Turizam prvi na udaru

MADRID - Staro je pravilo da, kad je kriza, ljudi najprije štede na onome što im nije apsolutno neophodno, poput godišnjih odmora na primjer - a to su ove godine, na sopstvenoj koži najviše iskusili španski hotelijeri i restorateri.
"Globalna kriza, začeta u Americi, stigla je i do Evrope... Ove godine smo to najviše osjetili mi, turistički poslenici u Španiji", izjavio je nacionalnoj televiziji TVE Domenek Boska, predsjednik Asocijacije turističkih organizacija Španije.
Turizam je u Španiji veoma važna privredna grana, jer u bruto domaćem proizvodu nacije učestvuje sa 15 odsto i zapošljava isto toliko ljudi. Kriza je došla baš u nezgodno vrijeme, jer je posustala španska privredna, naročito građevinski sektor, računala da će je, poput lokomotive, turizam izvući iz nevolje.
"Za gotovo pet decenija, koliko se bavim ovim poslom, nikada nisam vidio ovolike gubitke hotelijera i restoratera", vajka se Bioska.
Najveća hotelska grupacija Sol Melija (Melia), prijavila je pad profita u prvoj polovini godine za 41 odsto, a grupacija NH, koja okuplja takozvane biznis hotele, registrovala je gubitak u visini 20 odsto.
Istovremeno, na Kanarskim ostrvima i Balearima, prihod od turizma je opao za 12 odsto, a padaće i dalje, prema Bioskinoj ocjeni, zato što takve turističke destinacije imaju žestoku konkurenciju u mnogo manje prenatrpanoj i jevtinijoj Turskoj, a u poslednje vrijeme, i u Hrvatskoj.
Jedna od destinacija koje popuštaju jevftinijoj konkurenciji iz inostranstva je i Benalmadena, ljetovalište u blizini vrele Malage, grada na krajnjem jugu Španije.
Riječ je, u stvari, o ogromnom, 50-kilometarskom pojasu od Malage do Marbelje, uz mnoštvo divnih, pjeskovitih plaža i hotela izgrađenih u deceniji `70-ih, u vrijeme privrednog buma zemlje koja se tek bila izbavila višedecenijske fašističke diktature.
Plaže su, doduše i ovih ranih septembarskih dana pune, narocito u popodnevnim časovima, uprkos strahu koji je polovinom avgusta izazvala jedna bomba baskijske separatističke organizacije ETA.
Turisti se, međutim, trude da potroše što manje novca pa prolaze, ne osvrćući, pored radnje u neposrednoj blizini plaže, čiji vlasnik je Hami Bot, imigrant iz Indije.
"Ništa ne valja", izjavio je Bot Rojtersu. "Možda ću uspjeti da ovdje preživim bar još jednu godinu, a poslije ne znam šta ću - možda ću se vratiti u Indiju, jer tamo privreda doživljava procvat".
Slične nevolje imaju i restorateri zato što se sada turisti, poput Rafaela Nogalesa iz Madrida, radije odlučuju da sami sebi spreme nešto jevitno ili, pak, da kupe suvu hranu u prodavnicama nego da odu u restoran.
"Ne samo da ne idemo u restoran, nego smo i odmor skratili na pola", izjavio je Nogales, navodeći da i sam ima restoran u Madridu u kojem je ove godine, zbog poskupljlenja hrane, registrovao pad profita za 20 odsto.
Najbolje mušterije španskih hotelijera do sada su bili Britanci i Njemci, ali i oni dolaze u sve manjem broju. Britancima smeta jak evro, jer sada moraju da samo zbog nepovoljnog kursa troše 15 odsto više svojih funti nego lani, a Njemcima nije do zabave i odmora kao ranije zato što im plate već sedam godina stagniraju, a cijene galopiraju.
Ove godine, u Španiju je došlo osam odsto manje Britanaca i desetak odsto manje Njemaca.
Ipak, Španija je još uvek druga turistička sila Evrope, odmah iza neprikosnovene Francuske, zemlje koja turiste privlači ne samo ljepotom svojih morskih plaža, planina i jezera, već i snagom svoje kulture i bogatstvom svoje istorije.
Španiju je lani posjetilo ukupno 60 miliona turista, a gotovo polovina je bila iz Velike Britanije i Njemačke.
Kako će dalje ići - na to pitanje hotelijeri odgovaraju ne mnogo optimistički, sumnjičavo vrteći glavom.
"Ko zna šta nas još čeka", kaže Ramon Estrelja, generalni sekretar hotelske konfederacije CEHAT, dodajući da pred Španijom sada stoje mnogi izazovi.
"Sve se promijenilo... Potražnja je drugačija, ponuda takođe, a tu je i fenomen ponuda tipa `last minute` preko interneta. Ovo poslednje je radikalno promijenilo posao marketinga", kaže Estrelja.
"Da bismo se izvukli iz nevolje", dodaje, "i da bismo nastavili da pobjeđujemo u konkurenciji suparničkih, jevtinijih ponuda, moraćemo da uložimo ogroman napor i da ispoljimo mnogo maštovitosti".