Srpska desna misao

U poslednje vreme objavljeno je više tekstova o tome šta je to desnica, šta je nacionalno, šta je patriotsko. Zapanjujuće je koliko neznanja, nerazumevanja šire ljudi koji se smatraju analitičarima. S obzirom da sam od početka devedesetih aktivno učestvovao  u delovanju i stvaranju metapolitičkog pravca poznatog pod imenom „Srpska nova desnica“ i da sam teorijski bio još kao student filozofije upoznat sa evropskim pokretom nove desnice , naročito ideja Alena de Benoe i nemačke antropološke grupe Arnolda Gelena i drugih izneo bih smernice šta je to danas , šta je bilo i šta će biti „desno“ u srpskom idejnom delovanju.

Sama reč desnica je idejni i politički termin koji  grubo razdvaja desno mišljenje od drugih pravaca. Sam termin osim opštosti nije forma koja se može primenjivati za svaku naciju na isti način. Svaka nacija ima svoj kontinuitet i svoj život koji može biti blizak drugim nacijama ili neutralan , a često može biti i radikalno suprotstavljen. Srpska desnica je suprotstavljena globalizmu koji je filtrirana levičarska doktrina za naše vreme. Jasne su pozicije desno i levo ali postoje još poneki zaostaci otpalih levičara od internacionale koji pokušavaju delovati i na nacionalnoj sceni poput Vučelića i Vulina kod nas. Sami smo videli kako su se ovdašnji socijalisti vratili na mesto zločina iz 1944 i 1945 i kako sa ponosom lažu o svom patriotizmu. Političko delovanje u okviru srpske desnice se može odvijati stranački, npr. danas kroz aktivnosti parlamentarne  Srpske radikalne stranke, ili kroz aktivnosti malih neparlamentarnih stranaka i kroz drugi vid koji se zove metapolitičko delovanje ili nadstranačko putem raznih udruženja, saveza, pokreta, centara i slično. Preplitanje između ova dva vida, koordinacija i saradnja su poželjni i nužni. Kroz ovaj drugi vid delovanja  se naročito mogu ispoljavati samostalni intelektualci, analitičari, pisci, umetnici i drugi koji deluju individualno. Takođe važan aspekt je medijsko i internet predstavljanje.

S obzirom da je danas patriotsko i nacionalno prognano iz svih medija moramo se posebno posvetiti odnosima sa javnošću, animacijom, obaveštavanjem i predstavljanjem ideja. Da je medijski progon otišao  predaleko uvidela je i sveprisutna i uvek prisutna „Služba“ ubacujući par ventila da bi se  većinska srpska javnost nečim tešila. S obzirom da njihovi projekti iz devedestih iza sebe imaju veoma loše rezultate  poput „Duge“ sumnjičav sam da će biti ikakve koristi od ovih  ventila koji nas teše sa tv stanice koja je nekad bila u vlasništvu kćerke „tiranina“ S. M. .

Navešću jedan primer koliko je moćna propaganda u kulturi. Pismo latinica se u Srbiji do tridesetih godina prošlog veka nije uopšte upotrebljavalo. Sve knjige i časopisi su štampani ćirilicom, svi dokumenti itd. Onda se u Beogradu pojavljuje izdavačka kuća „Nolit“ vlasništvo mojsijevca Bihalija koja isključivo izdaje knjige latiničnim pismom što je tada izazvalo kulturni šok i ljutnju srpskih intelektualaca. Međutim taj lukavo promišljeni pokušaj je doveo do toga da se danas u Srbiji većina knjiga štampa tim pismom. Ovo je primer kako su nam razarali jezik.

I ovaj primer je tema desne analize i brige jer najvažnije polje koje stoji iza političkog i parlamentarnog kultura, duhovnost i nasleđe.

Srpska desna misao je idejno izgrađena na sledećim principima i temama koje su polje delovanja i borbe u svim sferama koje moraju biti naš pokretač ka jednostavnom cilju koji glasi: SRPSKA DRŽAVA I SRPSKA NACIJA.

1. Identitet srpske nacije, fizičko i duhovno nasleđe u kontinuitetu, etnička homogenizacija. Jačanje svesti i karaktera.
2. Srpska država, ujedinjavanje svih srpskih prostora u jednu jaku nacionalnu državu bez obzira da li će ona biti republikanskog ili monarhijskog uređenja. Borba za etničku teritoriju. Neutralnost prema Evropskoj uniji.
3. Pravoslavna duhovnost, običajna tradicija i verska živost na svetosavskom kontinuitetu sa jasnim odbijanjem svih novih formi koje se iskazuju kroz nove liturgije i približavanje ekumenskim vezama.
4. Sveslovenski oslonac na Rusiju. Nadamo se ruskoj pomoći i zaštiti i hrabrimo se jačanju te sile. Verujući u ruski patriotizam i pravoslavno bratstvo sa drugim narodima i državama te duhovnosti nas jasno odvaja od moderne unijatizacije i natoizacije.
5. Jasno neprihvatanje evroatlanskih integracija jer je to prosto lukava okupacija naše zemlje. Nikada anglofilstvo nije donelo ništa dobro našem narodu osim bombi, titoizma, otimanja teritorije i svih drugih zla koje danas gledamo kroz vlast Demokratske stranke. Primer kako su uništili Dražu Mihailovića je nešto što oslikava njihov odnos prema nama. Nemoguće je povezati anglofilstvo i srpski nacionalizam. Primer takvog spoja je politička šizofrenija Vuka Draškovića koji je 1993. godine posećivao Aliju Izetbegovića umesto svoje rodne kuće i svog naroda.
6. Obnova kulture, književnosti, ćirilice, intelektualnog delovanja, prosvete. Kulturni rat protiv egzitizacije, sorošizma i svih varijanti kulturnih degenerika.
7. Borba protiv međunarodne angloameričke tiranije koja nas pritiska haškim procesima, ekonomskim razaranjima i svim vidovima onemogućavanja napretka. Antihaška borba za spašavanje osuđenih Srba.
8. Desrbofobizacija. Pravna zabrana rada unutrašnjih razarača u svim vidovima. Njihovi pojavni oblici su: antisrbi , beogradske ustaše, srbomrsci, titoisti, mešanci, manjinci ,homoseksualci, urbani i drugi antinacionalni ratnici.

Kada budemo ostvarili ove ciljeve bićemo prava evropska država poput Hrvatske, Slovenije, Španije, Grčke , Portugalije...i bićemo Srbija, zemlja slavnih predaka, velikih naučnika, bogate kulture, odgovornih državnika i herojskih ratnika. Ponosni i časni bez ikakve krivice. Ozbiljna država koja će se baviti ekonomskim prosperitetom i kulturnim vrednostima.