Drž’te se, braćo Srbi!

BEOGRAD - Predsednik Južne Osetije Eduard Kokojti u ekskluzivnom intervjuu za Kurir i Geopolitiku prenosi utiske i atmosferu među braniocima Južne Osetije nakon prošlonedeljne agresije oružanih snaga Gruzije na Osetiju.

- Brojčana nadmoć od jedan prema trideset u ljudstvu i naoružanju nije pomogla Gruziji da zauzme našu zemlju. Još jednom smo pokazali čitavom svetu da nam oni ne mogu biti konkurenti i da Osetini iznad svega vole svoju otadžbinu. Ceo osetinski narod, posebno Ćinvalci, pokazali su veliki stepen hrabrosti i ja se klanjam tim ljudima, braniocima Južne Osetije, koji su uspeli da u neravnopravnom ratu odbrane svoj grad - s ponosom ističe Kokojti i dodaje:

- Od zarobljene gruzinske ratne tehnike biće stvorena tenkovska jedinica po imenu Mihaila Sakašvilija. Gruzija je danas najmilitarizovanija država na postsovjetskom prostranstvu. Sve jedinice Gruzije obučavali su instruktori iz NATO.

Na pitanje da li je tačno da je među gruzinskim vojnicima bilo i stranih plaćenika, predsednik Južne Osetije daje potvrdan odgovor.

- Posle bitke pronašli smo da je kod agresora bilo mnogo stanovnika Pribaltika i Ukrajine, a po podacima koje dobijamo, ima tela plaćenika iz Afrike, tamne boje kože. Bilo je i ljudi s tipičnim azijskim očima.

Predsednik Južne Osetije preneo nam je i kratki ratni izveštaj:

- Danas oružane snage Južne Osetije, zajedno sa snagama 58. armije Ruske Federacije, koje dejstvuju herojski i hrabro, drže pod kontrolom u potpunosti Ćinval i sve strateške vrhove. Sada je na delu uništenje ostataka grupa gruzinskih vojski u planinama, koje su ostale tamo nakon pokušaja zauzimanja Ćinvala.

Upitan da li su narod i rukovodstvo Republike Južne Osetije i on lično na strani Srba na Kosovu, predsednik daje zanimljiv odgovor.
- Narod Južne Osetije, drevni narod sa starom pravoslavnom tradicijom, ispunjen je izuzetno toplim osećanjima prema bratskom srpskom narodu. Naši zajednički koreni potiču još od skitsko-slovenskih vremena. Takođe, naša pozicija određena je i religijsko-kulturnom bliskošću. Južni Osetini nisu separatisti, mi smo uvek bili protiv raspada naše države SSSR. Za razliku od Južne Osetije, kojoj su zakoni SSSR to dozvoljavali u slučaju izlaza Gruzije iz sastava SSSR, proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja nezakoniti korak, jer ni zakoni Jugoslavije, ni zakoni Srbije nisu priznavali takvo pravo Kosovu. Na taj način situacija na KiM se principijelno razlikuje od situacije u Južnoj Osetiji. Ako se već povlače paralele, tada treba reći da u Osetiji savršeno shvataju da je Jugoslavija postala žrtva međunarodne agresije radi njenog uništenja i podele - kaže Kokojti i nastavlja:

- To je dovelo do bezakonja i nepravde prema srpskom narodu. I Srbi i Osetini brane svoje istorijske zemlje i svoje interese isključivo zakonskim sredstvima, u isto vreme kada se protiv njih primenjuju metode terorizma i genocida. Zbog toga, polazeći od normi međunarodnog prava, mi smo solidarni s borbom Srba za očuvanje njihove države. Ta solidarnost ne javlja se samo u formalnim izjavama. Postoje ljudi, dobrovoljci iz Osetije, koji su se borili zajedno sa Srbima i pored toga što se i kod nas događaju slične stvari, poput Alberta Andijeva. Ponosim se svojim sunarodnikom, koji je štitio u Srbiji naše zajedničke ideale. S velikom pažnjom pratimo šta se događa u Srbiji i teško nas pogađa raskol srpskog društva. Za razliku od Srba, kod nas je potpuna sloga. I nas žele da podele na zapadnjake i patriote, ali glavno je da narod ne izgubi veru u budućnost, svoje nacionalne ideje i ideale - kaže na kraju predsednik Južne Osetije.  

DVA GENOCIDA GRUZIJE

Predsednika Osetije pitali smo o suštini gruzinsko-osetinskog konflikta.
- U prošlosti su između Alana-Osetina i Gruzina postojali su dobri odnosi. Alansko carstvo bilo je jače i snažnije i pomagalo je Gruzinima u borbama s neprijateljima. Napad mongolsko-tatarskih hordi izmenio je situaciju. Gruzija se pokorila osvajaču, uspela je da se sačuva, a Osetini-Alani, koji su pružili snažan otpor, izgubili su svoje Alansko carstvo - kaže Eduard Kokojti i nastavlja:
- Krajem osamdesetih oficijelni Tbilisi proglasio je Južne Osetine gostima na gruzinskoj zemlji, pa su se javili glasovi za njihov progon iz „gruzijske zemlje“. Kada je Gruzija izašla iz sastava SSSR, Južna Osetija je odlučila da ostane u sastavu SSSR. Tada je Gruzija izvela po drugi put u 20. veku genocid nad osetinskim narodom. Ubijali su mirno stanovništvo, spaljivali osetinska sela, napali Ćinval raketama i artiljerijom. Likvidirano je oko 2.000 mirnih stanovnika. Retko ko je bio ubijen bez mučenja. Nijedan od odgovornih za masovna ubistva i etničko čišćenje Osetina nije bio gonjen u Gruziji, a mnogi su proglašeni za heroje - prepričava Kokojti.