Jubilej Doma Romanovih

21. jula Rusija obeležava značajan za državu jubilej. Tačno pre 400 godina, u Uspenskom saboru Moskovskog Kremlja venčao se za carstvo Mihail Fjodorovič Romanov. Šesnaestogodišnji Mihail stupio je na carski presto u teška vremena za rusku državu i odredio je dalji put, kojim je Rusija sledila preko 300 godina. Poslednjeg Romanova – imperatora Nikolaja Drugog, pre 95 godina, u julu 1918. godine, streljali su boljševici nakon revolucionarnog prevrata.

Mihail Romanov je izabran za cara Zemskim Saborom u februaru 1613. godine. Pretendenata na presto je bilo dovoljno mnogo, ali mladog Romanova su prihvatili gotovo jednoglasno, govori istoričar, dopisni član Ruske akademije nauka Andrej Saharov.

- Njegovu kandidaturu prihvatili su suprostavljene snage. Kao prvo, smatrali su ga slabom, mladom osobom i bojarske grupacije su računale da će lako moći njime upravljati i ostvariti na taj način vlast bojarske aristokratije na ruskoj zemlji, kao što je to bio pokušaj za vreme vladavine sedam bojara (“Semibojarščine“). Kao drugo, Mihail Romanov je imao veliku podršku kozaka i praktično svi kozaci, koji su bili naklonjeni rodu Romanovih, naterali su bojare i aristokrate da iz kandidata izaberu – Mihaila Romanova.

Bojari su pogrešili u svojoj proceni. Prividna slabašnost i bespomoćnost mladog cara bile su iluzorne. Carski presto Mihail Fjodorovič dobio je u teška vremena koja je proživljavala zemlja, razdori izazvani nemirima – „smutom“, strani osvajači, unutrašnja preraspodela vlasti. A do ustoličenja je proteklo još nekoliko meseci, koji su bili ispunjeni dramatičnim događajima za zemlju. Bez obzira na mladost, novoizabrani vladar ispoljio je mudrost i uspeo je da ujedini oko sebe svoje pristalice, a takođe i oštre protivnike, tvrdi istoričar Mihail Mjagkov.

- Mihail Fjodorovič nije bio toliko istaknuti političar na nivou Ivana Groznog ili Petra Prvog. Njegova specifičnost je upravo u tome da nije imao nikakvu harizmu. On je bio bolešljiv dečak. Ali to je bila slabost svih prvih Romanovih. Dospevali su na presto veoma mladi i bili bolešljivi. Usled toga su gotovo odmah podpadali pod pokroviteljstvo starijih, iskusnijih bojara. Ali u tom periodu Rusije, neposredno posle smutnih vremena nemira, upravo takvo ponašanje je bilo najrazumnije. Svi oštri potezi su mogli izazvati nove nemire i novu katastrofu. Ne činiti oštre poteze, polako se učvrstiti na vlasti, steći autoritet – to je bilo najispravnije delovanje Romanovih. Zasluga Romanovih je u tome, što su po svojoj prirodi bili veoma oprezni i neodlučni, i to je bilo pravo blago za tadašnji period obnove Rusije, koji je trajao praktično cele prve polovine 17. veka.

Tokom 32 godine vladavine, prvi od Romanovih uspeo je da sklopi takozvani večiti mir sa Švedskom, i prema uslovima ovog mira Rusiji su vraćene Novgorodske zemlje. Bili su regulisane diplomatski odnosi sa Poljsko-litvanskom zajednicom, i zahvaljujući tome poljski kralj i veliki knez litvanski Vladislav IV odrekao se pretendovanja na ruski presto. Tokom vladavine Mihaila Fjodoroviča uspostavljena je čvrsta centralizovana vlast na celom prostoru zemlje, posredstvom imenovanja vojevoda i namesnika. Došlo je do reorganizacije ruske vojske, pojavili su se novi pukovi – rejtarski, dragunski, vojnički. Prema carskoj uredbi osnovane su prve čeličane i fabrike oružja kod Tule.

Upravo vladavina Mihaila Romanova je odredila istorijski put Rusije na nekoliko vekova unapred. Takvo uverenje je izneo poglavar Ruske pravoslavne crkve patrijarh Kiril.

- Mi znamo, da je tokom ovih 300 godina od manje države naša zemlja postala velika država od Baltičkog mora do Tihog okeana. Rusija, posebno u godine vladanja imperatora Nikolaja II – do početka Prvog svetskog rata, - prikazala je čudesan ekonomski, socijalni i politički razvoj. U bliže dekade Rusija je mogla postati lider celog sveta. I to se odvijalo bez logora, zatvora, bez prisilne kolektivizacije, jer je proisticalo iz narodnog potencijala, koji se zaista otvarao tih godina u Rusiji.

Jubilej 400. godina Doma Romanovih u Ruskoj pravoslavnoj crkvi propraćen je službama i liturgijama, i nizom manifestacija. Još u maju ove godine poglavar RPC bio je u Jekaterinburgu na pomenu poslednjeg iz roda Romanovih – imperatora Nikolaja Drugog, ubijenog sa suprugom, decom i poslugom u podrumu kuće Ipatjevih. Svečanost povodom jubileja carske dinastije održana je u Sankt-Peterburgu. 12. jula, na Dan Petra i Pavla, u Petropavlovskom saboru severne prestonice Rusije, gde su danas sahranjeni, preneti iz Jekaterinburga, ostaci članova imperatrske dinastije, poglavar ruskog pravoslavlja je održao pomen službu.

Milena Faustova,