Predmet Navaljnog: kome potrebni strašni razgovori o staljinizmu?

Niko se nije obradovao u vezi sa presudom Alekseju Navaljnom više, nego zapadni i domaći mediji, koji već u toku više meseci podržavaju teoriju «zavrtanja šrafova» u Rusiji, koje je tobože počelo od izabranja Putina za predsednika.

Radost teoretičara može da se shvati, mada njihovoj verziji protivreče mnoge činjenice. Naprimer, imenovanje za ključne položaje u Centralnoj banci i u vladi liberala gajdarovskog tipa ili izraženo poštovanje prema SAD linije Putina u situaciji oko Snoudena. Najzad željni totalitarnih oznaka teoretičari dobili su očekivani poklon: poznati na Internetu opozicioni političar Aleksej Navaljni uhapšen je u sudskoj sali. Iza naslova, prožetih negodovanjem, krije se zadovoljstvo: autori se raduju, što je sve ispalo upravo onako, kako su oni pretpostavljali. Evo, recimo, naslova iz američkog časopisa Forbs: «Presudom Navaljnom Putin objavljuje sebe diktatorom». Poljski list Reč Pospolita upoređuje proces Navaljnog sa staljinskim procesima iz 1930-ih godina, ne podsetivši čitaoce, šta bi za vladavine Staljina učinili ljudima, koji bi osuđene političare čekali u sudskoj prostoriji sa cvećem i palačinkama. Međutim, i za objektivne analitičare strogi verdikt Navaljnom postao je iznenađenje – glavni urednik izdanja na engleskom jeziku Nova Istočna Evropa Adam Rajhardt iznosi hrabru za svoj krug misao: možda je presuda stroga, jer je tako odlučio kirovski sud?

- Bio sam ubeđen da će Navaljni dobiti uslovnu presudu. Začudilo me je, što je dobio realnih 5 godina zatvora. Sudeći po svemu, ruski sudski sistem je ispao nezavisniji, nego što obično piše u zapadnoj štampi. Možda javni tužilac nije bio spreman za tako strogu presudu. Dakle, ovo se može tretirati kao dokaz striktne podele vlasti u Rusiji. Sud i javno tužilaštvo su izvršili svoje funkcije sa većom podelom i nezavisnošću nego smo se na Zapadu navikli da smatramo.

Ustvari, da vidimo, koji je razlog da je oslobođenje Navaljnog od hapšenja učinilo upravo javno tužilaštvo. Pristalice verzije zavrtanja šrafova prvo nisu mogli da objasne, zašto čoveka, čija je presuda zatvor, brani organ, koji, prema njihovom mišlenju, upravo zavrće šrafove. Zato je došlo do revolucionarnog objašnjenja: vlasti su se uplašile učesnika protesta, koje je policija uhapsila u centru Moskve, a ujutro sasvim ne na staljinistički način pustile. Međutim, postoji odredba Krivično-procesualnog zakonika, u skladu sa kojom čovek se smatra optuženim, a ne osuđenim sve do stupanja presude na snagu, koju predviđa zakon. Dakle, nije obavezno da ga šalju u zatvor. Na to je podsetilo javno tužilaštvo, te je Navaljni bio pušten uz prisilni boravak.

Međutim, pitanja ostaju. Naprimer, šta je čudno u oslobođenju Navaljnog? Možda je to zato, što je on više potreban ljudima, koji ga brane, ne slobodan, već upravo u zatvoru? To smo već imali sa Pussy Riot, kada su advokati bili željni zatvora za svoje klijentkinje više, nego tihog oslobođenja. Izgleda da nisu slučanjo tokom čitavog procesa Navaljnog skoro svi zapadni mediji, koji pišu o Rusiji, ujedno i neki njihovi domaći kollege, vodili kampanju za prethodnu diskreditaciju sudskog rešenja o njegovom predmetu. Bilo koje rešenje. Osim 100 posto opravdanja, sve se unapred objavljavalo nelegitimnim.

Na Zapadu bi mogli da primete da pokušaji pritiska na ruske vlasti često rezultiraju protivnim efektom: pre nekoliko godina izjava američkog potpredsednika Bajdena u Moskvi da SAD ne bi htele povratak Putina u Kremlj, umnogome je doprinela tom povratku. Kao što se vidi, onda je pritisak bio na izvršne vlasti, sada na sudske. Rezultat može da bude isti. Dakle, ne treba nas spasavati i izgovarati strašne reči: totalitarizam i staljinizam – to su zaista strašne reči, u Rusiji još ima ljudi, koji to pamte i znaju o tome iz svog iskustva.

Dmitrij Babič,