Sama - protiv svih

Kada vidiš odlučnost i uverenost Amine Tejlor, aktivistkinje ženskog pokreta Femen iz Tunisa, setiš se itorijske junakinje Jovanke Orleanke. Lik žene ratnice uvek je ostavljao neizbrisiv utisak. Ona može da ima i oklop i da drži zastavu sa simbolima vere. A može i da zbaci odeću i u doslovnom i prenosnom smislu, stavi grudi na udar. Sama – protiv svih, sigurna u svoju pravednost, u svoju dužnost da govori i deluje. Amina je uhapšena 19. maja u trenutku, kada je pisala reč Femen na zidu muslimanskog groblja.

Protiv nje je podignuta optužnica za skrnavljenje groblja i nemoralno ponašanje. Međutim, njen postupak je izazvao odziv daleko izvan granica Tunisa. Istoričar i književnica, članica feminističkog pokreta sa 40.ѓodišnjim stažem Florans Monrejno, komentariše Amininu akciju: Čini mi se zanimljivo poređenje Amine sa Jovankom Orleankom. U oba slučaja vidimo samu ženu, samu – protiv svih. Upravo to razlikuje Aminin angažaman od sličnih feminističkih akcija poslednjih decenija, u kojima smo uvek videli malu grupu. Ona izlaže sebe neverovatnim opasnostima. Niko se ne može posavetovati da rizikuje na taj način, podržavajući njene akcije. Možemo se na različite načine odnositi prema pokretu Femen, ali treba priznati da su oni dali značaj obnaženim ženskim grudima, sasvim drugačiji značaj, drugi smisao od onog prihvaćenog u evropskoj civilizaciji. One su vratile smisao, izvornost koja se nalazi u antičkoj mitlogoiji. Mogu se navesti takože primeri „Slobode na barikadama“ Ežena Delakroe – haljina je pokidana, ali nema vremena da se dovede u red, uostalom najvažnija je sama bitka.

Amina rizikuje život kako bi zaštitila muškarce i žene dobre volje, one koji veruju u bolji svet. Svet, u kome će žene biti ravnopravne sa muškarcima, u kome će moći da se odevaju kako žele, da imaju jednaka prava na osećanja i na njihovo izražavanje, uverena je Florans Monrejno. Nije slučajno da se Aminino ponašanje tokom postupka odlikovalo mirom i uravnoteženošću. U čemu se nalazi feministička snaga potrebna da bi se suprotstavilo spoljašnjem svetu. Prema mišljenju Florens Monrejno:

- Kao i kod mnogih ljudi, koji su tokom istorije pružali otpor, njena unutrašnja tišina i sigurnost u sebe, svedoče o tome da oni sve čine iz dubokog uverenja, da je njihov put jedini pravi. Istorija poznaje takve primere, Nelsona Mandelu, Martina Lutera Kinga, Gandija.....Vidimo staloženost, mir sa kojim oni primaju sve događaje.

Iako je porodica otpužila Aminu za psihičku neuravnoteženost, otac je ipak štiti. Monrejno naglašava: Lepo je što otac tako podržava svoju ćerku. Pripremajući svoju obimnu knjigu o velikim ženama 20. veka pročtiala sam hiljade biografija. I pronašla sam jedan detalj, zajednički za većinu žena, a to je podrška oca od ranog detinjstva. Čini mi se da je u tome ključ razumevanja Amininog unutrašnjeg uverenja. Ako je otac na njenoj strani i objavljuje dirljivo otvoreno pismo, znači, da je ona psihološki sigurna u sebe, njen karakter se razvijao na pouzdanim osnovama, pod nadzorom brižnog oca, koji je voli.

Florans Monrejno razmišlja o posledicama Amininih postupaka i nastvku borbe za prava žena u Tunisu:

- Može se dogoditi da Amina ostane samo prva lasta. A možda će ona sa sobom doneti celo proleće, možda će druge žene poći za njom. Ali niko ne može da posavetuje ženama da se izlože sličnoj opasnosti. Tunisu se može poželeti, da se u najskorije vreme pojavi grupa žena sa ozbiljnom programom i pravnom podrškom. Kako bi se moglo govoriti od naprednom pogledu na ličnosti, koji postoji u Tunisu i od koga se u poslednje vreme odustaje.

Oksana Bobrovič,