BALKAN

Piše: Gostimir T. Popović, vojno politički analitičar

INTEGRACIONI PROCESI U JUGOISTOČNOJ EVROPI
I UTICAJ NA BEZBEDNOST U REGIONU
 

Region Jugoistočne Evrope a posebno balkanskog poluostrva kroz istoriju je bio (a nažalost i sada je) područje u kome su se prelamali interesi svih pretendenata na uticaj na globalnom i lokalnom nivou a kao posledica prelamanja interesa region je permanento u svim oblicima sukoba. Sukobi se ispoljavaju u svim do sada pojavnim oblicima od političkih, ekonomskih do oružanih koji su ostavili dubok trag u svesti i naroda i pojedinaca u regionu.

Dvadeseti vek, koji je protekao obeležen je, pored nesumnjivog tehnološkog razvoja koji ga primarno karakteriše, permanentnim sukobima među narodima, državama, blokovima (savezima) država, društvenim grupama svih provenijencija, od onih na veoma niskom stepenu razvoja do onih koji su dosegli tehnološki vrh, tako da se protekli, dvadeseti, vek pre može nazvati vek ratova, kriza, sukoba i svih oblika međuljudske netrpeljivosti nego period razvoja, napretka i mira. Tokom dvadesetog veka definitivno nisu stvoreni ni osnovni  preduslovi koji bi obezbedili barem  globalnu toleranciju ako ne  globalni mir.

U dvadesetom veku vođena su dva svetska rata, mnoštvo lokalnih i regionalnih ratova,  druga polovina veka obeležena je hladnim ratom koji je svojim uticajem na globalna zbivanja doprineo da se uspostavi piramidalna struktura međunarodne zajednice u kojoj je moć koncentrisana na veoma malom društvenom prostoru što je imalo za posledicu nekontrolisanu upotrebu svih oblika sile, od ekonomskih i političkih pritisaka do oružanih intervencija o kojima se odluka donosi na jednom mestu. U poslednjoj godini veka najveća vojna alijansa ili najjača, (kako predstavnici te alijanse uvek naglašavaju) preduzela je vazduhoplovnu agresiju, naravno bez objave rata i formalnog proglašenja ratnog stanja, protiv jedne suverene zemlje na jugoistoku Evrope pri čemu nije ispoštovan niti uvažen ni jedan od boljih običaja vođenja rata (ako se uopšte može govoriti o boljim običajima u uslovima ubijanja ljudi).

Na početku dvadesetprvog veka region je i dalje poprište oružanih i svih drugih oblika sukoba a ne nazire se bilo kakav ozbiljniji potez ka rešenju koje bi zadovoljilo interese naroda u regionu i koje bi bilo generator dugoročne stabilizacije, tolerancije i mirnog razvoja.

Područje jugoistočne Evrope, a posebno Balkana, tokom poslednjih stotinu godina bilo je poligon na kome su vođeni ratovi, nestajale države, stvarane nove države, vršeni eksperimenti sa raznim oblicima društvenih uređenja a posledica je permanentno nestabilan region koji već dugo vremena, sa pravom, nosi neslavni naziv "bure baruta" u kome se sukobi interesa po pravilu pretvaraju u brutalne oružane sukobe u kojima stotine hiljada ljudi gubi sve što je imalo,  od golog života pa do celokupne imovine, a posle ratova dolazila su prvo primirja, pa neke vrste mirnih perioda za koje je karakteristično da su se u njima narodi pripremali za sledeći rat a ne za mir što je najbolji pokazatelj da ratovi nisu bili efikasno sredstvo za trajno rešavanje problema već su samo privremeno pokazivali ko u regionu raspolaže većom količinom sirove snage u određenom vremenu i ko ima snažnije mentore u trutnoj svetskoj vojnopolitičkoj podeli.

Integracioni i dezintegracioni procesu u regionu

Kao posledica ratova i svih drugih oblika sukobljavanja na prostoru jugoistočne Evrope smenjivali su se integracioni i dezintegracioni procesi kojim su stvarane države (monarhije, federalne, konfederalne etc.), rušene države i organizovane nove. Definitivno je  nesporna činjenica da niti jedan od oblika društvenog, državnog ili bilo koje druge vrste organizovanja nije do sada obezbedio ostvarenje interesa društvenih grupa koje žive na tom prostoru i ne samo što nije obezbedio i ostvarivanje interesa naroda u koji žive regionu već se nisu precizno definisali uzroci tenzija, sukoba i ratova.

Nisu praktično nikada do kraja  sagledane mogućnosti za njihovo prevazilaženje kako bi se stvorio osnovni preduslov za razvoj regije u političkom, ekonomskom, tehnološkom i drugim pravcima primeren vremenu i uslovima kojima se nalazi čovečanstvo.

U ovakvom istorijskom miljeu prepunom svih oblika sukoba nije lako ni pokrenuti a kamoli realizovati integrativne procese, međutim to sigurno nije i nemoguće samo ako se pronađe minimum dobre političke volje kako u samom regionu tako i u celoj Evropi kojoj treba da je u interesu da region iz kriznog žarišta preraste u stabilan i u svim aspektima profitabilan region.

Da bi se takvo nešto ostvarilo potrebno je preduzeti niz praktičnih koraka vođenih od strane Evropske Unije od kojih bi među prvima trebali biti:

·        Definisanje geografskog okvira regije.

·        Odrediti, nepristrasnom metodologijom, uzroke sukoba u regionu pri čemu se voditi istinom i činjenicama a ne emocijama.

·        Obezbeđenje uslova za članstvo u Evropskoj Uniji celog regiona uz  zadovoljavanje interesa naroda koji žive u njemu.

·        Uspostavljanje organizacionih oblika društvenih zajednica koji će biti zajednički za regiju pri čemu  osnovni kriterij za formiranje organizacionih oblika treba da budu interesi naroda na jugoistoku Evrope.

Ovakav pristup integracionim procesima na jugoistoku Evrope omogućio bi da se u celom regionu konačno eliminišu uzroci svih oblika sukoba a integracijom naroda regiona u porodicu evropskih naroda doprineo bi i stabilnosti u celoj Evropi a time i obezbeđenju trajnog mira što bi trebao biti konačni cilj.

Aktivnosti raznih međunarodnih organizacija i snaga i projekta "Pakt  stabilnosti za jugoistočnu Evropu".

Prostor Jugoistočne Evrope je jedan od regiona u Evropi a i u svetu u kome su istorijske protivrečnosti i svi oblici konfliktnih situacija među zemljama i narodima još uvek prisutni i ispoljavaju se kroz sve oblike uključujući i oružane sukobe. Kako je razvoj savremene tehnologije omogućio da se sva dešavanja na bilo kojoj tački planete mogu pratiti sa bilo kojeg njenog dela tako se i uticaj svih zemalja i međunarodnih organizacija  ostvaruje u svim zemljama pa i u regionu koji obuhvata geografski prostor jugoistočne Evrope.

Posle poslednjih ratova vođenih na prostoru Balkana u regionu su na razne načine prisutni predstavnici mnogih međunarodnih organizacija počev od predstavnika UN, preko vojnih snaga za implementaciju (SFOR, KFOR) pa do raznih organa definisanih dejtonsko pariskim mirovnim sporazumom i rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu a koji  bi trebali da doprinesu trajnom miru u regionu a prvenstveno da doprinose gradnji poverenja među narodima  koje bi bilo zasnovano u prvom redu na ravnopravnom pristupu svim narodima koji žive u regionu i obezbeđenju prosperitetnog društva koje se nebi zasnivalo ni na jednom obliku dominacije već na saradnji i zadovoljavanju kompleksnih potreba od pojedinca do nacionalne zajednice.

Bezmalo sve  institucije i organizacije u svom radu u pravilu se bave posledicama koje su nastupile posle oružanih sukoba u regionu a zajedničke karakteristike su im nametanje rešenja koja su u funkciji dnevne politike i dnevnih interesa pri čemu im je kategorija zvana "vladavina prava" na poslednjem mestu a o kategoriji pravičnosti praktično se i ne razmišlja kao o nečemu iz čega proizilazi mogućnost elimnisanja uzroka sukoba.

Mnoge međunarodne organizacije i institucije sa velikim brojem svojih službenika, vojnika i svih drugih učesnika u raznim misijama za sada samo gubi vreme i ne preduzima skoro ništa što bi značilo barem prvi korak ka stabilnosti i mirnom razvoju.


Aktivnosti raznih međunarodnih institucija, u poslednje vreme, fokusirane su na realizaciju programa nazvanog "Pakt stabilnosti Jugostočne Evrope" u kome neki vide spasonosnu formulu za region, neki još jedan neuspeli eksperiment međunarodnih institucija a neki potpuno promašeni projekat koji nema izgleda na uspeh.

I površan pogled na sadržaj dokumenta koji ima preambiciozni naziv "Pakt stabilnosti Jugoistočne Evrope" nedvosmisleno dovodi do zaključka da je reč o veoma dobroj ideji ali za njenu realizaciju nedostaju neki bitni elementi od kojih su najvažniji:

·        Niti u jednom delu nije precizno definisan geografski okvir koji treba da  obuhvati sam pakt.

·        Uzroci tenzija i sukoba uopšte nisu navedeni niti je barem započeta njihova analiza.

·        Nije definisan ni jedan institucionalni okvir koji bi zadovoljio jedan od  zajedničkih interesa svih naroda koji žive u regionu.

·        Ne vidi se buduća konfiguracija regiona niti u političkom niti organizacionom obliku a koja bi bila zasnovana na artikulaciji interesa svih naroda regiona.

Osnovne aktivnosti koje pojedini predstavnici međunarodnih institucija ispoljavaju na realizaciji Pakta su konferencijskog tipa pri čemu nema  jasnih i konzenzusom prihvaćenih zaključaka a  o projektima koji bi bili embrion bilo kojeg oblika regionalne integracije integracije nema ni pomena.

Ovako vođene aktivnosti ne mogu u dogledno vreme obezbediti ni prividni mir u regionu a o stvaranju uslova za integracije i obezbeđenje trajnog mira još se ni ne naslućuje.

Problemi u obezbeđenju trajnog mira u regionu

Postavlja se pitanje dali uopšte, u ovakvim uslovima, postoji mogućnost obezbeđenja trajnog mira u regionu koji je toliko puta samo u najnovijoj istoriji bio poprište krvavih ratova i koji su se, kao po pravilu, javljali u određenim vremenskim razmacima uz upotrebu najsavremenih sredstava za vođenje rata i oružane borbe dok se pitanje uzroka ratova, odnosno postavljanje društvene dijagnoze, nije ni u jednoj instanci ozbiljno postavilo.

Samo kratak pregled oružanih sukoba, od balkanskih ratova preko prvog i drugog svetskog rata do vazduhoplovne agresije snaga  NATO alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju pokazuje da su u maltene svim slučajevima ratovima rešavane posledice društvenih sukoba i da nije bilo političke volje da se kompozicija prostora jugoistočne Evrope organizuje tako da svi narodi koji žive na tom prostoru približno u istom obimu zadovolje svoje interese.  Zadovoljavanjem interesa naroda prešao bi se  put od permanentnog sukoba i nepoverenja ka miru, toleranciji i poverenju čime bi bila otvorena vrata za gradnju beskonfliktnog društva slobodnih pojedinaca,  država i asocijacija koje zadovoljavaju potrebe svojih konstitutivnih elemenata a ne predstavljaju instituciju kojoj je osnovna karakterstika monopol nad fizičkom prinudom.

Ako pretpostavimo da je interes čovečanstva obezbeđenje trajnog mira na planeti onda je sigurno da se taj interes može ostvariti i na jugoistoku Evrope ali je potrebno, pošto bi u protivnom priznali da nemamo budućnosti, potražiti nove pristupe u rešavanju društvenih sukoba. Rešenja treba tražiti na prevazilaženju mogućih globalnih sukoba pa do aktuelnih lokalnih sukoba pri čemu ključne aktivnosti trebaju biti usmerene u pravcu definisanja uzroka sukoba i obezbeđenju njihovog eliminisanja uz približno jednako zadovoljavanje interesa sukobljenih društvenih grupa.

Ako posmataramo istorijski period od samo stotinu godina u kojem su na ovom prostoru  vođena dva svetska i više regionalnih ratova a osnovne društvene protivrečnosti ne samo da još  nisu razrešene već se u nekim segmentima još više usložnjavaju a time ostaju kao potencijalni uzroci svih oblika sukoba.

Svi mirovni sporazumi i postratni ugovori (od završetka prvog svetskog rata preko dejtonsko pariskog sporazuma pa do rezolucije UN 1244 i kumanovskog vojnotehničkog sporazuma) su trajali kratko vreme iz jednostavnog razloga što ni jednim ugovorom nisu otklonjeni uzroci već su se aktuelni mirotvorci bavili samo posledicama.

Potreba za objektivnim utvrđivanjem uzroka sukoba u regionu kao uslov na putu ka istini i/ili pomirenju

Region Jugoistočne Evrope a posebno deo koji obuhvata prostor bivše Jugoslavije zahvaćen je mnogim društvenim procesima od integracija do dezintegracija a osnovna karakteristika svake, do sada viđene, promene su krvavi oružani sukobi koji kao da su postali jedini oblik rešavanja konflikta i do sada nerazrešenih pitanja i to od teritorijalnih preko nacionalnih pa sve do religijskih.

Poslednji sukob koji je počeo na kraju dvadesetog stoleća a nastavlja se nesmanjenim intenzitetom i u skoro svim pojavnim oblicima i na početku dvadesetprvog stoleća očigledno je pokazao da mnoge lekcije iz istorije ne samo da nisu naučene nego da se loše prepisuju te na taj način mogu ostati dugo vremena neprekidni izvor mnogih oblika sukoba u regionu.

Da bi se konačno pristupilo označavanju uzroka sukoba u regionu potrebno je sveobuhvatno sagledati sve faktore koji su uslovaljavali tenzije, sukobe i suprostavljenosti i to generalno za celi region a pojedinačno za sve narode koji kao kolktiviteti žive u regionu i na bilo koji način su bili involvirani u dosadašnje sukobe.

Ovako krupan zadatak koji treba da obezbedi pretpostavke za miran razvoj svih naroda u regionu može se ostvariti ako mu se pristupi sa nekoliko osnovnih principa koji trebaju biti prihvatljivi za sve narode bez ograničenja. Osnovni principi na kojima može bazirati definisanje uzroka sukoba su:

·        istinit pristup svim pojavama i procesima koje su uzrokovale sukobe.

·        javnost u istraživanju i slobodan pristup arhivama

·        odgovornost kako lična tako i institucionalna

·        konsenzus u označavanju pojedinačnih i grupnih uzroka sukoba

·        objektivnost i nepristrasnost u istraživanju i prezentovanju rezultata istraživanja

Ako bi se prišlo tako krupnom projektu kao što je definisanje istine u sukobima u regionu takav projekat treba imati potpuni legalitet i legimitet od svih naroda i jasno definisani put koji će voditi ka trajnom miru i prosperitetnom razvoju.

Nametanje rešenja i unapred proglašavanje i podela naroda na "dobre i loše momke" unapred su osuđeni ne samo na neuspeh već mogu biti i pokretač nekih novih sukoba.

Konferencija koja bi donela realne podloge i rešenja za integrativne procese

Povremeno se kod nekih predstavnika međunarodnih institucija ili kod slobodnih političkih strelaca javi zamisao o međunarodnoj konferenciji koja bi konačno nepristarsno definisala uzroke sukoba  u regionu, odredila osnove integracionih procesa, označila koje su to funkcije koje mogu izražavati zajedničke interese te  pripremila ustavno pravni okvir za organizaciju regiona u formi asocijacije naroda.

Svaka inicijativa o održavanju konferencije o Balkanu do sada je bila opstruisana od strane svetskih centara moći koji za sada polažu monopol na primenu sile a iz jednostavnog razloga, pošto bi stabilan region smanjio potrebe za njihovim angažovanjem a time bi centri moći izgubili i sami smisao svog postojanja.

 

I pored velikog otpora ovakvom načinu rešavanja problema u regionu sama ideja o konferenciji ima izgleda na uspeh ako se celokupna zamisao i sama organizacija delegiraju evropskim institucijama uz maksimalno učešće predstavnika naroda iz regiona koji najbolje znaju šta su uzroci sukoba i u stanju su da najefikasnije  sa svojim neposrednim susedima traže, definišu i donose rešenja o svojoj budućnosti.

Koraci u pripremi, organizaciji, radu konferencije i kasnije implementaciji njenih dokumenata mogli bi se organizovati tako da u kratkom vremenu dovedu do optimalnih rešenja za stabilan mir u regionu.

Osnovni pravci ustavno pravne konferencije o regionu mogli bi se definsati u nekoliko aktivnosti:

·        sagledavanje osnovnih uzroka sukoba među narodima

·        definisanje integracionih faktora za sve narode u regionu

·        uspostavljanje ustavnopravnih osnova za organizovanje regiona kao jedinstvene celine

·        organizovanje procesa implementacije

·        obezbeđenje garancija i pomoć u implementaciji zemalja iz okruženja, zemalja članica Evropske Unije i Rusije.

Nosilac svih aktivnosti od konsultativnih, pripremnih i izvršnih konferencije o rešenju konflikta u regionu Jugistočne Evrope može biti Evropska Unija a definisani model mogao bi biti generator daljih integracionih procesa u celoj Evropi što je, objektivno, cilj svih evropskih naroda.

Iako je region bio (i sada je)  permanentno poprište svih oblika sukoba moguće je naći rešenje koje će zaustaviti sukobe i institucionalno obezbediti prosperitet i miran razvoj što je trenutno ključni problem svih koji žive u regionu a posredno i svih evropskih zemalja.

Ako, na kraju, pođemo od iskrene želje da je "integrisana Evropa evropskih naroda" cilj kome,  u interesu mira i prosperiteta, teže svi evropski narodi onda je održavanje konferencije, koja bi za posledicu imala uređenje regiona na zadovoljstvo svih naroda, ne samo poželjno nego i neophodno.

Osnovni nosilac svih aktivnosti mogu biti jedino predstavnici evropskih institucija, Rusije i predstavnici naroda iz regiona a ključni faktor koji bi garantovao ovakvu aktivnost treba biti ujedinjena Evropa sa svim svojim demokratskim institucijama.

R E Z I M E:

Sukobi i problemi u jugoistočnoj Evropi  neće se moći rešavati bez ubrzanog razvoja integrativnih procesa na celom evropskom kontinentu, uključujući i Rusiju, gde će Evropa biti zajednica naroda koji ravnopravno zadovoljavaju svoje političke, ekonomske, duhovne, kulturne i druge interese, što je preduslov da i dosadašnje "bure baruta" preraste u zonu mira a da se globalnim razvojem obezbedi zadovoljavanje lokalnih potreba.

Definisanjem uzroka sukoba i davanjem objektivnog i istinitog suda o sukobima na jugoistoku Evrope je neophodno i potrebno je u što kraćem vremenskom roku pristupiti  osmišljavanju, organizaciji i realizaciji projekta sa ovako definisanim ciljem.

Ključna reč u celokupnoj aktivnosti treba biti "istina" jer će na taj način biti obezbeđena objektivnost i rezultati  će moći biti u funkciji uspostavljanja trajnog mira u regionu.

Istinu koja će biti osnova za pomirenje a u daljem, pozitivnom, razvoju događaja i osnova za miran razvoj svih naroda mogu dati samo legalni i legitimni predstavnici svih naroda u regionu uz dosledno poštovanje principa objektivne istorijske istine i donošenjem rešenja konsenzusom.

Balkan i cela Jugoistočna Evropa zaslužuju da se prestanu tretirati kao "bure baruta" već je postalo imerativno da se region pretvori u stvarnu zonu mira i prosperiteta.

Postoje i snage i opredelenja da se osmisli, organizuje i realizuje ideja o konferenciji o Balkanu te da se time zajednički interesi naroda institucionalizuju a integracioni faktori nadvladaju dezintegracione.

prota49@yahoo.com
www.gtp.ovde.com