Sa „Aeroflotom” u svet

Ako privatizuje Jat, ruska avio-kompanija namerava da centralnu i južnu Srbiju direktnim letovima poveže sa svetom.

Ako kroz predstojeću privatizaciju postane većinski vlasnik „Jat ervejza”, „Aeroflot” namerava da centralnu i južnu Srbiju direktnim letovima poveže sa Evropom. Ruski nacionalni avio-prevoznik je menadžmentu Jata predstavio plan po kome bi manji avioni, do 70 sedišta, putnike iz Niša, sa aerodroma „Lađevci” između Kraljeva i Čačka i „Ponikve” na Tari, nedaleko od Užica, prevozili ka većim gradovima širom Evrope. Osim toga,  „Aeroflot” bi nastojao da razvije i domaći avio-saobraćaj unutar naše zemlje, pri čemu bi „terminal 1” aerodroma „Nikola Tesla”, bio rezervisan samo za takve letove.

Prema izjavi Aleksandra Kaniševa, zamenika generalnog direktora „Aeroflota”, taj avio-prevoznik bi u Jat investirao oko 450 miliona dolara. Od toga sto miliona dolara za kupovinu nove flote, i još oko 350 miliona dolara za druge potrebe.

Suma od sto miliona dolara nije pomenuta slučajno, jer bi za taj novac Jat pod upravom „Aeroflota” kupio četiri ili pet manjih aviona, poput ATR-a, koji bi saobraćali iz Niša, sa „Lađevaca” i „Ponikava”. Ukoliko bi takav model saobraćaja bio uspešan, letove ka Evropi bi kasnije dobili i Vršac, Sombor i aerodrom kod Sjenice.

Deo preostalih sredstava, 350 miliona dolara, „Aeroflot” bi, kako se pretpostavlja, najverovatnije iskoristio za namirenje dugova Jata. Takođe, u slučaju da Rusi kupe „Jat ervejz”, postoji velika verovatnoća da „Aeroflot” reši problem oko ugovora sa „Erbasom”, od kojeg je naš nacionalni avio-prevoznik još 1998. godine naručio osam aviona tipa A-319. Naime, Rusija ima vlasnički udeo evropskoj vazduhoplovnoj industriji EADS, u čijem sastavu posluje i „Erbas”, koji je jednu od svojih fabrika preselio u ruski Irkutsk.

Osim toga, iz Moskve stižu vesti i da je moskovski aerodrom „Šeremetjevo” zainteresovan za privatizaciju aerodroma „Nikola Tesla”. Kako je to objasnio generalni direktor „Šeremetjeva” Mihail Vasilenko, ta vazdušna luka hoće da kupi beogradski aerodrom jer su i mnoge druge inostrane kompanije zainteresovane za kupovinu akcija „Nikole Tesle” kroz koji je prošle godine prošlo gotovo dva i po miliona putnika. Taj broj stalno raste, a očekuje se da će ukidanjem viznog režima za naše državljane avio-saobraćaj u Srbiji odmah porasti za najmanje polovinu od sadašnjeg.

Za učešće u privatizaciji Jata ozbiljno je zainteresovan i indijski nacionalni avioprevoznik, „Er Indija”. Ta kompanija je prvobitno nameravala da sa „Jat ervejzom” osnuje zajedničko preduzeće u kojem bi kapital iz Indije bili avioni, a sa naše strane piloti i vazduhoplovna prava. U tom slučaju „Jat ervejz” bi nastavio da postoji u sadašnjem obliku, jer bi zajednička kompanija sa „Er Indijom”, poslovala u potpunosti nezavisno.

Na taj način „Er Indija” je nameravala da dobije neograničen ulaz na evropsko tržište. Međutim, takav model partnerstva ne samo da ne bi rešio osnovne probleme Jata, već bi znatno ugrozio i postojeće pozicije našeg nacionalnog avio-prevoznika. U tom slučaju Jat bi u zajedničkoj kompaniji sa „Er Indijom” praktično dobio konkurenciju sa znatno mlađom, pouzdanijom i rentabilnijom flotom.

Ponuda za strateško partnerstvo datira s kraja prošle godine, a kako je u međuvremenu interesovanje za Jat izrazio i „Aeroflot”, iz Delhija je usledila najava da je i „Er Indija” zainteresovana za učešće u privatizaciji našeg nacionalnog avio-prevoznika.

Ako bi „Er Indija” postala većinski vlasnik Jata, na Aerodromu „Nikola Tesla” Indusi bi izgradili poseban terminal za putnike sa indijskog potkontinenta ka Evropi. „Er Indija” bi u tom slučaju na letovima ka Severnoj Americi usput sletala u Beograd da bi preuzimala putnike sa područja bivše Jugoslavije.