Dominik de Vilpen: Francuska se nalazi u ćorsokaku

U Jekaterinburgu, gradu-kandidatu za održavanje svetskog sajma EXPO-2020 održan je međunarodni simpozijum „Globalni razum“. Među njegovim učesnicima bio je bivši premijer Francuske Dominik de Vilpen koji je dao ekskluzivni intervju za „Glas Rusije“

Učestvovali ste u simpozijumu «Globalni razum» . Koje su, po Vašem mišljenju, prednosti i negativne strane globalizacije?

- Globalizacija je jedan od aspekata savremenog sveta, naša zajednička sudbina. Dugo vremena svet je bio podeljen na zone uticaja nekoliko velesila. Globalizacija je karika koja povezuje Evropu, zemlje u razvoju i SAD. Ona obuhvata sve kontinente. I ovaj fenomen se ispoljava u državnim i privatnim inicijativama koje svima nama pružaju šansu da ovu zajedničku sudbinu pretvorimo u kolektivno dobro u službi celog čovečanstva. Velika prednost globalizacije je sveopšta nada na mir, pravednost i razvoj. Dugo vremena su ova dobra bila namenjena malom delu stanovništva, pojedinim zemljama. Danas su otvorena za sve. Jedna od glavnih negativnih strana globalizacije jeste to što nas čini međusobno zavisnima. Postajemo ranjiviji. Kriza u Evropi utiče na zemlje u razvoju. Mehur na kineskom tržištu nekretnina održava se na ostali svet. Zato je potrebno da stvaramo stabilizacione instrumente globalizacije. Na primer, višestrane institucije koje bi svima omogućile da poštuju opšta pravila. Samo pod takvim uslovima će globalizacija biti od koristi građanima i omogućiće da se izbegnu rizici.

Jekaterinburg je kandidat za održavanje EKSPO-2020. Kakve su po Vašem mišljenju, šanse ovog ruskog grada da dobije pravo na održavanje Svetskog sajma?

- Mislim da Jekaterinburg ima mnogo prednosti i grad je izvanredan simbol za EKSPO. Šangaj je (za vreme EKSPO 2010) postavio sebi zadatak da pokaže azijsku budućnost sveta. A Jekterinburg je još jedan od simbola globalizacije, simbola pomirenja Istoka i Zapada, jer se grad nalazi na granici ova dva kontinenta. General de Gol je govorio o Evropi «od Atlantika do Urala». Jekaterinburg se nalazi u samom središtu Urala. To je industrijski megapolis, koji pokazuje kako se u Rusiji ostvaruje zadatak razvoja velikih gradova uz pažljiv odnos prema zaštiti čovekove okoline i problemima stanovništva. Mislim da je to vrlo upečatljiv simbol i da Jekaterinburg ima šanse da pobedi na konkursu za održavanje Svetskog sajma.

Francuska tradicionalno igra važnu ulogu u politici na Bliskom istoku. Zar Vam se ne čini da je dijalog u vezi sa Sirijom dospeo u ćorsokak?

- Zaista mislim da smo dospeli u ćorsokak u sirijskoj krizi i svetska zajednica sad pokazuje svoju nemoć po ovom pitanju. Da bi se shvatilo zašto se to desilo treba shvatiti istorijski kontekst. Za vreme libijske krize Rusija, Kina i druge zemlje međunarodne zajednice su smatrale da su zemlje Zapada prekoračile svoja ovlašćenja u vezi s rezolucijom UN o Libiji. Ove zemlje su mislile da je međunarodna zajednica od mandata koji štiti stanovništvo u Libiji prešla na promenu libijskog režima. Rusija je stekla utisak da je varaju i mislim da iz toga treba da izvučemo lekciju.

Nažalost, postoji i druga strana ćorsokaka u kojem se sad nalazimo. Na samom početku sirijske krize, kad je između Rusije, Evrope i SAD trebalo da bude uspostavljen konstruktivan dijalog, naše zemlje nisu imale dovoljno uobrazilje i odlučnosti. Mislim da time treba ponovo da se bavimo, zato što je nastavak oružanog konflikta prava tragedija i za Siriju i za čitav region. Preko 100.000 života je izgubljeno u Siriji, to je neprihvatljivo.

Kako izaći iz ove situacije? Mislim da treba da se pomirimo s tim da je bespogovorna obustava vatre koja vodi ka pregovorima bez preliminarnih uslova jedini put za izlazak iz krize. Danas su mnoge evropske zemlje spremne da vode pregovore, ali pod uslovom smene režima u Siriji.Čini mi se da nikakvi uslovi ne mogu prethoditi početku pregovora. Treba pristati na dijalog s jedinim ciljem – da se obustave borbena dejstva. Tek onda politički pregovori mogu da pomognu da se nešto promeni. Rusija, evropske zemlje i međunarodna zajednica treba da priznaju da je obustavljanje borbenih dejstava bolje nego ništa, inače rat može da se otegne.

Da li ćete učestvovati na predsedničkim izborima 2017. godine u Francuskoj? Koliko partija koju ste osnovali može da postane dostojan konkurent drugim političkim pokretima?

- Nažalost, Francuska je sad u ozbiljnom ćorsokaku zbog problema koji se sve više sakupljaju i nesposobnosti političkih partija da preduzmu adekvatne uzvratne mere. Radi se o borbi s nezaposlenošću, siromaštvom i o sposobnosti da se zemlji da budućnost uz sprovođenje potrebnih reformi. Na primer, kako modernizovati francusku ekonomiju i učiniti zemlju konkurentnijom? Kako mere koje preduzima evropska zajednica mogu pomoći napretku zemlje?

Ubeđen sam da ni desničarske, ni levičarske stranke nisu u stanju da pronađu put za rešavanje problema. Treba uključiti uobrazilju i štedrost. Treba da prevaziđemo granice tradicionalnih političkih okvira. To je bila moja ambicija svih ovih godina i želim da se do 2017. godine pojavi mogućnost za promenu političkog kursa. «Tradicionalna» politika je iscrpela svoje resurse i mi treba da stvaramo novo, da tražimo izlaz iz ove situacije. Evo zadataka na kojima planiram da radim narednih godina.


Evgenije Zagrebnov,