Ikona Božije Majke Kazanska

 Kazanska ikona Majke Božije se neizmerno poštuje u Rusiji. Upravo ovom ikonom obično blagosiljaju mladence pred brak, upravo nju postavljaju iznad dečijih krevetića, kako bi krotki lik Bogorodice s ljubavlju gledao na mlade hrišćane.

U Moskvi na Crvenom trgu ponovo stoji hram posvećen ovoj ikoni. Kazanski saborni hram je srušen sredinom tridesetih godina dvadesetog veka i obnovljen u naše vreme po nacrtima koje je sačuvao poznati restaurator Petar Dimitrijevič Baranovski. Ponovo se, nekoliko koraka od Voskresenske kapije i nedaleko od spomenika spasiocima Rusije, građaninu Minjinu i knezu Požarskom, uznose molitve pred likom Kazanske ikone.

Vraćen je Crkvi i Kazanski saborni hram u Sankt Peterburgu, gde počivaju zemni ostaci feldmaršala M. I. Kutuzova koji je spasio Rusiju pre dva veka.

Kazanska ikona predstavlja neuništivo sećanje na milost Bogorodice prema Ruskoj zemlji, na Njeno zastupništvo za našu zemlju u najtežim godinama za Rusiju.

1552. godine, dan nakon što je vojska cara Ivana Vasiljeviča zauzela Kazan, carskim ukazom je saborni hram posvećen Blagovestima Presvete Bogorodice, a posle godinu dana osnovana je Kazanska eparhija i stigao prvi vladika kazanski, Sveti Gurije. Međutim, samo nešto više od četvrt veka kasnije, 1579. godine, stravičan požar je opustošio polovinu Kazanskog kremlja i okolni deo grada. Muhamedanci su proširili glasine da je ruski Bog nemilostiv prema ljudima i da je požarom pokazao svoj gnev usmeren na njih. ''Vera Hristova''– beleži letopisac, ''postala je predmet podsmeha i izrugivanja''. Upravo tada projavio je Gospod svoje milosrđe. Devetogodišnjoj devojčici, streleckoj kćeri Matrjoni, javila se u snu Bogorodica i uputila je da ode na zgarište jednog doma i tamo potraži Njenu ikonu. Devojčici dugo nisu verovali, ali 8. jula (po starom kalendaru), umorivši se od beskorisnih razgovora sa gradskim vlastima, majka Matrjone se sama zauzela i pronašla na mestu, na koje je ukazala Carica Božija, ikonu umotanu u deo starog muškog odela od tamnocrvenog platna. Lik Prečiste sijao je jasno kao da je ikona tek živopisana.

Ikonu su svečano preneli u parohijsku crkvu Svetog Nikole Tulskog, čiji je tadašnji nastojatelj bio blagočestivi jerej, budući patrijarh Germogen, koji će kasnije stradati od ruku Poljaka za svoju odanost Pravoslavlju i biti pribrojen svetima. Budući svetitelj je sastavio podroban opis čuda Kazanske ikone Majke Božije.

Car Ivan Grozni je naredio da se na mestu pronalaska ikone podigne ženski manastir za četrdeset inokinja; devojčica Matrjona i njena mati su prve primile postrig u novoj obitelji. 1594. godine ovde je podignut veliki Kazanski sabor. Obitelj je obilno darivana mnogim prilozima, ikonama, rizama, sama čudotvorna ikona je bila ukrašena carskim darovima – zlatom, dragim kamenjem i biserima. Dva veka kasnije, carica Katarina II darovala je Kazanskoj ikoni novu rizu, čiji je glavni ukras predstavljala brilijantska kruna. Zemna carica ju je skinula sa svoje glave radi Carice Nebeske. 1798. godine za Kazansku Bogorodicu je sagrađen, a 1808. godine osvećen veliki saborni hram , koji je srušen zajedno sa celim Bogorodičinim manastirom 1930-ih godina. Ipak, u to vreme se ikona više nije nalazila ovde.

Božijim promislom javljanje Kazanske ikone za vreme vladavine cara Ivana Groznog označilo je početak viševekovnog prodora Rusije na istok. Zauzimanjem Kazana otvoren je prozor ka Aziji, kroz koji je Pravoslavlje prosvetilo ceo Sibir i došlo, zajedno sa ruskom državom, sve do Tihog okeana. Izgleda kao da je na celom tom putu bio poseban blagoslov Prečiste kroz njenu ikonu Kazansku.

Ipak, u noći između 28. i 29. juna 1904. godine, nekoliko bogohulnika – lopova na čelu sa izvesnim Stojanom-Čajkinim upalo je u hram, privučeno dragocenim ukrasima rize. Kada su kradljivci uhvaćeni, kod njih nije pronađena ni riza ni sam čudotvorni obraz. Predvodnik pljačkaša je više puta uveravao islednike da su ukrase rize podelili i prodali juvelirima a ikonu bacili u peć da bi proverili da li je zaista čudotvorna. To se desilo u domu trgovca Ševljagina u Akademskoj četvrti u Kazanu. Dugogodišnja istraga i suprotstavljanje protivrečnih iskaza bogohulnika nisu ni do čega konkretnog doveli.

Pričalo se da je ikona bila prodata Ševljaginu, koji je posle revolucije otputovao za Englesku i pretpostavlja se da je tamo prodao nekom drugom. Tokom 1960-ih se na Zapadu pojavila Kazanska ikona u dragocenoj rizi, ali se ispostavilo da je sama ikona živopisana u naše vreme, pri čemu je riza po svemu sudeći bila originalna, tj. upravo ona koja se nalazila na čudotvornoj ikoni nestaloj 1904. godine. Pravoslavni Amerikanci su sakupljali novac ne bi li ikonu otkupili, 8. decembra je ikona bila izložena u bostonskom pravoslavnom hramu na molebnu, videle su je hiljade ljudi, ipak sredstva nisu sakupljena. Pomenutu ikonu i pripadajuću joj rizu su 1970. godine kupili katolici, dugo vremena je čuvana u portugalskom gradu Fatimi, a od 1982. godine se nalazi u Vatikanu.

S obzirom da se ispostavilo da riza nije bila rasparčana i da je sačuvana do današnjih dana, postoji mogućnost i da je originalna ikona sačuvana, u šta veruju i verovaće i dalje hiljade pravoslavnih ljudi. Ko zna kakve su misli morile Čajkina dok je služio kaznu u samici Šliselburga, šta je od onoga što je ispričao bila laž a šta istina? Teško je zamisliti gori prestup od paljenja svetinje kojoj su se vekovima poklanjali brojni hodočasnici, kojoj su upućivane najtoplije i najiskrenije molitve cele Rusije.

Jedno je sasvim izvesno. Sve vreme dok je prvoobraz Kazanske Bogorodice krasio saborni hram Bogorodičinog manastira, Rusiju niko nije ugrožavao sa istoka. Onog trenutka kada je nestala Zastupnica, zemlja je doživela poraz u Rusko- japanskom ratu 1905. godine, to je bio prvi od mnogih udara koji su u narednih dvanaest godina razrušili veliku imperiju. Ipak, nemirna vremena se svaki put, po Božijoj milosti u jednom trenutku i završe. Svršena je ta zabluda, završiće se i sadašnja i, ko zna, čudotvorna ikona nam se još može vratiti. Kada je presečena blagočestiva dinastija Rjurikoviča nastupilo je međucarstvo, praćeno nasiljem, otimačinom, raspadom državnosti i mnogim drugim nevoljama. Kada su, nadajući se na Gospoda i molitve Njegove Majke, ruski ljudi pošli da spasavaju Rusiju, ta narodna vojska je nosila sa sobom ikonu Kazanske Bogorodice. 22. oktobra 1612. godine pravoslavna vojska je ušla u moskovski Kremlj i taj dan je takođe posvećen Kazanskoj ikoni.



Uplašeni pukom koji su predvodili Minjin i Požarski, Poljaci su bežali iz Moskve. U prvi naredni nedeljni dan, narodna vojska i svi stanovnici prestonice su krenuli u svečanu litiju do Lobnog mesta sa Kazanskom ikonom u čiju su se čudotvornu silu svojim očima uverili.

Radi nje je i sagrađen Kazanski saborni hram na Crvenom trgu. Po svojim razmerama, moskovska Kazanska Bogorodica je znatno manja od prvobitne ikone koja se nalazila u Kazanu. Kada je 1930. godine zatvoren hram koji je nedugo pre toga restaurirao P. D. Baranovski, sredstvima prikupljenim od parohijana (1936. godine će biti i srušen), tu Kazansku ikonu su preneli u novi katedralni saborni hram grada Moskve (koji je to postao nakon što su jeretici-obnovljenci oskrnavili Hram Hrista Spasa), Bogojavljenski hram u Dorogomilovu blizu Kijevske železničke stanice. No i on je krajem tridesetih godina bio zatvoren i srušen, posle čega se tragovi Kazanske ikone gube u muzejskim skladištima. Kada je posle Velikog otadžbinskog rata Bogojavljenski hram u Jelohovu postao patrijaršijski saborni hram, blagočestivi hrišćani su tu doneli još jednu kazansku ikonu koja se i danas tamo nalazi. Predanje kaže da je i ta ikona pratila pukove 1612. godine, ipak to nije ona iz hrama na Crvenom trgu. Zbog toga su, posle obnove Kazanskog sabornog hrama, ikonu za njega živopisali umetnici-restauratori Centra Grabarja (VHNRC). I ne prestaju pred njom da se uznose reči narodne molitve.

Nesumnjivo, po promislu Božijem se odvijala i sudbina trećeg obretenog čudotvornog obraza Kazanske – peterburškog. On se pojavio u severnoj prestonici 1710-ih i najverovatnije ga je na obalu Neve donela blagočestiva carica Paraskeva Fjodorovna, udovica cara Jovana Aleksejeviča. Već tokom 1730-ih peterburška Kazanska ikona je mnogo puta činila razna čudesa i postala je zavetna i omiljena svetinja grada Svetog Petra. Od 1737. godine prebivala je u hramu Rođenja Presvete Bogorodice na Nevskom prospektu, a do 1811. godine na njegovom mestu je bio sagrađen novi Kazanski saborni hram.

Godinu dana kasnije počeo je Otadžbinski rat. Kada je Aleksandar I imenovao Kutuzova za glavnokomandujućeg, feldmaršal je pred odlazak na front otišao specijalno u Kazanski saborni hram da se pomoli pred čudotvornom ikonom. Narod mu je tom prilikom uzvikivao:'' Oteraj Francuze!''. Bogorodica nije izneverila nadu koju je na nju polagao stari vojnik i feldmaršal se vratio Njenom obrazu na večni pokoj upravo u tom Kazanskom sabornom hramu.

Donski kozaci, otevši od Francuza srebro koje su ovi opljačkali iz moskovskih crkava, doneli su ga na dar Kazanskoj – u hramu je stajao izliveni od srebra ikonostas sa natpisom ''Usrdni poklon Donskog puka''. Tu su, ispod veličanstvene kolonade hrama, podignuti spomenici Kutuzovu i Barklaju. 17. marta 1922. godine ovaj ikonostas je bio rasturen, boljševici su odneli 129 pudova srebra i više od 37 funti zlata; a krajem 1922. godine odneti su i prodati u inostranstvu i ukrasi sa same Kazanske ikone.

Godinu dana kasnije, 1923, obnovljenci, koji su uspevali da od bezbožnih vlasti izmole najveće i najlepše hramove, su zauzeli i Kazanski saborni hram. No, čudotvorna ikona je izbavljena, pojavila se prvo u crkvi na Smolenskom groblju na Vasiljevskom ostrvu, a od 1940. godine se nalazila za desnom pevnicom Vladimirskog sabornog hrama na Petrogradskoj strani, gde prebiva i danas.

Ova ikona moskovskog živopisa sa kraja XVI veka, bliska po vremenskoj epohi svome prvoobrazu iz Kazana, javila je u godinama poslednjeg rata još jedno čudo. Ostareli mitropolit Livanskih gora Ilija Salib imao je viđenje, u kome mu je Bogorodica naredila da prenese kremljevskim vlastima Njenu volju: proneti čudotvorni obraz Kazanske ikone oko gradova koje su fašisti okupirali. Po predanju, vlastodršci – bogoborci, preplašeni vojnim neuspesima, nisu se usudili da ne poslušaju. Sa sigurnošću se zna da su Iliju Saliba, kada je 1947. godine posetio grad na Nevi, po naređenju vlasti susreli sa pravim carskim počastima (mnogi građani su, zbog obilja vozila i stražara, mislili da je došao Staljin), a da je samoj Kazanskoj ikoni ovaj blagočestivi istočni arhijerej darovao novi zlatni venčić. Odavno je Crkvi vraćen i Kazanski saborni hram na Nevskom prospektu, a da li će se tamo vratiti i čudotvorna ikona, zavisi samo od volje Nebeske Carice.

Opšte crkveno poštovanje deli još nekoliko ikona Kazanske: Bogorodsko – Ufimska, Visočinska, Višenska, Vjaznikovska, Kaplunovska, Nižnjelomovska, Tambovska, Toboljska, Jaroslavska; dok se lokalno poštovanim Kazanskim ikonama po ruskim gradovima i naseljima, po parohijama i porodicama pravoslavnih hrišćana ne zna broj.

Kao što se u kapi vode odražava celo sunce, tako se i u mnogobrojnim ikonama Kazanske Bogorodice odrazio obraz Te, čijim zastupništvom se spašavala i spasava se naša otadžbina, ''Dom Presvete Bogorodice''. Nikada ne prestaje u ovom domu tropar Kazanskoj ikoni:

Zastupnice usrdna, Mati višnjeg Boga!

Za sve moli Sina Tvoga, Hrista Boga našega, i svima, koji pribegavaju pod Tvoj pokrov pripremi spasenje. Za sve nas se zastupi, Gospođo, Carice i Vladičice, jer se u napastima i tugama i u bolestima, opterećeni mnogim gresima, sa suzama molimo Tebi, sa umilnom dušom i skrušenim srcem pred prečistim Tvojim obrazom, i neuništivu nadu polažući na Tebe, daruj nam izbavljenje od svih zala, i sve korisno, i sve spasi, Bogorodice Djevo: Ti zaista jesi Božanstveni pokrov slugama Tvojim.

Molitva

O Presveta Gospođo Vladičice Bogorodice! Sa strahom, verom i ljubovlju pripadamo časnoj ikoni Tvojoj, molimo Te: ne odvrati lice Tvoje od nas koji Ti pritičemo, umoli, milosrdna Mati, Sina Tvoga i Boga našega, Gospoda Isusa Hrista, da sačuva mir u zemlji našoj, Crkvu Svoju Svetu da nepokolebivu sačuva od neverja,jeresi i raskola. Nemamo druge pomoći, nemamo druge nade, sem Tebe, Prečista Djevo: Ti si svesilna Pomoćnica i Zastupnica hrišćana. Izbavi sve,koji Ti se s verom mole, od grehovnog pada, od zamki zlih ljudi, od svih iskušenja,muka, nevolja i od naprasne smrti: daruj nam duh skrušen, srce smireno, pomisli čiste, život ispravan i oproštenje grehova, dase svi, zahvalno pevajući veličanstvu Tvome,udostojimo Nebeskog Carstva i tamo sa svima svetima proslavimo prečasno i veličanstveno ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.