KAKO JE MAŠTA POSTALA STVARNOST

 .Pre 35 godina ( 1978.) , mlađanom  Denu Briklinu (Dan Bricklin ) ,studentu prve godine Harvardske biznis škole  ( Harvard  Business  School) sinula je misao koja će izmenti svet personalnih kompjutera.

.Ove godine  Harvardski univerzitet  proslavlja 375-godišnji jubilej postojanja  evociranjem  događaja iz svoje istorije  koji se mogu smatrati i događajima  u celokupnoj svetskoj nauci i tehnici.

.Jedan od njih se desio pre 35 godina kad je Denu Briklinu, brucošu  Haravardske biznis –škole, palo napamet da svima učini dostupnim  svet personalnih računara.

NJEMU DAJEMO SPOMEN OVU

 Zagledao se  kako profesor zapisuje biznis –model

A počelo je , moglo bi se reći, sasvim slučajno.

Den je bio radoznao i zagledao se kako njegov profesor  zapisuje jedan  biznis model i odjednom mu je sinula ideja  koja će ga odvesti prsavo do suštine problema-promena jednog pararmetra modela  zahtevala je predano prebrojavanje  svih kasnijih zapisa.

Kad brucoš doživi ozarenje

Doživeo je brucoš Den Briklin ono što se obično naziva ozarenjem:

 a zašto ne bismo  dozvolili  da tu dosadnu radnju umesto nas obavlja kompjuter?

 VisiCalc  kao rezultat tog ozarenja

Kao rezultat tog ozarenja na kraju krajeva nastale su  VisiCalc-prve  elektronske tablice , prethodnice takvih programa kao što je  na primer Miskrosoft Excel.

Izašle 1979. ,VisiCalc su prema opštem priznanju specijalista pomogle da  personalni račuanr od igračke postane nezamenljivi instrument za biznis.

Do tada je komjuter bio kao nuklearni reaktopr

„Do tada kompjuter nije bio ono što običan čovek koristi u svom svakodnevnom životu.Ne više nego nuklearni reaktor ,na primer“ , razmišlja  Brinklin koji je  danas predsednik kompanije  koja razrađuje priloge za Ipad .

„Kompjuter za jednog čoveka? Tako nešto je moglo biti samo  u istraživačkim laboratorijama“!

“Korišćelje tastature čak i na pisaćoj mašini nije bilo jednostavno za većinu običnih ljudi, koji su se bavili biznisom.To je bio posao  za sekretare  ili stenografe“, nastavlja Briklin.

Elektronsku poštu koristili najprobraniji među probranima

“Elktronsku poštu su koristili samo najprobraniji među odabranima.A korišćenje kompjutera za finansijsko prognozoiranje , na primer,  bilo je nedostupno onima koji su u malom biznsu predstavljali većinu.

Po pravilu ,svi računi su se vodili ručno.U elektronskom obliku su se mogli samo čuvati. I to večno.“

 Da personalni računar ne bude samo igračka za video igre

Briklin je bio jedan od malobrojnih koji je shvatao da  se ta situacija mora promeniti, a personalni računar se mora drukčije koristiti ,

tako da ne služi  samo kao  igračka ili  za razonodu.

Kao već iskusan programer, on je krajem šezdesetih stupio na Masačusetski tehnološki institut (MTI),  kako bi stekao  naučni stepen u oblasti elektrotehnike i kompjuterskih nauka.Tamo je on provodio  mnogo vremena u kompjuterskim laboratorijama, programirajući interaktivne sisteme.

Upravo se ovde  Briklin sreo sa Bobom Frankstonom (Bob  Frankston )  ,budućim koautorom VisiCalka.

Posle  završetka Masačusetskog  tehnološkog instituta, Briklin je poečo raditi u  Digital Equimpment Corp.

Tokom  sledećih nekoliko godina on je razrdio kompjuterske siteme procesa formiranja stranica i rukovodio radom na stvaranju jednog od prvih tekstovnih sistema WPS-8.

Posle je prešao na rad u FasFax, koji je proizvodio  mikroprocesne  elektronske aparate.

Sve se to ispodešavalo  pre nego se upisao na  Harvard  Business Shool. 

Živeo u vreme prve digital revolucije

„Imao sam dovoljno upotrebljivog iskustva i znanja za razradu  progrmirane sigurnosti koja bi odgovarala  potrebama ljudi“, govorio je Briklin.

„Živeo sam u vreme prve  digital  revolucije . Dobijeno iskustvo u toj oblasti koristilo mi je da se upoznam sa procesom obrade tekstova različitog roda.Posle iskustva dobijenog u FasFaxu , duboko sam poznavao  tip elektornskoh sistema koji najčešće koriste obični ljudi.Kad se sve to zajedno složilo,dobilo se ono što je postalo kasnije osnova za razradu VisiCalc.“

Velika šansa za vođenje malog biznisa

 „Posle VisiCalca svet je shvatio  da personalni račuanr može izmeniti način ponašanja i delovanja biznisa,“izjavio je Hari Luis (Harry R. Lewis),profesor  Gordon mcKay .

 „Imajući skromne personalne računare, preduzeća su dobila mogućnost  da kontrolišu svoje podatke postepeno povećavajući  tu sposobnost.Tako se ukazala veoma velika šansa za vođenje malog biznisa,“zaključio je profesor  Hari Luis.

Bez obzira na to što se VisilCale već  bio pojavio na tržištu, tek nakon  što je Apple II konačno  svetu otvorio oči  od kakvog su značaja personalni kompjuteri, program je postao neosporna paradigma  u biznisu.

Predsednik Regan pravio budžet SAD po tablicama  VisilCalc

„Prvi put sam osetio da smo mi uradili „to „ kad je Wall Street Journal objavio redakcijski uvodnik o budžetu SAD u kojemu se govorilo da  po tabliacama VisiCalc predsednik Reagan pokušava da objasni  na koji način budžet treba da se uradi, “ seća se Briklin.

„ To je značilo da  su ljudi koji su se obratili  tabliacama  VisiCalc bili ustavri „finansijski „ ljudi.Oni su shvatili da je personalni kompjuter odista  instrument za  njihov biznis „.

Harvard -idelano mesto da ti u glavu dođe neka ideja

 Sumirajući sećanja na nastanak svog pronalsaka , Den Briklin ,izumitelj personalnog račuanra  , posebno nagalašava :

„Harvard mi je pomogao  da uvidim koliko  varijabilan i nestandardan  može biti realni  svet.

To je idealno mesto da bi u glavu došla neka ideja „.

 Odgovarjući na pitanje šta njegov izum čini osobenim, izumitelj Bruklin odgovara:“To je pre svega-sukcesivnost.DN, Excel,Google Docs.Svi oni nastavljaju tu liniju.

Videti rešelja  koja sam ja predložio i ono što sam započeo i produžiti tim putem...

Samo tako mašta može postati stvarnost.“