Rusija sada ima snage

Svet se izmenio, i ispravno govore oni koji smatraju da 8. avgust (početak agresije Gruzije na Južnu Osetiju) i 11. septembar (teroristički akt u Njujorku 2001) svedoče o kardinalnim izmenama sveta. To je apsolutno tačno”, rekao je danas ruski predsednik Dmitrij Medvedev u razgovoru s najznačajnijim svetskim politikolozima koji se bave Rusijom. Na sastanku elitnog kluba „Valdaj” u Moskvi, on je objasnio da su najvažnije lekcije koje svi moraju naučiti iz konflikta na Kavkazu – neophodnost da se usavrši sistem međunarodne bezbednosti i nemogućnost postavljanja nove „gvozdene zavese”. Novi sistem bezbednosti mora biti „u najmanju ruku takav da odgovara međunarodnom pravu, a ne pravu jačeg”. Sadašnji sistem bezbednosti „dovodi do kapitalnih problema koji su u najboljem slučaju praćeni političkim sukobima, menjanjem granica, a u najgorem su praćeni krvlju”, smatra Medvedev.

Naglasivši da ne smatra mogućim povratak bipolarnog sveta, predsednik Rusije je izjavio da postoje zone u kojima Rusija ima svoje interese i da se o tome mora glasno govoriti, inače „se može desiti ono što se dogodilo za vreme avgustovske krize (Kavkaz)”. On je susedne zemlje nazvao „tradicionalnom sferom ruskih interesa”, dodavši da je logično da je Rusija interesna sfera susednih država. „Mi smo toliko bliski da nas je nemoguće razdvojiti.”

Aludirajući, očigledno, na u poslednje vreme evidentno poboljšanje donosa sa azijskim zemljama, Medvedev je naglasio da postoji mnogo država koje žele da sarađuju sa Rusijom u svim oblastima. „Postoji mnogo država, ne samo susedi. Ima mnogo država gde su na vlasti vlade sa kojima imamo prijateljske odnose. I ako oni smatraju da treba da poboljšamo odnose i u ekonomskoj i u vojnoj sferi, mi to nećemo odbiti”, rekao je on objasnivši da Rusija devedesetih godina nije raspolagala za to dovoljnim mogućnostima, ali da sada ima za to snage. „Svet je mnogopolaran, i ako se to nekome ne sviđa, šta da se radi? I nama se mnogo štošta ne dopada.”

Predsednik Rusije smatra da je neophodno diverzifikovati energetske tokove kako bi se omogućila stabilnost saradnje sa zemljama Azije i nazvao smešnim priče da Rusija nema dovoljno gasa čak ni za Evropu, a kamoli za Aziju.

„Rusija je najveća država s najvećim rezervama gasa. I ako bude trebalo, uvešćemo u eksploataciju nova nalazišta, nemojte sumnjati u to.”

Odgovore na pitanja u vezi sa sukobim na Kavkazu članovi „Valdaja” dobili su juče od premijera Vladimira Putina u Sočiju. Pošto je detaljno objasnio redosled događaja 8. i 9. avgusta u Južnoj Osetiji, Putin je rekao:

„Naravno, morali smo da odgovorimo, šta smo mogli da radimo, da brišemo krv i okrenemo glavu na drugu stranu? Reći ću vam još nešto, otkrili smo da su formirane nevladine organizacije u nekim republikama severnog Kavkaza koje su imale zadatak da ukoliko Rusija ne zaštiti Južnu Osetiju iniciraju otcepljenje tih republika od Rusije. Znači, odbranili smo Južnu Osetiju – ne valja, da je nismo odbranili, mogli smo da dobijemo novi udarac, nestabilnost ruskog severnog Kavkaza. Bezobrazluk prosto nema granica.“

Premijer nije poštedeo ni svetske medije: „Bio sam tada u Pekingu, gledao sam televiziju celog sveta, potpuna tišina u etru, kao da se ništa ne dešava. Kao po komandi! Čestitam! Onima koji se time bave, čestitam! Odlično urađeno! Ali rezultat je loš, i on će uvek biti loš, jer je taj rad bio nečastan i nemoralan.”

Potom je podsetio da je Rusija stalno upozoravala na porast napetosti u zonama konflikata, a „naši američki partneri su se uporno bavili obukom gruzijskih oružanih snaga, ulažući tamo ogroman novac. Poslali su ogroman broj instruktora koji su mobilisali gruzijsku armiju. Gruzijsku stranu su, po mom mišljenju, prosto podstakli na agresivno delovanje”.

„Pogledajte šta se dešava u političkoj praksi naših američkih partnera – ne daj bože da se stupi u nekakvu protivrečnost s njima na američkom kontinentu. To se smatra najsvetijim pravilom! A da dovezu brodove s raketnim naoružanjem na 200 km od mesta gde se mi nalazimo – to je normalno. Da li je to ravnopravnost? – pitao je Putin.

Jedno od najčešćih pitanja bilo je zašto je ruska vojska ušla na teritoriju Gruzije.

„Zato što se infrastruktura koja se koristila za napad na Chinvali i naše mirotvorce nalazila izvan Chinvalija. Tamo su bili pultovi za upravljanje, radiolokacione stanice, skladišta oružja. Šta ste hteli, da mašemo perorezima? Potom sam čuo o neadekvatnosti primenjene sile. A šta je adekvatna primena sile, kad protiv nas koriste tenkove, tešku artiljeriju, trebalo je, valjda, da ih gađamo iz praćke?“

On je podsetio i na kraj Drugog svetskog rata, kad su u Berlin, pored sovjetske, ušle i američka, francuska engleska vojska.

„Zašto su tamo došli? Što nisu malo pucali oko granica i stali? Ne, agresor je morao biti kažnjen!“

Na primedbe da su bivše sovjetske republike uplašene ovakvom reakcijom Rusije, Putin je naglasio da RF nema nameru da narušava suverenitet bivših sovjetskih republika i da ga podržava, dodavši da se moraju formulisati zajednička pravila ponašanja na međunarodnoj areni.

„Ne može se zbog interesa na Kosovu proglasiti najvažnijim pravo nacije na samoopredeljenje, a u slučaju Gruzije, kao najvažniji, izabrati princip teritorijalne celovitosti države. Dajte da se dogovorimo po kojim ćemo pravilima živeti.

Mi smo mnogo govorili, molili da se ne stvara presedan Kosova. Ne, uradili su onako kako su hteli. Skrećem vam pažnju da mi ni posle toga nismo priznali Abhaziju i Južnu Osetiju. Mi smo i to progutali... Bili smo spremni na dijalog. Ne, oni su i tu koristili oružane snage. Tako im se dopada, da pucaju i bombarduju.“
Odgovarajući na pitanje zašto Rusija nije uspela da stvori stabilne odnose sa Zapadom, premijer je konstatovao: „A ja vas hoću da pitam, zašto Zapad nije stvorio stabilne odnose sa Rusijom? Kad se govori o stabilnim odnosima, to znači da treba da poštujemo jedni druge kao ravnopravne partnere.”