicu Krštenja Rusi. Dozvolite mi da na početku našeg susreta svima nama od srca čestitam ovaj zajednički paraznik.

         Primanje hrišćanstva odredilo je sudbinu i civilizacijski izbor Rusije.

         To je bio odlučni, prelomni momenat u crkvenoj i svetovnoj istoriji Ruske države.

         Upravo su moralne osnove pravoslavne vere u mnogome odredile naš nacionalni karakter i mentalitet naroda Rusije, otkrile najbolji stvaralački kvalitet našeg naroda, pomogle Rusiji da zauzme dostojno mesto u opšteevropskoj i svetskoj civilizaciji.

         Za rusku državnost, za našu nacionalnu samosvest pravoslavlje je postalo duhovni oslonac i čvrstim rođačkim vezama povezalo Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju. Simbolično je i to što je zbog zajedničke proslave 1025-godina od Krštenja Rusi za sve tri naše zemlje osnovan zajednički organizacioni komitet na čelu sa patrijarhom Moskovskim i Cele Rusi Kirilom.

         Svečanosti krštenja Rusi praćene su mnogobrojnim svetovnim i crkvenim akcijama. Jedan od takvih događaja, znak duhovnog jedinstva pravoslavnih naroda bilo je donošenje u Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju hrišćanske svetinje – Krsta apostola Andreja Prvozvanog.

         Iskrena i čvrsta vera pomogla je našim precima da zajedno prolaze kroz najteža iskušenja, da prevazilaze nezgode i da pobeđuju. Takvo iskustvo moralnog usavršavanja, kulturnog i društveno-političkog razvoja postalo je neodvojivi deo nasleđa istočnog hrišćanstva koje je objedinilo čvrstim vezama cele narode koji pripadaju pravoslavnoj religijskoj tradiciji. Rusija je među njima zauzela dostojno mesto, braneći pravdu, brinući se o duhovnim vrednostima pravoslavnog sveta, zalažući se za razvoj saradnje i jačanje živog dijaloga pravoslavnih crkava.

         Uveren sam da će vaš dolazak u prestonicu naše države i naš susret umnogome služiti tim ciljevima.

         Danas kad ljudi ponovo tragaju za moralnim osloncima, milioni naših sugrađana vide ih u religiji i veruju mudroj pastirskoj reči Ruske pravoslavne crkve. Njeno podvižničko, prosvetiteljsko i socijalno služenje sada je najpotrebnije, dok su društveni autoritet i mirovni napori usmereni na jačanje saglasja i stabilnosti, na obnovu istorijskih veza među narodima i sa našim sunarodnicima u inostanstvu. Takođe je važno što se na novom nivou razvijaju državno-crkveni odnosi. Zalažemo se da kao pravi partneri i saradnici rešavamo najaktuelnije unutrašnje i međunarodne zadatke i izvedemo zajedničke podvige za dobro naše Otadžbine i našeg naroda.

         Rusija se vekovima izgrađivala i jačala kao višenacionalna i multikonfesionalna država koja je crpela snagu i stabilnost u takvoj raznolikosti i uvek se otvoreno i sa poštovanjem odnosila prema drugim etnosima i drugim kulturnim tradicijama, branila principe solidarnosti, morala i čuvala tradicionalne osnove. To su neophodni uslovi, osnove čvrstog i doslednog razvoja, zalog pravednog svetskog poretka u XXI veku jer je pozicija pravoslavlja u zalaganju za njih postojano čvrsta.

         Danas su nam izuzetno potrebni napori usmereni na sprečavanje međunacionalnih konflikata koji su bremeniti najozbiljnijim posledicama. Rusija, sa njenim ogromnim iskustvom uspostavljanja i održavanja multikonfesionalnog sveta i sloge, spremna je da svoje iskustvo podeli sa drugima.

         Sa uznemirenošću i bolom ističem da je u mnogim regionima sveta, posebno na Bliskom Istoku i Severu Afrike, sve više međukonfesionalnih trvenja, krše se prava religijskih manjina, uključujući i hrišćane i pravoslavne hrišćane. Smatram da ovaj aktuelni problem treba da bude predmet velike pažnje čitave međunarodne zajednice.

         Naša zemlja će i dalje držati aktivnu i konstruktivnu liniju usmerenu na što skorije političko rešenje konfliktnih situacija. Veliki značaj u tim uslovima poklanjamo uspostavljanju produktivne međuetničke i međukulturne saradnje. I naravno, za nas je od velikog značaja aktivni stav, učešće i podrška pomesnih pravoslavnih crkava i njihovih predstavnika.

         Dozvolite mi da još jednom svim prisutnima čestitam praznik – Krštenje Rusi. Da Vam poželim mir, blagostanje, dug život, nova dostignuća i podvižničko služenje u ime dobra, milosrđa, pravde, u ime jačanja uzajamnog razumevanja i poverenja među narodima.

         Hvala Vam na pažnji.

         Izvolite Vaša Svetosti.

         PATRIJARH KIRIL: Vaša Ekselencijo, dubokouvaženi Vladimire Vladimiroviču! Dozvolite mi da Vam se zahvalim na ovom susretu.

         Proslava 1025. godišnjice Krštenja Rusi veoma je važan događaj za najnoviju istoriju Rusije, ne samo zato što je prošlo 1025 godina od Krštenja Rusi, već i zato što je prošlo 25 godina od početka obnove, duhovne obnove našeg naroda i Ruske pravoslavne crkve.

         Mnogi od ovde prisutnih sećaju se da je tada bilo tmurno vreme, iako bez kiše, pa smo na snažom vetru služili ispred Danilovskog manastira, gde su bili i poglavari i predstavnici pravoslavnih crkava. Neko je jadikovao što vreme nije lepo. Ali, jedan mudri čovek je rekao: „Vreme dobro oslikava tragičnu istoriju ruskog pravoslavlja u HH veku”. Ali, nije bilo te kiše koja je mogla da otera ljude. I to je takođe bio dobar znak jer, bez obzira na vetar, nepogodu i tamne oblake, nije bilo te kiše koja bi pokvarila proslavu. 

         Tada smo, naravno, mislili o budućnosti. Niko nije znao kako će istorija zaokrenuti, niko nije znao šta će se desiti sa našom zemljom. Nije bilo jasnog predosećaja da će nastupiti istorijski preokret u životu našeg naroda i u životu Ruske pravoslavne crkve. Znamo šta se tada desilo, znamo kako se `90-tih godina i početkom 2000-tih godina postepeno izgrađivao model crkveno-državnih odnosa. Taj model nije sišao odozgo, njega nisu inicirale država ili Crkva, on je nastajao u dijalogu i praksi, kroz teškoće, kroz dijalog o konkretnim problemima i formirao obris koji je slikao taj model crkveno-državnih odnosa koji se može okarakterisati kao model uzajamnog poštovanja, nemešanja u poslove drugih i istovremeno kao spremnost da se sarađuje, kao što ste Vi to rekli, o životno važnim pitanjima našeg naroda i države.

         Juče smo svečano služili liturgiju u hramu Hrista Spasa koja je, naravno, bila snažan događaj pun duhovnog naboja. To su svi osećali: i oni koji su služili i oni koji su se molili, čak i oni koji su gledali televizor. Molili smo Boga da nam pomogne da idemo dalje putem jačanja duhovnog života.

         Istovremeno smo mu blagodarili za tih 25 godina koje nisu bile jednostavne, koje su bile praćene mnogim teškoćama i za Crkvu i za naš narod. Ali, tih 25 godina je donelo bogate plodove. I danas možemo da kažemo da obnova duhovnog života na istorijskom prostoru Rusi, uključujući Rusku Federaciju, Ukrajinu, Belorusiju i sve zemlje u kojima je prisutna Ruska pravoslavna crkva, nema presedana u svetskoj istoriji.

         Za 25 godina je obnovljen život višemilionskog naroda i duhovni život. Sagrađeni su i obnovljeni hramovi, otvoreni manastiri, duhovne škole, mediji, razvijaju se socijalni i obrazovni projekti. Ne može se sve ni reći, veoma je opširan spisak aktivnosti Ruske pravoslavne crkve i njene saradnja sa državom.

         Želeo bih preko Vas da se zahvalim celom ruskom rukovodstvu zbog realizacije tog razumnog, uzajamno uvažavajućeg, otvorenog i usmerenog na rešavanje konkretnih zadataka dijaloga. Nadamo se da će nas Gospod udostojiti milosti svoje kao i pre 25 godina.

         Na susretima sa našom dragom sabraćom – poglavarima pomesnih pravoslavnih crkava - razgovarali smo i o problemima. Svako je govorio o svojim problemima, svi imaju svoje probleme. Međutim, u zajedničku izjavu smo uneli problem koji danas brine sve – to je problem hrišćanskog i pravoslavnog prisustva na Bliskom Istoku.

         Znamo da se u istoriji svašta dešavalo. Zanamo kako su pravoslavni hrišćani proterivani sa svoje istorijske zemalje. I danas, zbog tih konflikta i tragedije koja se događa u Siriji, imamo strašnu perspektivu: da nestane hrišćansko prisustvo u toj zemlji. Ne treba dozvoliti da Bliski Istok bude bez hrišćanskog prisustva. To će biti civilizacijska katastrofa. Svi naši izvori su tamo i otuda je naša vera. Tamo su drevne patrijaršije čiji su predstavnici ovde.

         Ako zbog vojnih dejstava i konflikata hrišćani budu fizički uništavani, kao što se sada dešava u Siriji, ili proterivani iz zemlje, onda će to zaista biti tragedija i za pravoslavnu crkvu, i za svetsku kulturu, i za obične ljude koji danas pate zbog ratne situacije.

         Usvojili smo izjavu koju će potpisati poglavari crkava koji se ovde nalaze i predstavnici drugih o toj našoj dubokoj zabrinutosti. Mislim da će braća još ponešto reći na ovu temu, ali ja bih želeo da izvojim temu hrišćanskog prisustva na Bliskom Istoku kao glavnu temu o kojoj smo govorili na bilateralnim susretima i zajedničkim sastancima.

         Na kraju, Vladimire Vladimiroviču, želeo bih da Vam poželim pomoć Božju i preko vas celoj našoj Otadžbini da i u narednim godinama dobijamao snagu da ekonomski ojačamo Rusku državu, da politička stabilnost i mir budu u našem društvu, da duhovno jača naš narod, budući da je čak i veoma materijalno snažan čovek slab bez duhovne osnove, bez snažne duhovne osnove.

         Istorija opominje: glavne bitke nisu dobijali oni koji su imali najjače mišiće, ili oni koji su imali najjače oružje, već oni koji su bili duhovno sposobni da izdrže sva iskušenja.

         Molimo se za našu Otadžbinu i radujemo se što je proslava 1025. godišnjice važan događaj, zajednički praznik za naše zemlje u kojem su dostojno i blistavo učestvovali i poglavari i predstavnici pomesnih pravoslavnih crkava. Srdačno Vam se zahvaljujem.

         V. PUTIN: Veliko hvala.

         PATRIJARH TEODOR: Vaša Ekselencijo, predsedniče Ruske Federacije, gospodine Vladimire Putine!

         Slavu i čat uznosimo predstavljenom u svetoj trojici Bogu koji je nama poglavarima i predstavnicima svih pomesnih i pravoslavnih autokefalih crkava dao blagoslov i posebnu radost zvaničnog susreta sa političkim liderom koji je za nas poštovan i drag.

         Ova poseta nema formalni karakter, ona je najvažnija i iskrena u Hristovoj ljubavi i uzajamnom razumevanju, u atmosferi duhovne radosti koja vlada na svečanostima posvećenim 1025-godišnjici od krštenja Rusije.

         Taj događaj je odredio pravac istorijskog razvoja nacije. Vera i dar koje je ruski narod prihvatio krštenjem 988. godine na čelu sa svetim ravnoapostolnim knezom Vladimirom bili su čvrsta osnova na kojoj je jačala ruska duša. Prolazeći kroz oganj iskušenja, ruski čovek se nikada nije plašio da žrtvuje svoje intelektualno „ja” u ime kolektivnog „mi” i time je upisivao u knjigu istorije zlatne stranice heroizma i samopožrtvovanja.

         Želeći da proslavimo viševekovnu istoriju postojanja hrišćanstva na Rusi, mi radosno posmatramo Vašu ekselenciju, naša duša je prepuna unutrašnjeg likovanja i zahvalnosti koja u nama budi molitveno raspoloženje. Usrdno se molimo, iskreno želeći da Vam Gospod daruje dobro zdravlje i snage da radite na dobrobit i uspeh blagočestivog ruskog naroda.

         Ja sam, poštovani gospodine predsedniče, patrijarh Aleksandrijski i cele Afrike i predstavljam pravoslavni narod koji živi u Africi u 54 zemlje, a u kojima u 42 zemlje imamo naša predstavništva.

         Živimo u Aleksandriji, u Kairu, gde je sada veoma teško. Zato Vas molim – kao duhovni otac – da ne zaboravljate našu Aleksandrijsku crkvu.

         Još jednom Vam veliko hvala

         V PUTIN: Hvala i Vama!

       U razgovoru sa predsednikom RF su učestvovali:

         KIRIL – Patrijarh Moskovski i cele Rusije

         ILARION – Mitropolit Volokolamski, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije

         Poglavari pomesnih pravoslavnih crkava:

         TEODOR – Patrijarh Aleksandrijski i cele Afrike (Aleksandrijska patrijaršija)

         TEOFIL – Patrijarh Jerusalimski (Jerusalimsk patrijaršija)

         ILIJA – Katolikos patrijarh cele Gruzije (Gruzijska patrijaršija)

         IRINEJ – Patrijarh Srbski (Srbska patrijaršija)

         NEOFIT – Patrijarh Bugarski (Bugarska patrijaršija)

         HRIZOSTOM – arhijepiskop Nove Justinijane i celog Kipra (Kiparska pravoslavna crkva)

         SAVA – Mitropolit varšavski i cele Poljske (Poljska pravoslavna crkva)

         TIHON – Mitropolit cele Amerike i Kanade (Pravoslavna crkva u Americi)

         Šefovi delegacija pomesnih pravoslavnih crkava:

         EMANUIL – Mitropolit Galski (Vaseljenska patrijaršija)

         ANTONIJE – Mitropolit Meksika, Venecuele, Centralne Amerike i Karipskih ostrva(Antiohijski patrijaršija)

         JOSIF – Mitropolit Zapadne i Južne Evrope (Rumunska patrijaršija)

         PROKOPIJE – Mitropolit Filipski, Neapoljski i Tasoski (Grčka pravoslavna crkva)

         JOVAN – Mitropolit Korčinski (Albanska pravoslavna crkva)

         ROSTISLAV – Arhiepiskop Prešovski (Pravoslavna crkva Čeških zemalja i Slovačke)