POCRNJELI SRBI

Prosto ne znam o čemu bih - odmor, ili ovo što me dočeka po povratku! Ovo kući - ovakve kombinacije, u tomove ne mogu stati a kamo li u kolumnu! Ni odmor nije bio za bacit! Ako si Srbin, pogotovo iz Crne Gore, nigde tako ne možeš „pocrnjet“ ka u Milovoj „Crnoj“! A boja- trajna! Za ovo „crnilo“ godišnje doba nije bitno! Mada imam koren, meni lično se ne prima- iz inata, a može mi se!

Sve u svemu nije da se nisam odmorila! Zbog komocije- valjda! Što se turističke gužve tiče, toga je bilo samo na „Milovom javnom“(!?) a mimo toga- divota jedna, more, ja i tu i tamo, još po neko! Da imah petlje mogla sam još! I komotno na plaži! I more slano! I upeklo sunce!

Ali ne lezi vraže! Da sam nešto omiljenija među braćom Hrvatima, baš bih se nauživala, ali pošto te ljubavi još od „Jasenovca“ nema, kad sam videla da sve one koje mu braća Hrvati ne vole, Vođa u „Crnoj“ ,na sva zvona, hapsi, ja ti pripakuj kofer i pravac Srbijica! Nijedan „javni“, a svi su njegovi koliko god ih u „Crnoj“ ima, uključiti ne smeš ako ti kuraži manjka, nekakva potrnica, ako si Srbin, za tobom je već od nekud morala biti raspisana i u brk direktno saopštena, sa ekranamu njegovoga! Blažena li je bila '48. za Srbe u Crnoj Gori pri ovoj sada „osmoj“! Barem televizije nije bilo pa nisi morao svaki dan da slušaš i strepiš, no bup - od jednom pobrozice banu na vrata, i pravac Goli Otok! Danas(!) - prosta ti kazna pri uvertiri! A uvertire - razne!
„Crna“ je toliko napredovala da, neka što se više ništa u njoj ne zove ka što se zvalo, nego i ne postoji! Ona je sada Monte Negro, a svi su, ne samo pobrozice, postali montenegrini! I Njegoš, i Sv. Petar Cetinjski, je montenegrin!  Što se tiče onoga: „živjela prava Crna Gora“- kakvi, umrla je odavno, na tom mestu je sada „viva vera Monte Negro“!? Da se s četiri prsta do čela dotiču, nisam videla, još je Broz duboko u njima, ali ako ikad krenu - tri ga bivati više tamo neće - sve je to Vođa završio! Pored navedenih novotarija, hit ove sezone je ”genocid zloćestih crnogorskih Srba nad nevinim dubrovaćkim Hrvatima”! Izmislio Vođa  „crnogorsku Loru“, da pokaže šta on zna i ume! Nanizao spisak, spakovao im genocid iz devedesetih nad ”nevino zatoćenim Hrvatima” u nekakvom logoru Murin u Boki Kotorskoj i - hapsi li-hapsi! Evo da ove godine ne odoh kod Mila da „pocrnim“, i ako sam sa Dubrovačkog ratišta izveštavala svaki dan, za ovaj „strašni logor“, i „mućenje nevinih Hrvata“, znala ne bih!
Jedan iz niza okrivljenih, kuvar po profesiji, priča kako: „Ničega se ne bojim! Mogu slobodno da dođu po mene! Što se tiče toga navodnoga mučenja, tamo ga bilo nije! Ja znam - čitavo sam vrijeme tamo bio kuvar!“ Ne bih ja baš tako mirno, da sam na vašem mestu, gos’n kuvar, čekala Milovu pravdu! Videćete vi kako se sudi kad Milo još“rektalnije“ krene da se Hrvatima dodvorava! Nije njemu, tek tako, počasni građanina Podgorice Stipe Mesić! Ima u Milov Ševeningen da trunete pa makar samo za to što jelo nije bilo dovoljno slano! I to je genocid! Šta ako ljudi vole malo pikantnije, a vi njima udarili dijetalno! Nije vaše da izvoljevate! Treba da budete zahvalni svome Vođi što je odabrao baš vas da vam „prospe krv“ i ugradi u temelje te novonastale ljubavi! Kada bi vi sa varjačom ušli u istoriju da vam Mila nije! Nikad! Ni Njegoš, samo za to što je Srbin, sa sve Gorskim vijencem, Lučom mikrokozmom, i ostalim istinama, u njegovu „Crnu“ ne može, a vi bi s vašom hteli!