Original sporazuma sa Holbrukom „izgoreo” u požaru

Advokat Goran Petronijević tvrdi da je sporazum koji je Radovan Karadžić potpisao sa američkim izaslanikom na čudan način nestao iz arhive SMIP-a početkom 2001. godine.

„Vest o pronalaženju laptopa na batajničkom putu zatekla me je u Hagu, dok sam bio u poseti Radovanu Karadžiću. Radovan se samo nasmejao priči kako laptopovi rastu po kukuruzištima kraj Batajničkog druma. I ja sam bio prijatno iznenađen kako se Srbija pretvara u Silicijumsku dolinu. To je fantastičan tehnološki napredak, zamislite – idete putem, a iz te plodne zemlje niče kompjuterska tehnika”, sarkastičan je Goran Petronijević, advokat Radovana Karadžića koji je prošlog meseca izručen Haškom tribunalu pod optužnicom za genocid i zločine protiv čovečnosti.

Pored službenika Tribunala, Petronijević je prva osoba s kojom se Karadžić sastao od prebacivanja u pritvorsku jedincu u Hag. Po povratku iz trodnevne posete, Petronijević za „Politiku” kaže da je Karadžić u dobrom psihofizičkom stanju, da poštuje pravila ustanove u kojoj se nalazi i da nema nikakvih primedbi na to kako se prema njemu ponašaju. Karadžiću je, pored knjiga, odneo i 25 CD klasične i crkvene muzike: Baha, Hendla, Hajdna, Šostakoviča, ruske klasike, crkveno rusko i naše pojanje.

Advokat kaže da je svom klijentu, koji je već izrazio želju da se u Hagu sam brani, dao „u zadatak” da prouči pravila Tribunala, naročito član 15, na osnovu koga će sastaviti podnesak za izuzeće sudije Alfonsa Orija zbog sukoba interesa.

Sudija Ori je bio branilac u prvom haškom predmetu, u postupku protiv Dušana Tadića. Petronijević kaže da će osnov za zahtev za izuzeće biti to što je Ori, kao kobranilac Mihailu Vladimirovu, u završnoj reči, pravdajući Tadića, rekao da „zločina ne bi bilo da nije bilo Karadžića”. Dakle, direktno je formirao taktiku odbrane Tadića prebacivanjem krivice na Karadžića, zaključuje Petronijević.

Advokat navodi da je prilikom boravka u Hagu gostovao u emisiji na holandskoj državnoj televiziji i da ga je novinar pitao da li smatra da Holanđanin Alfons Ori treba da bude sudija u ovom slučaju, pošto holandska javnost ima „stres” od učešća holandskog bataljona u događajima u Srebrenici. „Kroz pitanje su sami dali odgovor”, kaže Petronijević i dalje iznosi utisak da Karadžić dobro komunicira sa osobljem Tribunala, koje ga uvažava, a da mu to što veoma dobro govori engleski olakšava boravak. „Nisam čuo da ima bilo kakvih problema sa ostalim optuženicima”, kaže Petronijević i naglašava da zbog veoma strogih pravila Tribunala ne može da govori o detaljima, pa ni o tome da li je Karadžić nastavio sa načinom ishrane koji je primenjivao dok je bio u pritvoru Specijalnog suda u Beogradu.

Na pitanje o laptopu sa Batajničkog druma, Petronijević kaže da Karadžić sumnja da li su vraćene diskete njegove ili je u pitanju neka podmetačina.

„Tek kada on lično bude pregledao sadržaj, znaćemo da li je dokumentacija upotrebljiva. Suština je u tome da li je ona ostala autentična ili je na njoj bilo intervencija (brisanja) ili zloupotrebe (dodavanja, menjanja). Ja sam, za sada, dobio pregled šta se na disketama nalazi (lične stvari, to čime se bavio, roman, dosta dokumentacije, tonski snimci)”, kaže Karadžićev advokat, koji je ubeđen da Tužilaštvo već ima kopiju sadržaja tih disketa.

On iznosi svoju pretpostavku da je osnovni razlog prvobitnog nestanka laptopa pronalaženje kompromitujućih podataka i dokumenata po samog Karadžića i uklanjanje „svega što bi im smetalo na suđenju ili za šta smatraju da nemamo kopije”.

Jedan od tih ključnih dokumenata je sporazum Holbruk-Milošević-Karadžić (u kome, prema Karadžićevim tvrdnjama, Amerikanci haškom optuženiku garantuju da neće ići u Hag), za koji Petronijević tvrdi da ga „u originalu nema”. „Dokument je na vrlo čudan način nestao iz arhive Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu početkom 2001. godine”, kaže Petronijević koji podseća da je tada saopšteno kako je u Saveznom ministarstvu inostranih poslova izgorela čajna kuhinja i s njom „deo arhive”.

„Znam kakvi su propisi za čuvanje te arhive i znam da su poštovani: dakle, mogla je da izgori cela zgrada, a da arhiva ostane sačuvana”, tvrdi Petronijević.

Petronijević kaže da je lako pretpostaviti kome su dokumenti dati i kome je bilo u interesu da odbrana njima ne raspolaže u trenutku „kada se ruše Rezolucija 1244 i Dejtonski sporazum i negira postojanje sporazuma sa Holbrukom”.

On, s druge strane, postavlja pitanje kome je ovde u Srbiji bilo u interesu da ti dokumenti nestanu i naglašava da traženje odgovora na to pitanje trebalo da bude sastavni deo istrage.

Advokat Karadžića je rekao da za sada neće da se izjašnjava o tome da li Karadžić ima svoj primerak sporazuma s Holbrukom.

Petronijević ne veruje da će do 29. avgusta, za kada je zakazano novo pojavljivanje Karadžića pred sudom, Tužilaštvo završiti novu optužnicu.

„Mislim da će ga pozvati da se ponovo izjasni po navodima te optužnice. Moj savet je bio da se ne izjasni, zbog toga što je necelishodno izjašnjavati se na optužnicu za koju znaš da se po njoj neće suditi”, kaže Petronijević.

Povodom zahteva odbrane Momčila Krajišnika da Karadžić svedoči, njegov advokat kaže da će se tek videti kako će se postupiti u tom slučaju. „Ja sam protiv toga da se on izjašnjava na bilo koji način pre nego što se izjasni po optužnici. To bi bilo loše za ceo koncept odbrane i bojim se da je jedna vrsta pritiska na odbranu. Videćemo – ako sud bude usvojio takav predlog, onda ćemo se izjašnjavati i, eventualno, ako to bude moralo, tražićemo restriktivno svedočenje, odnosno ograničenje u svedočenju”, navodi Petronijević i objašnjava da razlog nije u tome da Karadžić ima nešto da krije, već smatraju da najpre Tužilaštvo treba da izađe sa optužnicom.


Razgovori pre zvaničnog hapšenja

Na pitanje da li je Radovan Karadžić tokom tri dana, za koja tvrdi da su prethodila zvaničnom objavljivanju informacije o njegovom hapšenju, razgovarao sa nekim ljudima, njegov advokat kaže:

– Jeste ostvario kontakt sa njima u nekom pravcu, ali za sada, zbog naše taktike i neke vrste naše istrage u tom pravcu, ne mogu da govorim o tome.

Da li Karadžić zna ko su oni?

– Ne možemo da znamo sa stoprocentnom sigurnošću, ali smo jako brzo locirali. Karadžić ne želi da priča šta se dogodilo u ta tri dana.

Zašto ne želi da priča o tome?

Verovatno ima jak razlog, možda čuva život. Ja sam ubeđen da je tako.

Hoćete li insistirati na utvrđivanju činjenica u vezi sa tim hapšenjem?

Činjenice će same po sebi biti utvrđene. Mi ćemo, kao i do sada, tražiti ono što mu po zakonu pripada i što je već urodilo plodom. Mi imamo dovoljno dokaza, tražićemo informacije, a ako nam ih budu uskratili, onda ćemo izaći sa našim saznanjima.


Odbrana će angažovati i stranog advokata

Karadžić je, prema rečima njegovog advokata, ostao čvrst u nameri da se brani sam i insistiraće da mu Tribunal to pravo prizna. „Mi radimo na tome da formiramo kvalitetan pravni tim, za koji smatramo da bi mogao da pruži odličnu podlogu za njegovu odbranu”, kaže Petronijević, odbijajući da navede imena, „pošto je za sada poznat samo širi spisak”. Negira da je sačinjen spisak svedoka i kaže da su sva imena koja su se u javnosti pojavila – spekulacija medija.

„Karadžić je prihvatio ideju da bi, zbog procesnih stvari, komunikacije sa Tribunalom i načina na koji se to radi, bilo neophodno uključenje nekog od stranih advokata iz anglosaksonskog sistema”, rekao je Petronijević, podsećajući da za advokate iz kontinentalnog pravosudnog sistema to predstavlja poteškoću.