Penzijske muke zagrebačkog Čačanina

Protekle „društvene promene”, kako se na prostoru nekadašnje Jugoslavije eufemistički naziva njeno rasturanje u krvavom građanskom ratu, posebno teško su pogodile penzionere u svim njenim novonastalim delovima – od urušavanja dotadašnjeg standarda zbog uništavanja privrede, otimanja novca iz penzijskih fondova za potrebe ratovanja zbog čega su penzije dodatno smanjivane, pa do silnih muka i hodanja po trnju da se preko novonastalih državnih granica ostvari to osnovno ljudsko pravo za vreme provedeno na radu u raznim delovima nestale Jugoslavije. U tom pogledu ni Jovan Perošević iz Zagreba nije neki izuzetak, iako je njegov slučaj sasvim specifičan. Greškom penzijskog fonda u Čačku on je 33 meseca (od oktobra 2003. do juna 2006) primao deo penzije iz Srbije veći nego što mu je za taj period pripadao, pa mu je stiglo rešenje da taj deo mora da vrati što je sasvim u redu, osim činjenice da mu je izračunat dug maltene jednak iznosu koji je ukupno primio za taj period. Rate duga se redovno odbijaju svaki mesec od dela penzije koju dobija iz Srbije, a koliko je zaista ona trebala da bude u tom periodu još niko ne zna – ni on, a ni stručne službe u Čačku koje su trebale tu grešku i da raspletu u protekle dve godine. Jovan Perošević, inače, za današnje prilike ima solidnu penziju, jer posle punog radnog staža ostvarenog u Srbiji i Hrvatskoj (skoro pola-pola) i nekoliko godina u BiH ostvario ju je još 1996. godine, kada se za izračunavanje njene visine koristilo deset najbolje plaćenih godina. U početku je sve dobijao iz Srbije, a kada je najzad stupio na snagu međudržavni sporazum o socijalnom osiguranju između Srbije i Hrvatske (2003. godine) svaka zemlja je preuzela svoju obavezu za deo njegove penzije srazmeran učešću u ostvarenom radnom stažu na njenoj teritoriji, a iduće godine tome se pridružila i BiH, pa od tada penziju ostvaruje sa tri strane. Kao i mnogi koji su radili u raznim delovima jedne zemlje Jugoslavije i nisu ni sanjali da će na kraju penziju primati iz nekoliko novih država. Po nekakvoj inerciji iz Čačka (gde je i ostvario penziju, jer je tamo završio svoj ukupni radni vek) su nastavili da mu isplaćuju penzije po prvobitnom rešenju i posle stupanja na snagu sporazuma o socijalnom osiguranju s Hrvatskom, a to je trajalo 33 meseca dok se greška nije uočila. Razliku za taj period penzijski fond Srbije je naplatio od Hrvatske i BiH, a Peroševiću su „odrezali” da ima da vrati maltene koliko je za taj period ukupno primio. Kako je izračunao, a to su mu potvrdili i u Čačku, za ta 33 meseca ukupno je iz Srbije dobio 6.947 evra, a određeno mu je da mora da vrati 6.530 evra. Ukupna penzija iz Srbije i BiH za ta 33 meseca (za 16 godina i 8 meseci radnog staža ostvarenog u Srbiji i tri godine u BiH) mu je prema tome tačno 417 evra ili mesečno 12,5 evra, odnosno 1.028 dinara, što je naravno nemoguće. Kada mu je predočen takav odštetni zahtev uputio se na lice mesta, u PIO Čačak i isplatno odeljenje PIO Beograd, gde su se uhvatili za glavu i priznali grešku, obećali da će to brzo da se ispravi i on se zadovoljan vratio u Zagreb, gde je pre 30-ak godina zasnovao porodicu i mirno živeo sve do „društvenih promena” 1991. kada se privremeno sklonio u rodni Čačak i 1996. ostvario penziju. Ali, obećanje ... kako to već kaže ona stara narodna mudrost. Nastavili su da stižu gore opisani odbici i Jovan Perošević je krajem februara ove godine preko sina uputio pismo direktoru PIO Čačak, gde je greška i počinjena, u kojem ga podseća na obećanje, ali od tada do danas opet ništa. Niti mu javljaju kolika mu je u stvari pripadala penzija za ta 33 meseca, niti je ispravljena greška u odbijanju „preplaćene” penzije, a niti javljaju kada će to eventualno biti urađeno. „Nije problem da se dug mora vratiti, to je u redu, ali ne mogu da razumem da se očita greška, koju su i sami potvrdili, do danas nije mogla ispraviti, kao i da mi do danas još nije izračunata prava penzija za taj period. I na kraju, šta će biti s tim dugom u slučaju moje smrti?” – kaže nam Jovan Perošević razočaran takvim ponašanjem u penzijskom fondu njegovog rodnog grada.