U Norveškoj obeležena mračna godišnjica „terorističkog akta Brejvika“

Centar Osla danas je od jutra prekriven cvećem. U Norveškoj obeležavaju mračnu godišnjicu ekspolozije bombe u centru Osla i na ostrvu Utoja.

Norveški nacionalista Anders Brejvik je 22.jula 2011.godine počinio dvostruki teroristički akt, najstrašniji u istoriji ove mirne sevrne države Evrope. Prvo je pred vladinom zgradom u centru Osla aktivirao bombu i usmrtio 8 osoba. Potom je otišao u omladinski letnji kamp na ostrvu Utoja i hladnokrvno nasumice pucao i usmrtio 69 osoba. Za ubistvo 77 osoba i ranjavanje 300, u avgustu prošle godine, Brejviku je bila izrečena kazna, najstroža po norveškim zakonima 21 godina zatvora, sa mogućnošću produženja za još 5.

Razloge svog zlodela Brejvik je objavio u manifestu, nakon njegovog zlodela. U biti njegove ideje je da „imigranti, služeći se blagodetima zapadne civilizacije, vode „tihi džihad“, pokušavaju u Evropi zavedu vlast islama.“ Sudeći prema onome čime se Brejvik sada bavi u trosobnoj ćeliji, sa spavaćom i radnom sobom,kao i mini sportskom salom u posebnom bloku- produženje roka mu je garantovano. On razvija ideološku platfodrmu svog manifesta i piše autobiografiju. Glavne teze su: vraćanje monokulturalnosti u Evropu i proterivanje svih imigranata iz starog sveta. Nešto poput norveške verzije „Majn kampfa“.

To da je Brejvik manijak i ubica- misli većina stanovnika Norveške i drugih država Evrope. Ali, to ne znači da deo ove većine ne deli njegove poglede. I te kako deli.

Sadašnja situacija u Evropi, nije počela od Brejvika. Njen početak se zapravo dogodio još davno, govori profesor Moskovskog državnog fakulteta međunarodnih odnosa Jelena Ponomarjova. Razlozi su i urušavanje tradicionalnih evropskih vrednosti, kao i nespremnost imigranata da se asimiluju u socijalno- kulturni milje i da nevoljnosti prihvatanja evropskih običaja. To zajedno izaziva rast socijalne agresivnosti i anomalija društvene psihologije, kaže Jelena Ponomarjova i dodaje:

- Brejvik- to je pre svega ispoljavanje onih problema koji su se nakupili u društvu tokom poslednje 2 decenije. No, najstrašnije je to, što omladina ne vidi kuda dalje, ne vidi budućnost. Ni u Nemačkoj, ni u Francuskoj, ni u Velikoj Britaniji. Ovi mladi ljudi su upravo nosioci tih ultradesnih, radikalnih, neonacističkih ideja i čine tajve strukture. Oni žele da vide nekakav nov društveni projekat. I, ne nalazeći ga, oni se uključuju u ove radikalne pokrete.

U Evropi, posebno u Francuskoj, gde u poslednje vreme raste nezadovoljstvo lokalnog stanovništa ponašanjem došljaka, formiraju se posebne grupe, kao i čitavi pokreti, čiji članovi sebe nazivaju „Braća Andersa“. Sve je rasprostranjenija pojava nacioanlista u parlamentima- što je fenomen postkrizne Evrope. Nacionalističke partije uspevaju da pređu petorpocentni prag u Švedskoj, Bugarskoj i Italiji, desetoprocentni u Holandiji, Mađarskoj, Danskoj i Litvaniji. U Finskoj ih je gotovo 20%, a u Norveškoj čak čitavih 23%.

Pomenu žrtvama na doku na ostrvu Utoja, prusustvovao je norveški premijer Jens Stoltenberg. Samo ostrvo se vraća normalnom letnjem životu. Pre dve nedelje se ponovo otvorio letnji kamp mladih vladajuće norveške Laburističke partije. U Oslu je prošle nedelje objavljen međunarodni konkurs za najbolji memorijal žrtvama terorističkih napada u norveškom glavnom gradu i na ostrvu Utoja. Vlada izdvaja za njega 17 miliona norveških kruna, odnosno nešto više od 2 miliona evra.

Andrej Fedjašin,