Edvard Snouden čovek bez pasoša

Sudbina čoveka, koji je raskrinkao tajne američkih obaveštajnih resora, Edvarda Snoudena i dalje nije određena. Dve nedelje se izbeglica CIA nalazio u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma Šeremetjevo, pokušavajući da dobije azil u nekoj zemlji, te iz sićušne sobe kapsulnog hotela širio transkontinentalne skandale.

Edvardu Snoudenu je dojadilo da se nalazi u zatvorenom prostoru. Početkom nedelje je on poslao upite o pružanju azila u dvadesetak zemalja. Predsednik Rusije Vladimir Putin jedan od prvih se pozitivno odazvao na molbu, ali je stavio Snoudenu uslov.

- Ako poželi da ostane ovde, postoji uslov: on mora da obustavi svoj rad, usmeren na to da bi škodio našim američkim partnerima, mada je čudno, što se to čuje od mene. Međutim, s obzirom na to, što se on (Snouden) oseća zaštitnikom prava i borcem za ljudska prava, on, sudeći po svemu, ne namerava da obustavi taj rad. Zato on mora da izabere za sebe odgovarajuću zemlju i pređe tamo.

I Snouden smatra da Rusija nije najbolja za njega varijanta, te je nastavio traženje azila.

U međuvremenu se u Moskvi održavao Forum zemalja-izvoznika gasa. Među učesnicima su bili lideri Irana, Venesuele, Bolivije, koji nisu servilni prema SAD-u. Kada su novinari zamolili za komentar u vezi sa situacijom oko Snoudena, predsednik Bolivije Evo Morales je izjavio da je spreman da razmotri molbu Amerikanca. Taj odgovor zamalo ga nije koštao života. Kada je predsednik Bolivije otišao iz Moskve, i to sa aerodroma Vnukovo, a ne Šeremetjevo, gde se nalazi Snouden, neočekivano su Francuska i Portugalija zabranili mu da koristi njihov vazdušni prostor, a Španija je povukla dozvolu da sleti na Kanarskim ostrvima radi punjenja aviona gorivom. Vlasti tih zemalja su pretpostavile da je u predsedničkom avionu mogao da se ilegalno nalazi odbegli američki špijun. Između ostalog, on je pokazao Evropljanima, kako njihov saveznik i partner po NATO-u SAD tajno prati građane EU i prisluškuje telefonske razgovore lidera EU. Na toj pozadini zemlje EU su zatvorile svoje nebo za čoveka, koji je teoretski mogao da pomogne Snoudenu, - negoduje poslanik Francuske u Evroparlamentu Brino Golniš.

- Nažalost, stav naše vlade prema SAD-u je stav servilnosti. Jedino reagovanje na informacije o prisluškivanju je molba Franucuske da se odlože za dve nedelje pregovori o slobodnoj trgovini. Ošamućen sam stanjem zavisnosti, u kojem se nalazimo prema SAD-u. Tim pre me ošamućuje, što je Francuska zabranila let nad teritorijom svoje zemlje avionu bolivijskog predsednika Moralesa. Nalazim da je to za moju zemlju pravo beščašće.

Vanredno sletanje je Moralesu pružio Beč. Gostoljubivost Austrijanaca predsednik Bolivije je morao da koristi više od 12 sati – dok austrijski predstavnik nije posetio predsednički avion, te je ubedio Madrid da ilegalnih putnika tamo nema. Zatim su evropske zemlje morale da objašnjavaju incident s avionom predsednika Bolivije. Preduzete mere su bile reagovanje na saopštenje da se Snouden «tačno» nalazi u avionu, objasnio je u petak šef MIP Španije Hose Manuel Garsija-Margaljo. On je odbio da precizira ko je pružio takve podatke. Na pitanje da li je Španija dobila informacije od SAD, Garsija-Margaljo je odgovorio da je to tajna istrage.

Za američke specijalne resore je incident s avionom Moralesa je još jedan fijasko, ističe politikolog Sergej Mihejev.

- To je fijasko i američkih specijalnih resora, i čitavog sistema upravljanja, i inače čitave američke spoljne politike. Oni su besni. Snouden im je potreban da bi organizovali demonstracioni proces, da ne bi se drugi usudili za tako nešto. Ne uspevaju, zato počinju da greše. Taj slučaj je još jedna greška. Snouden nije bio u avionu. Oni su se još jednom obrukali pred čitavim svetom.

Latinoameričke zemlje su radi solidarnosti s Moralemom burno reagovale na taj slučaj. One su zatražile od Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da pruži ocenu tog incidenta.

U međuvremenu Edvard Snouden šalje u različite zemlje upite o pružanju mu azila. Kada sve bude usklađeno, ništa neće smetati Snoudenu da napusti Šeremetjevo, smatra advokat Janis Jukša.

- On ima pasoš, druga je stvar, što on ne važi. Međutim, to je dokument, koji ga legitimiše, odnosno, potvđuje njegovu ličnost. Dakle, upoređenje sa fotografijom i drugim podacima može da potvrdi da je to on. Inače, pružajući azil izbeglicama, mnoge zemlje to čine bez ikakvih dokumenata. Snouden ima mnogo pravnih dokumenata. Status mu je neobičan, jer poništivši pasoš, SAD ipak ne mogu da mu oduzmu državljanstvo. Dakle, on je državljanin te zemlje. Međutim, ne želi da se tamo vrati. Nalazeći se u tranzitnoj zoni, Snouden faktički nije ušao na teritoriju neke zemlje.

Sada su principijelni pristanak da prime Snoudena su dale Venesuela i Nikaragva.

Bivši pripadnik CIA Edvard Snouden je bežao u Hongkong u maju, posle toga je objavio informacije o tajnim operacijama specijalnih resora SAD u praćenju na Internetu građana čitavog sveta. Kasnije se saznalo da su američki specijalni resori prisluškivali 38 stranih ambasada i doplomatskih misija, uključujući svoje saveznike po NATO-u. 23. juna je Snouden stigao u Moskvu. SAD insistiraju na njegovoj ekstradiciji.

Natalija Kovaljenko,