Svetlo na kraju tunela koji nema kraja?

U prevazilaženju krize evra nastupa prekretnica. Ovakvu, više-manje optimističku ocenu dao je ovih dana direktor Evropske centralne banke Mario Dragi. Kako je on izjavio tokom svog govora u Šangaju, na konferenciji Međunarodnog monetarnog fonda, ekonomija evrozone, počevši od sredine ove godine, uspeva da „prevaziđe negativni trend“ i počinje da se oporavlja.

„Ekonomska situacija u evrozoni ostaje složena, - rekao je između ostalog rukovodilac glavne finansijske institucije ujedinjene Evrope,- no, ipak su se pojavili i znaci stabilizacije.

U maju ove godine, Upravni savet ECB je na svom zasedanju u Frankfurtu na Majni doneo odluku o snižavanju bazne kamate refinansiranja do rekordno niskog nivoa sa 0,75 do 0,5 % godišnje. Osim toga, čulo se i da Centralna banka može pribeći ka „nestandardnim mehanizmima“ omekšavanja novčano- kreditne politike, kako bi prinudili nacionalne komercionalne banke da još aktivnije kreditiraju jedni druge, preduzeća i fizička lica.

Mario Dragi je najpre učinio uslugu političarima leve orijentacije koji traže da se pojača stimulans ekonomskog rasta.

Pošto je odradio svoje, Mario Dragi može da se „udalji“ sa te pozicije. Uzgred, šef Evropske centralne banke je vrlo uvereno izjavio, da bilansi koji su opterećeni nekvalitetnim aktivama neće učestvovati u rekapitalizaciji nacionalnih banaka. Dok ECB ne dobije punomoć kao jedini regulator bankarskog sektora evrozone, podvukao je Dragi, bilo koji nedostatak kapitala se mora rešavati snagama samih akcionera banaka, vlada ili regionalnih fondova podrške.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, 2013.godine ekonomija u državama zone evra smanjila se za 0,6% i tek 2014.godine će se vratiti ka rastu od 1,1%. Ovo je primetno niže od prethodnih prognoza.

Doktor ekonomije iz nemačkog Fonda nauke i politike Ognian Hišov ne čudi se optimističkim izjavama rukovodilaca političkih i ekonomskih struktura u EU:

To je važni deo profesije, primetio je doktor Hišov u razgovoru za „Glas Rusije“. – Ali ako, na primer, pronalaziramo brojke koje navodi agencija Eurostat, može se zaključiti, da se kriza i ove godine zapravo nastavlja, kao i prethodnih godina.

Ruski kolega doktora Hišova- profesor Više škole ekonomije Ivan Rodionov smatra, da, naprotiv poboljšanje situacije i pozitivna dinamika ekonomije već nastupa, no ipak sa određenim poteškoćama:

- Problem je u tome što, prema rečima Rodionova, mnoge države su počele da daju manje čvrsta obećanja u vezi sa kontrolom nad rashodima u smislu neophodnosti stimulansa rasta ekonomije. Posebno se tu ističe Francuska. I jasno je zašto Mario Dragi apeluje na pridržavanje dogovora. A mere stimulacije, po njegovim rečima morale bi biti na nivou budžeta, i niže na nivou komercijalnih banaka. Sa njima on i predlaže saradnju.

Izgleda daće se svetlo zaista i pojaviti na kraju tunela. Pitanje je samo, koliko je daleko kraj tunela?