Moskva i Peking „potkopavaju dolar“

Rusija i Kina su se ujedinile u borbi protiv dolara kao glavne rezervne valute. Ovu izjavu je dao ugledni američki trejder Rus Vinter. Stručnjak tvrdi da Moskva i Peking već realizuju prvi deo plana, koji je usmeren protiv hegemonije dolara na svetskim tržištima.

Rusija i Kina su izabrale sličnu taktiku: maksimalno moguće odricanje od dolara u međunarodnim plaćanjima i jačanje sopstvenih valuta zahvaljujući kupovini zlata. Moskva aktivno podstiče transgranične rubaljske uplate i istovremeno ograničava invalutne. Peking, sa svoje strane, postepeno prelazi na direktnu razmenu juana i evra, funte i jena. Istovremeno, Kina je višestruko povećala uvoz zlata i sad ga kupuje više nego što ga proizvodi. Jer, što je veća zlatna podloga juana, tim je slabija pozicija dolara kao glavne rezervne valute.

Istovremeno, to je po mišljenju analitičara samo posledica. A uzrok je pad likvidnosti dolara u celini, i ekonomije SAD ponaosob. Zbog porasta novčane mase može se desiti da američka valuta u naredne tri godine dvostruko pojeftini. Peking i Moskva su prinuđeni da štite svoju valutu od takvog scenarija i zato prebacuju rezerve u zlato.

Kako ističe Rus Vinter, plan saveznika je jednostavan: postepeno povećanje konvertibilnosti rublje i juana, povećanje njihove uloge u međunarodnoj trgovini, a zatim njihovo isticanje u svojstvu rezervnih valuta. SAD, gde se nivo držvnog duga bliži vrednosti od 110% BDP jednostavno neće moći da odgovore na ovaj izazov. Iako, naravno, dan pobede nad dolarom (kao i evrom i funtom) – nije blizu. Da bi svet bilo koju valutu prihvatio kao rezervnu, ona treba da ispunjava određene uslove, ističe načelnik odeljenja za poverljivo upravljanje „Aposlut Banke“ Ivan Fomenko:

- Kao prvo, to je potpuna otvorenost deviznog tržišta i konvertibilnost ove valute. Drugo je pouzdanost i otvorenost finansijskih instituacija zemalja koje pretenduju na to da njihova valuta dobije status rezervne. Treće je doslednost aktivnosti monetarnih vlasti. I četvrto, i glavno – želja kompanija da zaključuju ugovore s juanom u svojstvu osnovne valute.

Analizirajući aktivnosti Moskve i Pekinga u toku poslednjih godina može se zaključiti da američki trejder nije daleko od istine. Kina je još 2009. godine izjavljivala da je dominacija jedne valute na svetu bremenita visokim rizikom širenja krize. Ruske vlasti su se takođe izjašnjavale za povećanje broja rezervnih valuta i čak su predlagale rublju kao jednu od njih. Stvari se nisu ograničile samo izjavama. Rusija, Iran, Angola, Sudan i Venecuela su se dogovorili o plaćanju isporuka nafte u juanima. Danas se 5 miliona barela nafte dnevno na svetu plaća kineskom valutom. Sredinom jula se ispostavilo da je obim direktne trgovine između jena u juana udvostručen svega godinu dana nakon početka ovih operacija. Od 4. jula Singapur je počeo da pruža klirinške usluge za transakcije u juanima. Što se tiče Moskve, nisu poznati nikakvi zvanični dogovori s Pekingom u pogledu podržavanja juana. Ipak, njeni koraci govore u prilog pružanju podrške kineskom kursu, ističe stručnjak Više ekonomske škole Aleksej Maslov:

- Pre će biti da je uloga Rusije tehnička. Nema nikakvog direktnog dogovora između KNR i Rusije u vezi s blokiranjem dolara. I Rusija je, po mom mišljenju, samo jedan od igrača u ovom velikom planu Kine. Ali, njoj to ide u korist s taktičke tačke gledišta. A sa strateške tačke gledišta jačanje zemlje kao što je KNR može da izazove zabrinutost.

Sledeći korak Rus Vinter poredi sa „izvlačenjem stolice ispod SAD, koja već stoji s omčom oko vrata“. Za to Kina i Rusija treba da obezbede svoje valute zlatom (na tome već rade). Iako većina analitičara smatra da je stolica u Vašingtonu izuzetno kvalitetno napravljena. Da bi se ona konačno rasklimala biće potrebno minimum 5-10 godina.

Andrej Smirnov,