BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Sergej Ščeglov: Zaljubljen u Srbiju

Sergej Ščeglov: Zaljubljen u Srbiju
17.07.2013. god.


Pesnik i novinar iz sibirskog grada Krasnojarska Sergej Ščeglov prevodilac naše poezije na ruski: Čitaocima u Rusiji predstavio Milutina Bojića, Disa, Crnjanskog.

Kako da čovek ne bude zaljubljen u Desanku Maksimović. Ako počinješ da čitaš i prevodiš srpsku poeziju, kako možeš bez "Krvave bajke", kaže za "Novosti", na odličnom srbskom, Sergej Ščeglov, ruski pesnik i novinar iz dalekog, sibirskog Krasnojarska, temeljni poznavalac srpske poezije i kulture.

U kući Đure Jakšića, u Skadarliji, predstavio je novu knjigu pesama "Vila Idola", koja je objavljena trojezično - na ruskom, srbskom i engleskom, u izdanju "Krasnojarskog voznesenja" i moskovskog "Vahazara".

Njegovi stihovi posvećeni su Milutinu Bojiću, Crnjanskom, Desanki, Nevenki Urbanovoj, ali i Kalemegdanu, beogradskim kafanama i vinima koja nose imena cara Lazara i carice Milice...

Na Krasnojarskom, sada Sibirskom univerzitetu, studirao je i magistrirao srbski jezik.

- I postao sam poliglota. Studirao sam takozvani srbskohrvatski jezik, a sada znam srbski, crnogorski, bosanski i hrvatski - šali se Ščeglov.

Ljubav prema Srbiji, poneo je iz roditeljskog doma.

- Mogao sam da studiram engleski ili nemački, ali zašto sam izabrao srbski? Zato što je moj otac radio kao novinar, išao poslom širom sveta, pa tako, krajem sedamdesetih, stigao i u Jugoslaviju i Beograd. Bio sam dečak kada se otac vratio iz Srbije. Toliko lepih stvari mi je pričao o ovoj zemlji, bio je zaljubljen u Srbiju. Doneo je neke srpske knjige, sećam se kako sam ih gledao i shvatio da neke reči zvuče kao naše: "ruka", "noga", "lice", "čelo", "oko"... Lako mi je bilo da izgovaram i srpske reči, jer mi je majka Ukrajinka i od detinjstva sam slušao i ukrajinski jezik. Toliko su slični naši slovenski jezici - kaže nam Ščeglov.

Za njegovu sadašnju posvećenost našem jeziku "kriva" je profesorka koja mu je predavala srbski - Branislava Bjelavin, rođena Pavlović:

- To nisu bili časovi jezika, nego srpske kulture, srbskog identiteta, muzike, svega, čak i rakije. Počinjali smo uvek čas srbskog jezika od male rakijice. Govorila je da ne možeš da naučiš strani jezik, a pogotovu srbski, ako na početku nešto ne poslužiš - priča Ščeglov. - Ta čudna, divna Srpkinja bila je udata za ruskog emigranta u Beogradu, arhitektu Aleksandra Bjelavina.

Bila je i prvi direktor Muzeja primenjene umetnosti. Njen muž radio je sa Vrhovskim, i ostalim arhitektima iz ruske emigracije koji su gradili u Beogradu, i dali veliki doprinos srbskoj arhitekturi. Posle 1948. morali su da napuste Jugoslaviju, prešli su u Bugarsku, a onda, kada je došao Hruščov, otišli su u SSSR, u Krasnojarsk, gde je ona počela da radi kao profesor. Njen deda, inače, bio je rođeni brat Dimitrija Pavlovića, patrijarha SPC.

Ščeglov je u Beograd prvi put stigao početkom devedesetih. Da mu olakša boravak u zemlji dalekoj 6.000 kilometara, profesorka srbskog zapisala mu je nekoliko adresa svojih prijatelja.

- Tako sam stigao do Nevenke Urbanove, Miroslava Belovića, Maje Dimitrijević, Tatjane Lukjanove, Libera Markonija... Urbanova mi je poklonila staru knjigu pesama Milutina Bojića, u izdanju SKZ. Po povratku u Rusiju počeo sam da ih prevodim, a knjiga je izašla 1993. Bio je to prvi prevod stihova Milutina Bojića na ruski jezik - kaže gost iz Sibira.

Zatim je preveo pesme Desanke Maksimović i objavio, takođe, prvu rusku knjigu o stvaralaštvu velike srpske pesnikinje, koju je nazvao "Ostaviću vam jedino reči" i za nju dobio Nacionalnu književnu nagradu i zvanje "Zlatno pero Rusije". Autor je i prvog ruskog dokumentarnog filma o Desanki.

- Upoznao sam se sa Desankinom porodicom u Beogradu. Poklonili su mi nekoliko njenih pesama koje nisu objavljivane na srbskom, zato što ih je napisala 1948. za vreme Informbiroa. Među njima su pesme "Letopis" i "Hor neprijatelja", koje je publika, tako, prvi put slušala na ruskom - kaže Ščeglov.

Zahvaljujući našem gostu Rusi čitaju i pesme Disa, Crnjanskog, ali i Olje Ivanjicki... Prijateljstvo sa velikom slikarkom vidljivo je i u novoj Ščeglovljevoj knjizi, koja je obogaćena reprodukcijama Oljinih slika.

- Tek posle dve, tri godine druženja, shvatio sam da i ona piše pesme. To je bio njen osećaj života, postojanja, srpstva - otkriva naš sagovornik.

Sibirski pesnik je i koautor filmova iz ciklusa "Dim Otadžbine na drugoj obali", o sudbini ruskih emigranata u Jugoslaviji. Član je Udruženja novinara Srbije i Udruženja novinara Crne Gore, a redovni je član Petrovske akademije nauka i umetnosti u Sankt Peterburgu.

Govoreći o tradicionalnoj srbsko-ruskoj bliskosti, Ščeglov, za kraj, upozorava:

- Trebalo bi da se potrudimo i ubacimo nešto moderno u naše odnose i veze. Ne možemo stalno prevoditi Desanku, Đuru Jakšića, Nušića i Puškina. Možemo mnogo da učinimo da saznamo više jedni o drugima. Dnevna štampa prenosi samo tragedije, a kako je rekao jedan crnogorski novinar: "Đe je radost"?

KOSOVSKA BITKA

NIVO kulture je svuda postao niži. Brzina života utiče na to. Desanka je u pesmi "Nemam više vremena" rekla: "Otkucavam poruke kao telegrame". Kakvi telegrami, sada su SMS poruke, sve je skraćeno, pa i kultura. A, ne može biti ekonomskog razvoja ako si divljak, bez svoga imena i kulture. Povodom Kosovske bitke volim da kažem: jedan narod može izgubiti bitku, ali ne može izgubiti svoje postojanje, tradiciju i kulturu, znači i svoju budućnost - kaže Ščeglov.

TAMO DALEKO

UZ srpsku poeziju, Ščeglov voli i srpsku muziku. Na festivalu vokalne umetnosti "Zapevajte, prijatelji", u Krasnojarsku, na kojem učestvuju novinari, Ščeglov je osvojio Gran pri za izvođenje šlagera "Devojko mala".

- Moj otac je mnogo voleo pesmu "Tamo daleko", pa sam je i ja zavoleo. Volim da slušam i pevam Desankinu pesmu "U zimski dan", u prevodu Ane Ahmatove. Posle pobede Marije Šerifović na "Evroviziji", preveo sam i pesmu "Molitva" na ruski - kaže Ščeglov koji je objavio i CD "Priznanie", na kom su Desankina i čuvena pesma Darka Kraljića.

Bane Đorđević,



  • Izvor
  • novosti.rs/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.


„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


Ostale novosti iz rubrike »