„Muslimanska braća“ su rodonačelnici političkog islama

Nakon svrgavanja predsednika Muhameda Mursija Egipat je zapljusnuo talas hapšenja rukovodilaca pokreta „Muslimanska braća“. Istovremeno su vojna lica obećala da će „Braća“ moći da učestvuju u formiranju buduće vlade. Međutim, predstavnici pokreta su odbacili ovaj predlog. Ali, udruženje „Muslimanska braća“ ne deluje samo u Egiptu. Stručnjaci „Glasa Rusije“ govore o ciljevima ove strukture i njenim perspektivama.

Pre godinu dana Muhamed Mursi se kandidovao na dužnost predsednika Egipta kao kandidat pokreta „Muslimanska braća“. Međutim, posle pobede na izborima Mursi ga je napustio iako je bio član organizacije 20 godina, pošto je obećao da će postati „predsednik svih Egipćana“. Bez obzira na to, stvarna veza između Mursija i „Muslimanske braće“ nikuda nije nestala. Zbog toga je posle njegovog nedavnog svrgavanja logično usledila serija hapšenja rukovodilaca „Muslimanske braće“. Ali, ovo za „Braću“ nije ništa novo. Organizacija je u Egiptu dugo godina bila zabranjena, podseća rukovodilac Peterburškog centra za proučavanje savremenog Bliskog istoka Gumer Isajev.

- Muslimanska braća su podržala egipatsku revoluciju 1952. godine, koju je izvršio Gamal Abdel Naser. Ali, kasnije su se posvađali, pošto su postale očigledne razlike između ideologije arapskih nacionalista i „Muslimanske braće“. Osim toga, Naser je počeo da gradi arapski socijalizam. Zbog toga su „Braća“ dugo vremena bila zabranjena u zemlji. I praktično su delovala ilegalno, a vlast ih je uvek cepala i pokušavala da ih dezorijentiše.

Organizacija „Muslimanska braća“ je nastala 1928. godine u Ismailiji. Pet godina kasnije su sedište premestili u Kairo. Osnivač „Mslimanske braće“ bio je Hasan al-Ban. Posle njegove smrti 1950. godine ulogu ideologa pokreta preuzeo je književnik i filozof Sejid al-Kutbu. Sama pojava „Muslimanske braće“ predstavljala je reakciju na raspad Otomanske imperije, koja je doživljena kao veliki poraz muslimanskog sveta. „Braća“ su se zalagala za jačanje uloge islama u društvu. Zahvaljujući tome, smatrali su, muslimanski svet će moći da se obnovi i da se vrati u vreme kad je kalifat bio središte nauke i kulture. Parole „Braće“ su se mnogima svidele. Pred kraj Drugog svetskog rata organizacija je brojala oko pola miliona ljudi. Danas strukture povezane s „Braćom“ deluju na celom Bliskom istoku, ističe Gumer Isajev:

- Uopšte, „Muslimanska braća“ su brend koji se od momenta svog osnivanja proširio po celom regionu. Sad „Muslimanska braća“ na ovaj ili onaj način deluju u Jordanu, partija „An-Nahda“ koja je pobedila u Tunisu takođe ima veze s „Muslimanskom braćom“. Ogrankom „Muslimanske braće“ može se smatrati palestinski pokret HAMAS. „Muslimanska braća“ su danas prisutna kao ideolozi, na primer, u različitim zemljama Persijskog zaliva. Recimo, u Kataru, koji se smatra pokroviteljem „Muslimanske braće“.

U svojoj istorijskoj domovini, u Egiptu, „Muslimanska braća“ su zabranjena posle neuspelog atentata na predsednika Nasera 1954. godine. Međutim, „Braća“ nisu prekinula svoju delatnost. S jedne strane, nastavljena je i politička borba. Istina, na izborima su do svrgavanja Hosnija Mubaraka mogli da učestvuju samo kao nezavisni kandidati. S druge strane, „Braća“ su razvila društvenu aktivnost širokih razmera koja je išla u prilog njihovoj popularnosti. Po mišljenju stručnjaka Instituta za Bliski istok, Sergeja Serjogičeva:

- Oni rade preko ogromne mreže društvenih organizacija. Glavni uspeh u Egiptu „Braći“ je donela upravo ova masovna društvena delatnost. Oni ljudima daju kredite, pomažu im da se školuju, da se zaposle. Imaju svoje bolnice, biblioteke itd. Imaju svoje kompanije, svoj biznis, njihovi prihodi dostižu milijarde dolara.

Iako „Muslimanska braća“ nisu bila u avangardi snaga koje su svrgle Mubarakov režim, upravo ona su dobila glavne dividende od ovoga. Nakon pobede „Braće“ na parlamentarnim izborima, a njihovog kandidata Mursija na predsedničkim, činilo se da su u Egiptu došli na kormilo za ozbiljno i na dugo vremena. Argument u prilog tome bio je i uspeh „Braće“ u drugim zemljama. Međutim, najnoviji događaji u Egiptu su pokazali da nije tako. A Egipat, koji je najveća arapska zemlja, uvek je predstavljao orijentir za svoje susede. Nije isključeno da će gledajući ono što se tamo dešava i uverivši se u nestabilnost pozicija „Muslimanske braće“ njihovi protivnici i konkurenti u drugim zemljama krenuti u napad.

Artem Kobzev,