BitLab hosting
Početna stranica > Novosti
Branko Rakočević
Posle osam decenija od uspostavljanja

TAJNA NACISTIČKO-KATOLIČKOG KONKORDATA

TAJNA NACISTIČKO-KATOLIČKOG KONKORDATA
23.07.2013. god.
Nema sumnje da je prvi i to veliki uspeh Hitlerove Vlade predstavljalo uspostavljanje imperijskog konkordata između nacističke Nemačke i Svete Stolice. A taj istorijski čin koji je odredio status rimsko-katoličke crkve u Trećem rajhu se zbio tačno pre osam decenija, 20.jula 1933.
.U pregovorima su učestovali kardinal Pačeli (1876-1958) koji je kroz šest godina (1939) postati  rimski papa (Pije II) i vice kancelar Nemčake,Franc fon Papen (1892-1959)
 
.Tako je formalno okonačan sukob koji je decenijama trajao između pruske  protestantske  nacionalne države  i nadnacionalne Katoličke crkve. 

Konkordatu prethodilo raspuštanje Partije Centra
 A samo nekoliko nedelja pre potpisivanja konkordata bila je raspuštena Nemačka partija Centra (Deutsche  Zentrumspartei) ,  koja je  od 1870., to jeste od vremena  Bizmarkovog „kulturkampfa „ (serija  Vladinih  mera donošenih protiv katoličke crkve) , izražavala interse nemačkih katolika.

Još jedna ironija istorije 

U tome je sadržana još jedna ironija   istorije: upravo su aktivisti Partije  Centar, monsinjor Ludvig Kas (Ludvig Kaas) i Franc fon Papen pružili podršku Hitleru, a  23. marta 1933.g.glasovima Partije Centra  omogućeno je da se u rajhstagu donese  „Zakon o vanrednim  ovlašćenjima „(Ermachtigungsgesetz) koji je nacistima dao odrešene ruke. 

Uzgred budi rečeno, saglašvanje Partije Centra s tim zakonom nije imalo ničeg zajedničkog sa konkordatom koji će biti sklopljen  4 meseca kasnije.

Saradnja  Svete stolice s nacistima radi zajedničke borbe protiv komunista 
Sradanja sa nacistima je između ostalog uspostvaljena i radi zajedničke borbe protiov komunista.

Bilo je, istina, među katoličkih teolozima i takvih koji su želeli da spreče sklapanje saveza između katolika i nacista.Zajednička tačka prelata koji se nisu bili za  savez s nacistima bio je odnos Hitlerove partije prema Jevrejima.
Većina istoričara je uverena da je  za Hitlera konkordat, koji je on prvi put najavio na sednici Vlade  14.jula, te, 1933.g., savim jasno  imao značaj prestiža i priznanja  nemačke države  u svetu, a to je bio i prvi veliki uspeh nacističke stranke na političkoj sceni.

Uspeh za koji se može bez preterivanja reći da je sto prosto postignut i iskorišćen u propagandne  ciljeve. Ovaj pakt je neutralizovao „politički katolicizam „ koji je uznemiravao firera.

U sklopu tog sporazuma, Katolička crkva  je obećala svoju podršku nacističkom režimu.
Šta kaže Tomas Brehenmaher, profesor sa Podsdama

 Tomas Brehenmaher  (Thomas Brenchenmacher) ,profesor nove istorije na Univerzitetu u Podsdamu  koji godinama izučava istoriju konkordata  i  koji je uspeo ne samo  da prouči  spise u dostuponim istorijskim arhivima, nego i da se upozna  sa nekim  dokumentima iz slavnog „tajnog skrovišta „ Vatikana, napisao je nedavno u listu Welt :

„Papen u Vatikanu mnije  uživao nikakav autoritet. Tamo se brzo pročula njegova naduvenst i sebičnjačka priroda;s katoličke tačke gledišta on je smatran za nepouzdanog čoveka:  raskinuo je s Partijom Centra, a osim toga prema  dojavama koje su stigle u Vatikan,katolik Papen  je figurirao kao veoma blizak  rođak predsednika Nemačke koji je bio protestant.U poređenju s Papenom, kardinal  Pačeli je  bio znatno podozriviji. “

Istoričari različito ocenjuju ovaj konkordat 

I pored toga što je počevši od  1972. Vatikan objavio osnovne  odredbe konkordata, istoričari i dalje nastavljaju da žučno raspravljaju na tu temu,demonstrirajući  potpuno protivurečne stavove i dajući tom sporazmu  različite ocene.
„Polemika  se vodi poptpuno nezavisno od   izvora  i korišćenja činjenica.Povremeno se može naići na fanzatije o „paktu „  Crkve sa Hitlerom sklopljenom iz različitih motiva.Ponekad  je iza toga skrivena želja da  se istakne kako postoji  određena nepravilnost, a nisu retki  ni pokušaji da se ne prihavte činjenice iz izvora“,ističe Tomas Brehenmaher,  profesor sa Podsdama.

Aloiz Hudal najprivrženiji Hitlerov poklonik iz  redova katoličkog klera 
Najprivrženiji idejama Hitlera i naciističkoj ideologiji iz redova katoličkog klera bio je Aloiz Hudal (Alois Hudal) , rektor nemačkog kolegijuma  sveštenika „Santa Marija dela Anima „ u Rimu.

Po mišljenju već  pominjanog istoričara  Brehenmahera  „u početku Hudel nije bio član kurije, nego' samo' rektor Anime.Nije lako odrediti njegovu ulogu u političkom životu Rima toga vremana, ali je savim izvesno  da nije bio predstavnik Vatikana.Kao i što nije bio protivnik nacional-socijalzma. S jedne stane, on je nastupao s memorandumom  Kongregacije o doktrini vere  protiv materijalističke ideologije nacional-socijalizma, dok je  s druge strane u svojoj knjizi „Osnovi nacionalsocijalzma „ (Grundlagen des Nationalsozialismus) hteo da razdeli nacional-socijalizam  na „loši“ i „dobri „.

Samo je s poslednjim moguća koalicija. 

U Vatikanu su odmah shvatili koliko je iluzorna bila ta idekja, i tek što se pojavila Hudalova knjiga, a papa Pije  XII i Pačeli su se i zvanično od nje ogradili.
Skinut embargo s vatikanskh dokumenta koja datiraju do 1939.

Savremenim istraživačima  je dosptupa deo  arhiva istorije  rimsko-katoličke crkve poslednjih godina.Skinut je embargo s dokumenata koja datiraju do 1939.g.
Još uvek su zatvorene arhive u kojima se čuvaju dokumenta iz perioda Drugog svetskog rata, sa izuzetkom već objavljernih  11 tomova  „Akti i dokumenti Svete stolice „ koji se odnose na Drugi svetski rat („ Actes et docouments  du Saint  Siege relatifs E la Seconde Gurre  Mondiale „.

Specijalisti nagađaju kad će i  u kom obimu preostale arhivve biti otvovrene.
Svojevremeno je pontifakat  Pija XII  saopštio da se to može desiti 2014., a kasnije je počela da kruži informacija da se to ipak neće dogoditi pre 2015., da bi na kraju sasvim prestalo  da se uopšte  i govori o tome. 

Odluka zavisi isključivo od pape.

Da završimo ovaj ogled još jednim citatom nemačkog istoričara Tomasa  Brehenmahera, prfesora sa Podsdama:
 
„Tamo (u  još uvek neotvorenim arhivama Vatikana, prim. B. R.)  ćemo  naići na mnogo interesantnih detalja  koji će dugo biti predmet proučavanja  i koji će, na kraju krajeva, pokazati svu tu istoriju u znatno jačem svetlu.
 
Ali ipak, ja ne očekujem otkriće nekih neverovatnih tajni „.




Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »