Početna stranica > Novosti
U svojim prvim osvrtima na premijeru ove Nađove koreo drame, ruski mediji i portali su podsetili svoje čitaoce da je“ Jožef Nađ rođen u bivšoj Jugoslaviji, školovao se u Bidimpešti da bi se zatim domogao Pariza u kojemu je učio umetnost pokreta. “
Njegov izraziti talenat izvire sa raskršća raznih kulturnih tradicija i dramatičnih napetosti snažnih linija i civilizacijskih vremenskih promena.
Ovako glase osnovne karakeristoke Jožefa Nađa, scenskog, stvaraoca svetskog ranaga, kako su ih videli ruski mediji i predstavili ih svojim čitaocima neposredno nakon njegove scenske igre Sho-bo-gen-zo premijerno izvdene na 11. Čehovfestu u pozorištu „ A. S Puškin „ festu u Moskvi.
Učitelj Dogen, utmeljivač japanskog zen –budizma kao inspiracija
U svojoj novoj plesnoj igri Nađ je izmislio plastiku i zvuk za jedan od najzagonetnijih i najprivlačnijih tekstova svetske duhovne kulture –„Tajanstveni pogled“ Učitelja Dogena, utemeljivača japanskog zen-budizma.
Za nađa je uvek predstavljao kreativni i duhovni izazov da osmišljava prevode na izražajni jezik tela čovekovog vrhunskih književnih i filosfskih svetova. Idealno je izmislio plastiku tela za takva književna dela kao što su Kafkin „Proces“, zatim za Bihnerovog „Vojceka „, za prozu Varlama Šalamova ili pak za Mandeljštamovu poeziju.
Izbeglički kamp ljudskih duša na strogo namenskoj plesnoj lokaciji
U tim scenskim naseobinama nastanjenim pokretima ljudskog tela, Nađ otkriva mračno očajanje i beznadežnost tekstova na osnovu kojih je otvorio i naselio „izbeglički kamp ljudskih duša na svojoj , strogo namenskoj „ plesnoj lokaciji“.
Na granici uništenja zvuokva i smisla, svet se ponovo stvara, jer život i nije ništa druga nego stvaralaštvo.
Jožef Nađ i Sesil Luaje svakim svojim pokretom stvarju rafinirani, a istovremeno i pun strasti plastični svet. Njegov muzičko-koreografski performans ne uspostavlja nikakav odnos prema reči, nego se pretvara u emoconalni analog filosofskih meditacija zen-budizma.
Izlazeći iz jednog rama i praveći drugi, nešto manji, Nađ i njegova strasno- poslušna partnerka, skrivaju se, čas oboje iščezavaju slivajući se sa crnom prazninom, oslobađajući tako prostor i ostavljajući ga za dijalog dva muzičara.
Miuzička zbrka se smenjuje sa igračkim numerama, pa tako kontrabas Žoela Lendra odgovara na plač saksofona Akoša Selevenia, Luaje sledi Nađa.
Žensko postaje surovo, muško –nežno;mekano postaje tvrdo, kako bi se rastvorilo u tami prostora, u beskonačnosti rađanja i smrti.
Nađ vojuje sa svojom koreografskom i teatarskom vezijom idealnog prevoda meditativnog sadržaja zen-budističkog teksta Učitelja Dogena, japanskog mislioca iz XIII veka.
Predstava počinje pojavom samuraja u viteškoj opremi, a tek posle izvesnog vreman gledoaci vide da je to žena. Zatim se uloge menjaju, pa se pojavljuje muškarac samuraj koji sa sobom vodi vitku Japanku, i onda šest puta dolazi do promene scene koja se ispunjava najrazličitijim sadržajima. Smenjuju se pokornost i nasilje, vlast i smirena poslušnost, i na kraju-sinergija-zajednički pokreti.
Možda je ta freska odveć meditativna da bi bila ples
Možda je, primećuju neki ruski kritičari u prvim osvrtima nakon premijere, ta freska odveć meditativna da bi se mogla nazvati plesom.
Prvi put se u Nađovom scenskom stvaralaštvu sretamo sa temom ljubavi, tom čudovišnom energijom koja pokušava da u praznini stvori punoću, počinjući od nasilja završava se smirenjem i trpeljivošću, agresivnost prerasta u nežnost.
Iz tih paradoksalnih suprotnosti, plastičnih i muzičkih formi, rađa se predstava koja traje tačno 50 minuta, taman onoliko koliko je bnlo neohodno Nađu da pevede zen-budostičke tekstove na jezik pokreta čovekovih i upodibi ih za izvođenje u svom plesnom teatru, zajključuju ruski mediji u svojim prvim osvrtima na predstavu Jožefa Nađa Sho –bo-gen-zo izvdenu na 11. Čehovfestu u Moskvi 20. juna.
Podsećamo da je proslavljeni koreograf mađarskog porekla, Jožef Nađ, rođen u Kanjiži, živi i radi u Francuskoj, dobro poznat i izuzetno uvažavan u Moksvi, budući da su dva njegova scenska ostvrenja dosad udostojena nagradama „Zlatna maska“ za najbolju stranu predstavu odigranu u Rusiji-„Ponoćnici „ 2001. i „“Vojcek „ dve godine kasnije.
Nađova premijera „Stvaranje „ na 9. Čehovfestu
Među premiejrama izvedenim na 9. Čehovfestu ( 2010. ) u Moskvi bila je Nađova predstava „Stvaranje“ kojoj je po mnogo čemu dato posebno mesto na tom forumu.
Nađ obično u daljini „otpleše“veze sa izvornim tekstovima
Veza Nađ-Čehov bi se s jedne strane mogla učiniti suviše proizvoljnom, imajući u vidu da ovaj franuski koreohgraf mađarskog porekla ne crpi tako često nadahnuće iz dramske literature. Ukoliko se, pak, ponekad i posluži dramskim tekstovima, on se od njih udaljaava i potpuno ih napušta čak i pre nego je i počeo da ih koristi, „otpleše „ ih u takvoj daljini, tako da se izvori mašte i ne naziru, pa su otuda neizbežna naknadna objašnjenja reditelja.
S druge, pak, strane, u scenskom stvralaštvu Jožefa Nađa prepoznatljiva je neka vrsta duboke melanholije, nekog neiskazanog skepticizma, i to ga čini srdnim sa klasikom ruske i svetske drame, Antonom Pavlovičem Čehovom.
Nađ-tipični marginalac u književnom smislu
U knjeiževnom smislu Nađ je tipični marginalac. On sam o tome kaže sledeće:
Ali, upravo baš takav prilaz pomaže koreografu da na sceni „odigra „ i najtananije nijanse književnog dela, kao izvornika.
Ona osećanja koja kod Čehova ostaju najčešće između redova, koja su skrivena u muzici jezika, kao što se pokazalo, najvernije se prenose na scenu pomoću igre plesčeve.
Za svoju plesnu igru „Stvaranje „ premijerno odigranu na 9. Čehovfestu 2010. u Moskvi, Nađ je koristio Čehovljevu jednočinku „Labudova pesma o „ostarelom glumcu Svetlovodovu koji ostaje noću posle predstave u praznom pozorištu, opraštajući se u suštini ne samo sa scenom, nego i sa životom.
On prvi put vidi pozorište bez ljudi, bez replika, koje su gledaoci u dvorani uvek željno iščekivali i bez drugih drugova po zanatu na sceni.
I odjednom, pred ostarelim glumcem iz Čehovljeve „Labudove pesme „ se otvara crna jama bezdnanica, poput groba u kojemu boravi sama smrt.
Glumčeva borba protiv smrtne pustoši je glavni smisao Nađove predstave „Stvaranje „
U pozorištu pritisnutom tamom, scena predstavlja prostor koji s jedne starne nije ničim popunjen, dok se s druge strane po njoj vrzmaju i prodiru u gledalište uspomene, senke, poluzaboravljene stare uloge.
Glumac može doživeti da se u život vrati prohujala epoha, da pabirči snoviđenja minulog doba, da ih materijalizuje, da ih ponovo ovaploti.
U predstavi „Stvaranje „ koja je nastala u saradnji Čehov festa, Thetre de la Ville de Paris i Nacionalnog koreografskog centra iz Orleana, čiji je Nađ osnivač, učestvuje 12 plesača i jedan glumac.
Nije teško pogoditi da su upravo Nađevi plesači ti koji svojom igrom prenose i emituju i osećanja prestarleog sluge scene, Čehovljevog Svetlovidova, iz jednočinke „Labudova pesma“.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Novo scensko delo Jožefa Nađ na Čehovfestu u Moskvi
KAD SE FRESKA PRELIJE U IGRU
U okviru 11. Festivala Čehova ( Čehovfesta ) koji se je počeo 19. maja i traje do 14. jula, a održava se pored Moskve i u regionima Rusije i Latvonije, Jožef Nađ je prikazo svoje novo scensko delo pod nazivom Sho-bo-gen-zo.
U svojim prvim osvrtima na premijeru ove Nađove koreo drame, ruski mediji i portali su podsetili svoje čitaoce da je“ Jožef Nađ rođen u bivšoj Jugoslaviji, školovao se u Bidimpešti da bi se zatim domogao Pariza u kojemu je učio umetnost pokreta. “
Njegov izraziti talenat izvire sa raskršća raznih kulturnih tradicija i dramatičnih napetosti snažnih linija i civilizacijskih vremenskih promena.
Melnaholični, uvek mistici sklon frncuski koreograf mađarskog porekla
Rat, raspad, otuđenje, usamljenost, iščeznuće, brisanje, pogibije i spasenje kroz Reč, stvaralaštvo-to bi bile teme melnholičnog, uvek mistici sklonog francuskog koreografa mađarskog porekla.
Ovako glase osnovne karakeristoke Jožefa Nađa, scenskog, stvaraoca svetskog ranaga, kako su ih videli ruski mediji i predstavili ih svojim čitaocima neposredno nakon njegove scenske igre Sho-bo-gen-zo premijerno izvdene na 11. Čehovfestu u pozorištu „ A. S Puškin „ festu u Moskvi.
Učitelj Dogen, utmeljivač japanskog zen –budizma kao inspiracija
U svojoj novoj plesnoj igri Nađ je izmislio plastiku i zvuk za jedan od najzagonetnijih i najprivlačnijih tekstova svetske duhovne kulture –„Tajanstveni pogled“ Učitelja Dogena, utemeljivača japanskog zen-budizma.
Za nađa je uvek predstavljao kreativni i duhovni izazov da osmišljava prevode na izražajni jezik tela čovekovog vrhunskih književnih i filosfskih svetova. Idealno je izmislio plastiku tela za takva književna dela kao što su Kafkin „Proces“, zatim za Bihnerovog „Vojceka „, za prozu Varlama Šalamova ili pak za Mandeljštamovu poeziju.
Izbeglički kamp ljudskih duša na strogo namenskoj plesnoj lokaciji
U tim scenskim naseobinama nastanjenim pokretima ljudskog tela, Nađ otkriva mračno očajanje i beznadežnost tekstova na osnovu kojih je otvorio i naselio „izbeglički kamp ljudskih duša na svojoj , strogo namenskoj „ plesnoj lokaciji“.
Sada je, pak, na plesnoj lokaciji podigao mirnu luku „Tajanstveni pogled „ Učitelja Dogena, preteče japanskog zen-budizma i nastanio u „plesnoj novogradljnji“ dva muzičara ( kontrabasistu i saksofonistu ), i naravno, dva plesača.
Na granici uništenja zvuokva i smisla, svet se ponovo stvara, jer život i nije ništa druga nego stvaralaštvo.
Jožef Nađ i Sesil Luaje svakim svojim pokretom stvarju rafinirani, a istovremeno i pun strasti plastični svet. Njegov muzičko-koreografski performans ne uspostavlja nikakav odnos prema reči, nego se pretvara u emoconalni analog filosofskih meditacija zen-budizma.
Izlazeći iz jednog rama i praveći drugi, nešto manji, Nađ i njegova strasno- poslušna partnerka, skrivaju se, čas oboje iščezavaju slivajući se sa crnom prazninom, oslobađajući tako prostor i ostavljajući ga za dijalog dva muzičara.
Miuzička zbrka se smenjuje sa igračkim numerama, pa tako kontrabas Žoela Lendra odgovara na plač saksofona Akoša Selevenia, Luaje sledi Nađa.
Rastvaranje u tami prostora, u beskonačnosti rađanja i smrti
Žensko postaje surovo, muško –nežno;mekano postaje tvrdo, kako bi se rastvorilo u tami prostora, u beskonačnosti rađanja i smrti.
Nađ vojuje sa svojom koreografskom i teatarskom vezijom idealnog prevoda meditativnog sadržaja zen-budističkog teksta Učitelja Dogena, japanskog mislioca iz XIII veka.
Predstava počinje pojavom samuraja u viteškoj opremi, a tek posle izvesnog vreman gledoaci vide da je to žena. Zatim se uloge menjaju, pa se pojavljuje muškarac samuraj koji sa sobom vodi vitku Japanku, i onda šest puta dolazi do promene scene koja se ispunjava najrazličitijim sadržajima. Smenjuju se pokornost i nasilje, vlast i smirena poslušnost, i na kraju-sinergija-zajednički pokreti.
Možda je ta freska odveć meditativna da bi bila ples
Možda je, primećuju neki ruski kritičari u prvim osvrtima nakon premijere, ta freska odveć meditativna da bi se mogla nazvati plesom.
Prvi put se u Nađovom scenskom stvaralaštvu sretamo sa temom ljubavi, tom čudovišnom energijom koja pokušava da u praznini stvori punoću, počinjući od nasilja završava se smirenjem i trpeljivošću, agresivnost prerasta u nežnost.
Iz tih paradoksalnih suprotnosti, plastičnih i muzičkih formi, rađa se predstava koja traje tačno 50 minuta, taman onoliko koliko je bnlo neohodno Nađu da pevede zen-budostičke tekstove na jezik pokreta čovekovih i upodibi ih za izvođenje u svom plesnom teatru, zajključuju ruski mediji u svojim prvim osvrtima na predstavu Jožefa Nađa Sho –bo-gen-zo izvdenu na 11. Čehovfestu u Moskvi 20. juna.
Veza Nađ-Čehov nije suviše proizvoljna, kako bi se u prvi mah moglo učiniti
Podsećamo da je proslavljeni koreograf mađarskog porekla, Jožef Nađ, rođen u Kanjiži, živi i radi u Francuskoj, dobro poznat i izuzetno uvažavan u Moksvi, budući da su dva njegova scenska ostvrenja dosad udostojena nagradama „Zlatna maska“ za najbolju stranu predstavu odigranu u Rusiji-„Ponoćnici „ 2001. i „“Vojcek „ dve godine kasnije.
Nađova premijera „Stvaranje „ na 9. Čehovfestu
Među premiejrama izvedenim na 9. Čehovfestu ( 2010. ) u Moskvi bila je Nađova predstava „Stvaranje“ kojoj je po mnogo čemu dato posebno mesto na tom forumu.
Nađ obično u daljini „otpleše“veze sa izvornim tekstovima
Veza Nađ-Čehov bi se s jedne strane mogla učiniti suviše proizvoljnom, imajući u vidu da ovaj franuski koreohgraf mađarskog porekla ne crpi tako često nadahnuće iz dramske literature. Ukoliko se, pak, ponekad i posluži dramskim tekstovima, on se od njih udaljaava i potpuno ih napušta čak i pre nego je i počeo da ih koristi, „otpleše „ ih u takvoj daljini, tako da se izvori mašte i ne naziru, pa su otuda neizbežna naknadna objašnjenja reditelja.
S druge, pak, strane, u scenskom stvralaštvu Jožefa Nađa prepoznatljiva je neka vrsta duboke melanholije, nekog neiskazanog skepticizma, i to ga čini srdnim sa klasikom ruske i svetske drame, Antonom Pavlovičem Čehovom.
Uostalom, Nađov rad na primarnim književnim izvorima nikad se ne svodi na prosto plesno prepričavanje događaja.
Nađ-tipični marginalac u književnom smislu
U knjeiževnom smislu Nađ je tipični marginalac. On sam o tome kaže sledeće:
“ Ja čitam praktično sve što je napisao autor koji me interesuje, a ništa ne propuštam da pročitam ni od onog što su drugi napisali o tom autoru. Volim da lutam po lavirintu snova i komentara i nikad ne pravim scensku adaptaciju konkretnog dela. “
Ali, upravo baš takav prilaz pomaže koreografu da na sceni „odigra „ i najtananije nijanse književnog dela, kao izvornika.
Ona osećanja koja kod Čehova ostaju najčešće između redova, koja su skrivena u muzici jezika, kao što se pokazalo, najvernije se prenose na scenu pomoću igre plesčeve.
Jer plesač ovde može da izrazi više i dublje nego glumac, a posebno, što je kod Čehova čest slučaj, o situacijama u koje je, da se tako izrazimo, ubrizgan dopunski teatralni smisao, kao što je, na primer, pozorište u pozorištu.
Za svoju plesnu igru „Stvaranje „ premijerno odigranu na 9. Čehovfestu 2010. u Moskvi, Nađ je koristio Čehovljevu jednočinku „Labudova pesma o „ostarelom glumcu Svetlovodovu koji ostaje noću posle predstave u praznom pozorištu, opraštajući se u suštini ne samo sa scenom, nego i sa životom.
On prvi put vidi pozorište bez ljudi, bez replika, koje su gledaoci u dvorani uvek željno iščekivali i bez drugih drugova po zanatu na sceni.
I odjednom, pred ostarelim glumcem iz Čehovljeve „Labudove pesme „ se otvara crna jama bezdnanica, poput groba u kojemu boravi sama smrt.
Glumčeva borba protiv smrtne pustoši je glavni smisao Nađove predstave „Stvaranje „
I upravo glumčeva borba protiv te smrtne pustoši je osnovni smisao Nađove predstave „Stvaranje „.
U pozorištu pritisnutom tamom, scena predstavlja prostor koji s jedne starne nije ničim popunjen, dok se s druge strane po njoj vrzmaju i prodiru u gledalište uspomene, senke, poluzaboravljene stare uloge.
Glumac može doživeti da se u život vrati prohujala epoha, da pabirči snoviđenja minulog doba, da ih materijalizuje, da ih ponovo ovaploti.
U predstavi „Stvaranje „ koja je nastala u saradnji Čehov festa, Thetre de la Ville de Paris i Nacionalnog koreografskog centra iz Orleana, čiji je Nađ osnivač, učestvuje 12 plesača i jedan glumac.
Nije teško pogoditi da su upravo Nađevi plesači ti koji svojom igrom prenose i emituju i osećanja prestarleog sluge scene, Čehovljevog Svetlovidova, iz jednočinke „Labudova pesma“.
Peredstava Jožefa Nađa „Srvaranje „ inače, premijerno je izvdena početkom jula 2010. na 9. Čehov festu u moskovkom pozorištu „Majstorska radionica Petra Fomenka„
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.
Piše: Julija Karasjuk
Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
