Supermenov mineral iz Srbije

U međuvremenu, rad dr Stenlija "Jadarit - nova vrsta minerala iz Jadarskog basena u Srbiji" objavljen je u "Evropskom minerološkom žurnalu", a istraživački rad dr Vitfild, dr La Paža i drugih autora u naučnom časopisu "Akta kristalografika".


Mineral jadarit, pronađen u Srbiji, svetsku slavu stekao je kada je britanski naučnik Kris Stenli nedavno objavio da se, osim nedostatka fluora i radioaktivnosti, jadarit ne razlikuje od fiktivnog kriptonita iz filma "Povratak supermena", jedine supstance pred kojom je taj super-heroj nemoćan.

Jadarit bi, međutim, čamio u naučnoj anonimnosti da mu strukturne tajne nisu razotkrili i "supermenovsku" dimenziju potvrdili dr Pamela Vitfild i dr Ivon La Paž, naučnici kanadskog Instituta za hemijske procese i tehnologiju ljudske okoline (ICPET). Taj institut je u sastavu najveće i najcenjenije kanadske naučno-istraživačke ustanove, Nacionalnog istraživačkog centra (NRC) u Otavi. Kanadski naučnicci prvi put iznose detalje postupka presudnog za priznavanje jadarita kao nove vrste minerala.

Još u julu prošle godine, uzorak novootkrivenog minerala upućen je u NRC, na laboratorijski sto Vitfildove. Ona je beli zrnasti prah ispitivala novim i skupim nemačkim instrumentom, Bruker difraktometrom D8. Za razliku od uređaja prethodnih generacija kod kojih se podaci prikupljaju odbijanjem iks-zraka sa površine ispitivanog materijala, ovde je reč o prodoru tih zraka kroz samu supstancu.

U analizi se potom, vrlo složenim softverom "Topaz" upoređuju hiljade postojećih, naučno verifikovanih strukturnih kombinacija. Struktura jadarita nije se poklopila ni sa jednom poznatom, pa je zato registrovan kao novi mineral.

"Naučniku je pomalo dosadno da gleda u praškastu masu jadarita", kaže Pamela Vitfild. "Međutim, njegova kristalna struktura sa višedimenzionalnim ravnima (prizme, piramide i slične figure) je nova, jedinstvena i privlačna".

Sa ispitivanjem jadarita bio je upoznat samo najuži krug uključenih naučnika. Za konačnu potvrdu osobene strukture jadarita dragoceno je bilo uključivanje dr Ivona La Paža, istaknutog kanadskog inženjerskog fizičara koji tri decenije radi u Nacionalnom istraživačkom centru gde je nagrađivan za izuzetna naučna dostignuća.

Njegov zadatak bio je da pokaže da eksperimentalni nalazi koleginice Vitfild zadovoljavaju Šredingerovu jednačinu, matematičko "sveto trojstvo" savremene kvantne mehanike, fizike i hemije. La Paž ističe zadovoljstvo što čovek, i u slučaju jadarita, razrešava zagonetke prirode. Podudarnost jadarita i kriptonita smatra "slučajnošću životnog veka".

S osmehom dodaje da je njegov sin ponosno zaključio: "Najzad ću prijateljima moći da kažem da je moj tata jači od njihovih očeva zato što je sad jači i od Supermena"!

Pamela Vifild takođe veruje da će bilo šta ubuduće da uradi to za njenog nećaka biti u senci priče o 'supermenovskom' jadaritu. Na pitanje da li bi, ako bi bili pozvani, posetili Srbiju i ucestvovali na nekom mogućem naučnom skupu čija bi tema bio i jadarit, kanadski naučnici su odgovorili potvrdno.

U međuvremenu, rad dr Stenlija "Jadarit - nova vrsta minerala iz Jadarskog basena u Srbiji" objavljen je u "Evropskom minerološkom žurnalu", a istraživački rad dr Vitfild, dr La Paža i drugih autora u naučnom časopisu "Akta kristalografika". Među onima kojima je u tom radu odato priznanje su i geolozi koji su inicirali istraživanja u Jadarskom basenu - Vladimir Stojanović, Vladisav Erić i Nenad Grubin. Početkom juna Pamela Vitfild predstaviće i "braniti" jadarit na naučnom skupu u nemačkom gradu Karlsrue.
Beta


Pčelama protiv mina

Na zagrebačkom univerzitetu u toku je razvijanje nove tehnologije po ideji profesora Nikole Kezića za otkrivanje neeksplodiranih mina čije su glavno sredstvo - pčele.

"Počeli smo da radimo na ovom projektu jer su naši građani izloženi visokoj opasnosti od mina. Srećom, imamo vrlo dugu tradiciju držanja pčela i pravljenja meda. Našim rješenjem koristimo ono što već imamo” rekao je profesor Kezić.

BBC je objavio da se na više od 1000 kvadratnih kilometara u Hrvatskoj još nalazi 250.000 mina od kojih je od 1998. poginulo više od 100 ljudi. Ideja Kezića prvenstveno se odnosi na pronalaženje eksplozivnih sredstava koja su možda propustili da uklone deminerski timovi. Obuka pčela obavlja se u velikom šatoru ispred zagrebačkog Agronomskog fakulteta - oko šatora je postavljeno nekoliko hranilišta za pčele, no samo neka od njih uistinu sadržavaju hranu.

Jedino oko njih stavljene su i eksplozivne kemikalije. Naime, želi se da pčele, koje imaju vrlo jak osećaj njuha, počnu da povezuju miris eksploziva s mirisom hrane. Do sada se ovo pokazalo uspešnim.

"Naš ovogodišnji cilj je povećati osjetljivost pčela na miris TNT", rekao je Kezić koji ipak upozorava da treba da prođe još puno vremena pe nego što se uvere da je sistem siguran za uporabu.

Kad se novi lovci na mine pokažu uspešni, pčele će se koristi na područjima koja su već deminirana. Let pčela biće praćen kamerom osetljivom na topotu. Ako se pčele počnu skupljati na delu terena gđe ranije nisu otkrivene mine, to će biti upozorenje pirotehničarima da provere nisu li slučajno propustili neku minu.

Inače, životinje širom sveta pomažu ljudima u borbi protiv zaostalih mina. U nekoliko afričkih zemalja mine otkrivaju veliki gambijski pacovi, koji su poput pčela, naučeni da povezuju miris hrane s TNT. Policija već niz godina koristi pseći superosjetljivi njuh za pronalazak eksploziva, ali za razliku od pacova i pčela, psi su dovoljno teški da mogu da aktiviraju mine.
Fonet