Kosovo i Metohija u kasi Ahtisarija

Početkom jula 2007. godine dnevni list Fokus iz Banjaluke objavio je da je generalni sekretar UN Ban-Đi mun dobio izveštaj od Nemačke obaveštajne službe (BND) da je na Ahtisarijev privatni račun uplaćen iznos od dva miliona evra, čemu su prethodile uplate oko 40 miliona evra

Podsetiću, svojevremena novinska vest da je specijalni izaslanik za Kosovo i Metohiju, bivši predsednik Finske Marti Ahtisari (1937), od albanskog rukovodstva dobio 40 plus dva miliona evra za predlog da ova srpska pokrajina postane albanska nezavisna država, u Srbiji nije primljena sa nekim posebnim iznenađenjem. Valjda, pre svega zato što se, na osnovu dosadašnjeg iskustva, ništa bolje i ne očekuje od kojekakvih šetača po zemljama bivše Jugoslavije, tzv. predstavnika „brižne“ međunarodne zajednice, zaduženih za uvođenje tzv. novog svetskog poretka, tj. navodne demokratije.

Utoliko pre, pitanje - zašto je politički vrh Srbije ignorisao ovu aferu, podrazumeva osnovanu sumnju u čast i odgovornost aktuelnih zvaničnih predstavnika srpskog naroda!


Šta su zapazili agenti BND

Početkom jula 2007. godine dnevni list Fokus iz Banjaluke (Republika Srpska) objavio je da je generalni sekretar UN Ban-Đi mun dobio izveštaj od Nemačke obaveštajne službe (BND) da je na Ahtisarijev privatni račun uplaćen iznos od dva miliona evra, čemu su prethodile uplate oko 40 miliona evra! Prema Fokusu, agenti ove obaveštajne službe bili su upućeni od strane nemačke vlade „da deo svoga obaveštajnog aparata stave u službu UN, po nalogu i molbi generalnog sekretara, koji je dobio neke informacije o korupciji specijalnog izaslanika za Kosovo Martija Ahtisarija“. Oni su „otkrili jasnu i učestalu vezu i komunikaciju između vodećih ljudi albanske mafije, njihovih posrednika i Ahtisarija“, koja se obavlja sa telefona najbogatijeg Albanca na svetu (po aferi sa Jeljcinom poznatog i u Rusiji), Bedžeta Pacolija.

Agenti BND zapazili su da je 12. februara 2007. godine u 6 sati i 23 minuta džip, registarskih oznaka koji pripada albanskoj vladi, stigao pred zgradu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija. U njemu su se dovezla dva čoveka sa dva kofera srebrne boje, za koje je kasnije, iz izvora u zgradi utvrđeno da su bili puni novca i da su predati bivšem finskom predsedniku!

I advokat Džim Džatras, predsednik Američkog saveta za Kosovo i Metohiju (srpski lobi u SAD, vezan za Nacionalno veće Kosmeta), potvrdio je verodostojnost i postojanje izveštaja nemačkih obaveštajaca, na konferenciji za novinare u Beogradu, a na sajtu UN javljaju se novi nezavisni ugledni političari, koji potvrđuju ovu aferu.


Zašto onda ova afera nije postala međunarodni skandal?!

Pre svega, zato što se, posle kažnjeničke NATO bombaške operacije nad Srbijom - „Milosrdni anđeo“, pod okriljem tzv. međunarodne zajednice na Kosmetu dešava proces kriminalizacije društva najgore vrste. Navodni oslobodioci, danas šiptarski politički prvaci, negovani i zaštićeni od američke administracije, podelili su Kosmet među sobom na interesne zone u kojima se bave najunosnijim, najmračnijim poslovima: proizvodnjom i dilovanjem droge, organizovanom prostitucijom, kupovinom i prodajom oružja, drže pod svojom kontrolom svu trgovinu, otimaju i prodaju srpske nacionalne prirodne resurse - zemljište, rudnike, fabrike... Da ne bi brinuli za legitimitet, potkupljuju predstavnike tzv. međunarodne zajednice, na razne načine: neke potplate, neke ožene svojim ženama, nekima ugađaju po prepoznatim slabostima.

Pri tom, osnovna ambicija neopisivo obogaćene kosmetske šiptarske vrhuške jeste da bude na vlasti u nezavisnoj od Srbije državi! Jedan od onih koji već nekoliko godina ima najjače ambicije da sebi kupi čitavo Kosovo i Metohiju, jeste niko drugi nego već pomenuti Bedžet Pacoli, koji je stekao zastrašujuću finansijsku moć u svetu, poznat po spretnosti u izboru podmitljivih pomagača u sticanju bogatstva (setite se afere „Jeljcingejt“). Za njegovu želju da sebi kupi jednu državu, a da to bude baš „Kosova“, 40 miliona evra zaista je stvar igre. Naročito zato što je još od osnivanja terorističke militantne organizacije tzv. OVK, bio jedan od njenih najznačajnijih finansijera.


Pacoli ne štedi pare

Da bi sačuvao svoj ulog i uz ekonomsku imao i političku imperiju, Pacoli je osnovao organizaciju kosovskih Albanaca u SAD „Savez za Novo Kosovo“ (u kome deluje čak i nekadašnji zamenik direktora CIA Frenk Karlući, koji je bio i minstar odbrane u Reganovoj administraciji i dugogodišnji predsednik moćne vojno-industrijske korporacije „Karlajl“ - u kojoj su do 11. septembra radili zajedno bivši predsednik SAD Džordž Buš i porodica Bin Ladena) i političku partiju na Kosmetu „Nova kosovska alijansa“.

„U Vašingtonu plaćam 60 ljudi koji lobiraju za Kosovo, od administracije predsednika Džordža Buša, do ljudi u američkom Senatu i Kongresu“, izjavio je Pacoli, hvaleći se prijateljskim odnosima sa Bušom. Još uvek se ne zna koliko je i koga iz srpske vlasti i političkog estblišmenta potplatio da mu bude pri ruci u ostvarivanju ovog sna. Povremeno u balkanskim medijima procuri priča o nečijoj nezvaničnoj ponudi vrednoj dve milijarde evra da Srbija ustupi Kosovo i Metohiju Šiptarima za državu! Posle svake takve priče dešavali su se ustupci prema privremenim kosovskim vlastima, na osnovu kojih su Srbi gubili svoje prirodne resurse, svoja osnovna ljudska prava, a Rezolucija 1244 sve više bledela čak i na papiru.

Na političkoj sceni Srbije se aktivirala partija, na čelu sa negdašnjim miljenikom pokojnog premijera Zorana Đinđića, Čede Jovanovića, koji javno zagovara nezavisnost Kosova, čak i u samom parlamentu, iako je to protivno novom ustavu Srbije. Ne znam da li je to što mu je otac, po svoj prilici, bio norveški nacista u Drugom svetskom ratu, ili što je kao član neobične Međunarodne organizacije mladih hrišćana (YMCA) bio učitelj u Pakistanu nekoliko godina - uticalo da po povratku u Finsku (1963.) postane saradnik finskog ministarstva inostranih poslova, potom ambasador u Zambiji, Somaliji, Mozambiku i da ga generalni sekretar UN odredi za svog specijalnog izaslanika u Namibiju! Iako je za zasluge u Namibiji proglašen njenim počasnim građaninom, njen prvi predsednik je u svojoj autobiografiji žestoko kritikovao Ahtisarija: da mu je bila važnija karijera u UN od brige za narod Namibije!

Nemilosrdan odnos prema narodu pokazao je i svojom podrškom NATO agresije na Srbiju, zbog čega je izgubio ponovnu kandidaturu za predsednika Finske, ali ne i milost moćne vašingtonske administracije, zbog čega je određivan da „brine“ o interesima mira na Balkanu, sve do današnjih dana.

Bedžet Pacoli je, očigledno, u pravom trenutku procenio da 70-godišnjem učitelju treba dati i koji milion evra... Do objavljivanja ove afere američki zaštitnici govorili su da će misija Ahtisarija trajati dok se ne proglasi nezavisnost Kosova. Onda su se ućutali, a Ahtisari je iznenada izjavio da je „završio posao na Kosovu“! Šta to treba da znači možda ćemo uskoro saznati.

Dotle, priča o tragičnim posledicama korumpiranosti „diplomate“ iz Finske, po „divlji i primitivni“ Balkan, tj. Srbiju jeste samo još jedna horor-epizoda sage o udruživanju besprizorne belosvetske mafije na zavođenju tzv. novog demokratskog svetskog poretka, sa primesama genocidnog odnosa prema srpskom narodu!

Piše: Ljiljana Bulatović
(Autor je stalni saradnik ruskih sajtova fondsk.ru i russkaja linija, a članak o Ahtisariju je pisala avgusta 2007.)


MITO U DIPLOMATSKOJ POŠTI

Američki list Defense and foreign affairs pisao je da su koferi na sebi imali oznake diplomatske pošte i njihova sadržina stoga nije proveravana prilikom odlazaka Ahtisarija u Finsku. Ovaj list zaključuje da je ‘’prema analizama BND-a u koferima bilo 40 miliona evra’’! Nemački obaveštajci su provalili i brojeve švajcarske banke u Bazelu i vlasnika, i šifre i račune u Kiparskoj banci... Vlasnik je Ekšet Borija, desna ruka lidera albanske mafije.
Do danas se po ovom pitanju Marti Ahtisari nije oglasio. Jedino je portparol UNOSEK-a (Kancelarija specijalnog izaslanika UN za Kosmet) u Beču, Remi Durlo, izjavio srpskoj informativnoj agenciji Tanjug: ‘’Mi nismo upoznati sa činjenicom da je generalnom sekretaru UN Ban-Đi munu prosleđen bilo kakav izveštaj nemačke obaveštajne službe o Ahtisariju!’’
Međutim, iz samog Vašingtona, ispostava Globalnog informativnog sistema (GIS - obaveštajni servis nevladine organizacije Međunarodna asocijacija za strateške studije, sa sedištem u Vašingtonu) za jugoistočnu Evropu potvrđuje saznanje da je Ahtisari uzeo milione evra, da bi predložio nezavisnost za Kosmet i objavljuje da Izveštaj BND-a o njegovoj korumpiranosti ‘’sadrži i dodatne podatke o učešću međunarodnih predstavnika u Pokrajini u korupcionaškim aferama. Ujedinjene nacije, pod pritiskom rastućeg broja informacija, sada razmatraju mogućnost da poguraju ideju o podeli Kosmeta, a da ne usvajaju Ahtisarijev plan, koji Pokrajini daje nezavisnost’’! (Možda otuda i odustajanje od rasprave o Ahtisarijevom predlogu statusa Kosmeta u Savetu bezbednosti GSOUN!)