Budućnost pripada elektromobilu

Prva testiranja elektrokrosovera obavljena su na automobilskom poligonu u blizini grada Dmitrova. Novinari ne samo da su prvi put mogli iz blizine da vide „filovanje“ automobila, već i da ga testiraju na brzinskoj trasi i na trasi za pokazivanje veštine. Među prvima koji je isprobao zagonetni „jo-koncept“ bio je i „Glas Rusije“.

Naizgled, ništa neobično. Ispočetka se čini da se automobil poput ovog prilično često može videti na putevima Rusije. Istina, odmah pada u oči dvobojna karoserija koja apsorbuje sunčeve zrake i slovo „jo“ na točkovima i braniku. Ali, čim čovek sedne za volan jasno mu je da je to automobil budućnosti, u izvesnoj meri automobil snova. Udobno sedište s regulacijom koje kao da nežno grli vozača, mek, ne preterano širok i ne preterano uzak volan, prilagođen kako za žensku, tako i za mušku ruku, puno prostora. Na prednjoj tabli ništa suvišno – samo dva senzorska ekrana od kojih se jedan skida. A sve što je potrebno za upravljanje – prebacivanje brzina, upravljanje brisačima, farovima i ostalim, uključujući audio i video sisteme, nalazi se na volanu. Istina, dugme za zaustavljanje je postavljeno zasebno, praktično ispod volana. A potpuno isključivanje jo-mobila se može izvršiti jednim tač-pritiskom. Specijalno crveno dugme se nalazi između prednjih sedišta. Zasad je to samo prototip prvog ruskog jo-automobila, na čijem projektu se radi od 2010. godine i koji je započet od nule, ističe generalni direktor „jo-auto“ Andrej Ginzburg.

- Misija naše kompanije je bila i ostaje da postanemo prvi ruski proizvođač hibridnog automobila pod trgovinskom markom „jo“. Ono što predstavljamo danas jeste prva generacija jo-mobila, prototip buduće serijske proizvodnje. Planiramo da napravimo još minimum dve generacije prototipova i tek posle toga će se pojaviti vozila koja će biti dobiti sertifikate. Proizvod je nov i treba da se obave mnoga ispitivanja.

Dok će o spoljašnjem izgledu vozila proizvođači još razmišljati – „filovanje“ će u slučaju da ispitivanja budu uspešna – ostati bez promena. Jedan od ključnih postulata „jo“ projekta je – motor unutrašnjeg sagorevanja na više vrsta goriva. Koristeći u konstrukciji jo-mobila motor na dve vrste goriva (prirodni gas/benzin) inženjeri kompanije se pre svega orijentišu na prirodni gas – metan. On sa vremenom treba da postane osnovna vrsta goriva jo-mobila. Ova specifičnost konstrukcije će omogućiti rešavanje velikog broja ekonomskih i ekoloških zadataka. Još jedna osobenost jo-krosovera jeste postojanje dva metahotronska modula, nastavlja Andrej Ginzburg.

- To je agregat koji sadrži elektroniku upravljanja, elektromotor i mehanički reduktor. Ovi moduli su identični i ugrađeni su na prednjem i zadnjem trapu. Zato naš automobil ima stalni potpuni pogon, kojim upravlja elektronika, a odnos između momenta obrtaja može biti kako 100 prema 0, tako i 50 prema 50. Osnovni akumulator energije za nas je superkondenzator. On se nalazi ispod dna automobila. Veoma je mali po količini energetskih rezervi. Vozilo samo na njemu može da pređe od jednog do dva kilometra. Ipak, u gradu, uz kretanje u zastoju, on omogućava vrlo efikasno kočenje, praktično bez korišćenja kočionog hidrauličkog sistema. To štedi gorivo.

Uzgred rečeno, po tvrdnji proizvođača, superkondenzatori stabilno rade u temperaturnom dijapazonu od -45 do +60 Celzijusovih stepeni, a sistem upravljanja je otporan i na najsurovije klimatske uslove. Bez obzira na to što jo-koncept zasad ima prilično malu zapreminu motora – svega 1,4 litra, u startu od nule krosover ne zaostaje za svojom jačom sabraćom. Dovoljno je pritisnuti gas do daske i senzorska tabla će pokazati brzinu od skoro 50 kilometara na sat. Brzinu od 100 kilometara na sat jo-novitet dostiže za 12 sekundi. Istina, maksimalna brzina automobila zasad može razočarati „šumahere“ – svega 130 kilometara na sat. Zato se automobil uvek može naći – u njemu je predviđena podrška dva najrazvijenija sistema satelitske navigacije – GLONAS i GPS, nastavlja Andrej Ginzburg.

- Imamo vrlo razvijen sistem za vezu. Imamo internet, vezu sa servisnim centrom, dijagnostiku na daljinsko upravljanje. Postoje i multimedijske funkcije spojene s mobilnim telefonom i preko blututa, i preko govorne veze. A sistem GLONAS osim navigacije u slučaju nesreće omogućava rad erbegova ili mogućnost manuelnog pozivanja hitne pomoći.

O jo-krosoveru se može pričati bez kraja i konca. Previše je ideja koje su u njih utkali proizvođači. A da li će uspeti da ih realizuju, biće jasno najranije 2015. godine. Upravo tada je planirana proizvodnja prvog jo-mobila iz serije od 20 hiljada. A organizovanje proizvodnje u većim razmerama do 40 hiljada godišnje planirano je tek do 2018. godine.

Milena Faustova,