Srbski proizvođači na ruskom tržištu: uputstvo za osvajanje

Preko 20 srbskih proizvođača predstavilo je svoju produkciju u Moskvi. Prezentacija u ambasadi Srbije ličila je na pravi gozbeni ručak, jer bilo je svega – od mesnih delikatesa do voća i napitaka. A kako bi se sve to našlo na stolovima ruskih građana, srbskim privrednicima potrebni su poslovni partneri u traganju za kojima su stigli u prestonicu.

Kompanija Medino, kako bi ruskom kupcu život ipak bio sladak kao med, rešila je deluje na preticanje i već je razradila specijalni brend za rusko tržište – govori direktor Darko Mandić.

- To znači da smo mi osmislili brend za rusko tržište, koji se zove Šumadija i da našim potencijalnim kupcima nudimo mogućnost saradnje na polju izvoza našeg meda na rusko tržište. U Rusiji postoji tradicija konzumacije meda i verujem da ovo tržište može da prihvati naš proizvod iz Srbije.

Još nekoliko reči o slatkom životu. Kvalitet i ekološki čist proizvod nesumnjivi su aduti srpske produkcije, ipak samo na račun toga borba sa konkurentima ne može da se dobije. O glavnoj prednosti, režimu slobodne trgovine, govori Mira Radaković, predstavnik kompanije Ajs Krim Faktori iz Beograda.

- Kad se uvozi roba i kada nema još taj jedan namet u visini 10%-15%, proizvod je jeftiniji onome ko ga uvozi i znači da je kao takav apsolutno konkurentniji u odnosu na sličan proizvod koji je opterećen tim dažbinama.

Rusko tržište je ogromno i ponekad teško ga je dostići, pri tome u bukvalnom smislu. I to treba da uzima u obzir srbski biznis. Govori Svetlana Bogdanov, predstavnik AD Banat, koji isporučuje mesne prerađevine:

- Pitanje je upravo vrlo jednostavno: zbog količina. Mi imamo veliku fabriku koncipiranu za veliki rad i nama su potrebne te velike količine, da bismo bili rentabilni. Jedina prepreka za nas je trenutno prevoz koji nije dozvoljen preko EU, tako da nam ostaje jedino taj vodeni put.

Nekoliko srbskih kompanija odjednom dovezlo je u Rusiju vino. Na runetu ljudi koji imaju veze sa isporukama priznaju. Ukus srbskog vina je odličan, a prodaja za sada mizerna. Zašto se to dešava razmišlja predstavnik vinare Radovanović Rade Živanović.

- Mislim da Srbija nije poznata dovoljno u Rusiji. Možda Srbija jeste, ali njena vina nisu. Jasno je da ono što se prodaje bez reklame, to su francuska, italijanska vina.... Zato smo doneli naša vina da ljudi probaju, bar oni koji odlučuju šta će se da se prodaje.

Miloš Milošević, direktor PIK Južni Banat, deset godina vozi u Rusiju voće i spreman je da iznese iskustvo – sa kakvim iluzijama ovde nikako ne treba dolaziti.

- Kada ljudi dolaze iz Srbije, misle da je ovo Bogom dato tržište i da će postići ogromne cene. Ali, to nije tako. Jeste da nemamo carinske dažbine, ali je opterećna cenom prevoza, papirima, marža u samoj Rusiji- onda dođete u situaciju da niste konkurentni ili da nemate dovoljno kvalitetan proizvod. Savet je srbskim privrednicima da malo posmatraju ili prouče rusko tržište.

Prezentaciji su prisustvovali i visoki gosti iz srbskog ministarstva trgovine i Privredne komore, kao i ruskog ministarstva poljoprivrede, čiji je zamenik ministra Aleksandar Černogorov, podsetio privrednike da Rusija nisu samo Moskva i Sankt-Peterbug i pozvao ih da osvajaju regione. A državni sekretar ministarstva za unutrašnju i spoljnu trgovinu Stevan Nikčević je rekao za Glas Rusije da projekat izgradnje u Podmoskovlju distributivnog centra za srpsku robu koji je izvesno vreme bio u zamrznutom stanju, strane planiraju da dovedu do logičnog završetka.

- Cenimo da je otvaranje distributivnog centra u značajnoj meri promovisati srpske proizvode, ali i srpsku proizvodnju, ne samo u oblasti agrara, nego i u nekim drugim sektorima i drugim industrijama. Kao i da će ruskom tržištu, koje je sa pravom zahtevno i insistira na strogim standardima, približiti srpsku robu. Pošto mnoge naše kompanije mogu da zadovolje sve te standarde, uveren sam da je potrebna samo pravilna prezentacija i da će ta prisutnost na ruskom tržištu kroz takav jedan distibutivni centar značajno unaprediti našu ukupnu ekonomsku saradnju i trgovinsku razmenu. Ono što nedostaje našoj saradnji je jedan širi spektar roba koje bi trebalo da budu predmet razmene- osim energenata kada je u pitanju ruski izvoz u Srbiju i prevashodno agrar, kada je u pitanju srbski izvoz u Rusiju. Moraju se identifikovati projekti za investicije - gde leži veliki prostor za unapređenje saradnje.

Timur Blohin,