Srbi najveći pušači cigareta na svetu

Stanovnici Srbije su po nečemu na samom vrhu svetske liste, ali odmah ste se prevarili ako ste pomislili da je to činjenica sa kojom bi se trebalo ponositi. Naime, radi se o tome da su Srbi najveći pušači cigareta na svetu, a samim tim i među nacijama sa najlošijim zdravstvenim stanjem. U Srbiji puši svaki treći punoletni stanovnik, a pogotovo je mnogo pušača među muškarcima, gde taj procenat dostiže skoro 40%. To znači da se na cigarete u Srbiji svakog dana potroši preko 4 miliona evra, zato što u proseku svaka osoba u zemlji popuši čak oko 3.000 cigareta godišnje.

Pa ipak, ni navedene činjenice izgleda nisu dovoljan razlog da se u rešavanje tog problema krene sa velikom odlučnošću, kao što je to slučaj u drugim zemljama, gde su sistemske mere na tom planu svuda dale ohrabrujuće rezultate.

Iako je 2005. godine donet Zakon o zabrani pušenja, a kasnije još i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, jasno je da se radi o mrtvom slovu na papiru i sasvim nedovoljnim merama za bilo kakvo, a pogotovo ne za veliko smanjenje broja pušača. O tome svedoči podatak da su tokom prošle godine nakon stupanja na snagu pomenutog zakona, kažnjena samo 44 pušača, a istraživanja kažu da se broj redovnih pušača u Srbiji nije značajnije promenio, pa on i dalje iznosi 33 posto građana.

Kako je priznala i predsednica srpske Komisije za prevenciju pušenja, oni su još pre godinu dana doneli akcioni plan koji je predviđao oštre mere, ali koji nikad nije bio usvojen, a takođe je naglasila da nije dovoljno doneti samo jedan zakon ili usvojiti jednu meru, pa da dođe smanjivanja upotrebe duvana.

Na primer, šef Službe za odvikavanje od pušenja pri Klinici za pulmologiju, kao značajan napredak u borbi protiv nikotinske zavisnosti navodi podatak da je Srbija na prvom mestu na Balkanu, i na desetom u Evropi po broju savetovališta za odvikavanje od pušenja, i istovremeno navodi da je pomoću takvih savetovališta pušenje ostavilo oko hiljadu građana tokom cele godine. Međutim, kada se ta cifra bolje pogleda, onda se vidi da ona čini samo beznačajnih 0,04% od svih postojećih pušača u zemlji.

Dakle, više je nego jasno da je za promenu izuzetno loše situacije sa problemom pušenja potrebno posegnuti za neuporedivo radikalnijim sistemskim merama. Kao mogući primer može se uzeti slučaj Rusije, gde takođe postoji ogroman problem sa velikim brojem pušača, ali gde je nedavno preduzet celi niz odlučnih mera. Na primer, od 1. juna u Rusiji je zabranjeno pušenje u školskim, kulturnim i medicinskim ustanovama, sportskim objektima, u prostorijama socijalnih službi, u državnim i opštinskim službama, na radnim mestima, i u svim vrstama javnog transporta. Osim toga, više se ne sme pušiti blizu železničkih i autobuskih stanica, kao ni na ulazima u stambene zgrade. A u sledećoj etapi borbe protiv duvanskog dima, u Rusiji od sledeće godine neće biti dozvoljeno ni pušenje u restoranima, a biće zabranjena prodaja cigareta na kioscima, pa će ih biti moguće kupiti samo u trgovinama, ali kutije sa cigaretama neće biti izložene na policama niti na kasama, nego će ih kupci videti samo u katalozima.

S obzirom na takva i slična iskustva drugih zemalja, potpuno je jasno da se i u Srbiji bitka protiv pušenja može dobiti jedino pomoću mnogobrojnih mera u tom pravcu. Naravno, ako uopšte postoji istinska želja da se suštinski poboljša zdravlje građana, pa da Srbi više ne budu, kao do sada, na tragičnoj liderskoj poziciji u svetu po broju popušenih cigareta. Krajnje je vreme za to, jer situacija ne može biti gora. Dakle - dogorelo je do kraja.

Ratko Paić,